Neuron i njegovo poreklo

UVOD
Svakodnevno organizam biva izložen promenama koje se dešavaju u njemu samom,ali i u sredini koja ga okružuje,one se u vidu informacija prenose do posebnog organskog sistema- nervnog sistema koji detektuje ,integriše, i vrši sprovođenje,ali i stvaranje novih informacija.One se sprovode  do određenih efektornih organa, i na taj nacin se kontrolišu gotovo sve telesne funkcije.Morfološku I funkcionalnu osnovu ovog sistema cini nervno tkivo koje je neuroektodermalnog porekla,i kažemo da je celularnog tipa.Izgrađeno je iz dve specifične vrste ćelija(nervnih ćelija-neurona i glija ćelija) I vezivno vaskularnih elemenata.Glija ćelije (potporne ćelije,gliociti) ispunjavaju interneuronske prostore,bitni su za pravilno funkcionisanje neurona.Ima ih u mnogo većem broju u odnosu na neurone,ali su veoma sitne  pa zauzimaju polovinu mase moždanog tkiva,i daju poseban tip električnih sinapsi.Neuroni(neurociti,nervne ćelije) koje su ujedno glavna tema ovog rada predstavljaju osnovne strukturne i funkcionalne jedinice nervnog tkiva.Funkcionisanje čitavog nervnog sistema zasnovano je na međusobnoj komunikaciji neurona,pa je samim tim neophodno upoznati  poreklo i strukturu neurona.

OPŠTE KARAKTERISTIKE NEURONA
Neuron je osnovna funkcionalna jedinica nervnog tkiva.To su morfološki složene,dinamički polarizovane I specifično povezane zrele nervne ćelije koje produkuju karakteristične  međućelijske kontakte-neurosinapse.Svojstvena im je naglašena varijabilnost u obliku,veličini i funkciji,međutim pored tih izraženih varijacija većina ćelija ima istu strukturu,dok im je poreklo svima zajedničko.Osnovnu strukturu neurona čine:telo(neurosoma),i dve vrste produžetaka i to duge eferentne (aksonske) kojima se nadražaj prenosi drugim ćelijama i aferentne (dendritske) preko kojih se nadražaj prima.
Poreklo
Celokupno nervno tkivo vodi poreklo od ektoderma koji se naziva neuroektoderm.On se prvobitno nalazi u obliku ploče,a zatim procesom neurulacije postaje nervna cev od koje potiče veći deo nervnog tkiva i to: – od glavenih 2/3 postaće mozak,

•       od kaudalne trećine  nastaje kičmena moždina,
•       od nervnog kanala nastaju moždane komore,i centralni kanal kičmene moždine,a od neuroepitelnih ćelija koje zadržavaju sposobnost deobe nastaju dva tipa ćelija odn. glioblasti (od kojih postaju glija ćelije) i neuroblasti od kojih će nastati neuron.