Проблематика везана за заштиту животне средине у суштини јесте једна од
новијих проблематика са којима се човечанство сусреће. Прошло је можда пола
века активног бављења овом темом. Међутим, иако млада, постала је изузетно
важна и кључна за опстанак људске али и многих других врста. Дуго је времена
требало светској јавности да прихвати чињеницу да нешто дефинитивно није у
реду, и да се морају предузети одлучни и велики кораци како не бисмо уништили
нашу планету, или боље рећи, како не бисмо уништили добре услове који су
неопходни за опстанак већине живог света, оваквог каквог га познајемо.

Разликују   се   мишљења   о   узроцима   и   последицама   светске   еколошке   кризе,
разликују се и предлози њеног разрешења, али је данас општеприхваћено да она
постоји. С  обзиром на то да су сви већи еколошки проблеми, на неки начин,
везани за енергију (било да је реч о начину на који се енергија добија, начину на
који се та енергија користи или пак недостатка енергије у некој области), логично
је што је једно од најзаступљенијих мишљења да решење постојећег стања лежи у
новим   изворима   енергије.   Развијањем   и   коришћењем   алтернативних   извора
енергије у много већој мери него данас, било би могуће смањити емисију пре
свега   угљен-диоксида   али   и   других   гасова   стаклене   баште,   одговорних   за
глобално   загревање   а   самим   тим   и   климатске   промене.   Такође,   количина
загађујућих   материја   које   се   свакодневно   емитују   из   разних   постројења   и
саобраћајних средстава била би знатно редукована, а у неким случајевима би се
емитовале друге врсте материја. Наравно, алтернативни извори енергије и поред
својих   позитивних   особина   нису   свемогући   и   нису   савршени.   Са   њима   треба
поступати плански и пажљиво. Од њих, такође не треба очекивати чудо, које би се
десило   преко   ноћи.   Доста   је  времена  требало   да   се   достигне  данашњи   степен
загађености животне средине, па ће вероватно требати још више времена да се
стање измени на боље. Осим тога, да би се сложен систем као што је животна
средина   заштитио   и   „залечио“,   потребно   је   много   више   него   просто   увођење
чистијих   видова   енергије.   Потребно   је   радити   систематски   на   свим   аспектима
заштите и тежити одрживом развоју.

Улагања у развој и унапређење нових начина производње енергије се
подразумева. Та улагања нису мала, и то многима слижи као оправдање зашто се
у области неконвенционалних извора енергије још увек није довољно постигло.
Осим тога, цене конвенционалних извора енергије, пре свега нафте, још увек су
знатно ниже (барем краткорочно гледано). Међутим, уколико се сагледа
целокупна слика, рачунајући за дужи временски период, алтернативни извори би
могли бити исплативији. Наиме, ако се у обзир узме убрзани пораст становништва
(што подразумева и убрзано повећање потражње за храном, водом, енергијом,
простором, итд.), чињеница да ће се фосилна горива свакако једном потрошити
(било да се то догоди за 5 или 500 година), и знатно мање загађење животне
средине (са свим погодностима које то доноси), очигледно је да будућност лежи у
новим обновљивим изворима енергије.

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

Коришћење   енергије   ветра   је   свакако   добар   начин   за   постизање   постављених
циљева   везаних   за   заштиту   животне   средине.   Човечанство   је   миленијумима
користило   снагу   ветра   за   поједине   активности,   мада   се   са   појавом   масовног
коришћења фосилних горива потреба за овим све више смањивала. Нов начин
размишљања који се јавио последњих деценија довео је енергију ветра поново у
жижу интересовања. Може се чак рећи да се последњих неколико деценија од
свих алтернативних начина добијања енергије, највише и постигло у развоју дела
енергетике који се бави коришћењем енергије ветра, и у коришћењу биомасе и
отпада.

3 Основни појмови

Шта је енергија?

Реч енергија потиче од грчке речи

energeia

(

ἐ

νέργεια) што значи

активност. Енергија је карактеристика система којом се описује способност тог
система да врши неки рад. Према међународном систему мерних јединица, у част
енглеског физичара Џула (James Prescott Joule) мерна јединица за енергију је
названа Џул [Ј]. Енергија се не може уништити нити ни из чега створити, може
само да прелази из једног облика у други (закон о очувању енергије). Прелазак
енергије из једног облика у други зове се рад или снага. Мерна јединица за рад је
ват [W]. Један ват представља рад обављен у једној секунди преласком једног
џула енергије из једног у други облик (1W = 1J/s). Понекад се као јединица мере
за енергију користи и ват-час [Wh], који представља константни рад од једног
вата у периоду од једног сата (1Wh = 1J/s*3600s = 3600J). Обично се за количину
произведене односно утрошене електричне енергије користе kWh, MWh i GWh.[1]

При изради енергетских биланса, пракса је да се категорије носиоца енергије
исказују у тонама еквивалентне нафте, скраћено т.ен. Једна тона еквивалентне
нафте износи 41.868 GJ, тј. 41.868 милијарди Џула, односно Ws, или 11,63 MWh.
[2]

Шта су алтернативни извори енергије?

Алтернативни извори енергије

представљају   оне   примарне   изворе   енергије   који,   до   светске   енергетске   кризе
почетком   седамдесетих   година   прошлог   века,   у   снабдевању   енергијом
цивилизованог   дела   света   нису   учествовали,   или   су   учествовали   незнатно   и
понегде, или је тада њихово коришћење било запуштено а раније су се користили.
Зову се још и неконвенционални извори, еко-извори, нови извори енергије, итд.
Често се појмови "алтернативни извори енергије" и "обновљиви извори енергије"
изједначавају. Међутим, постоји разлика између та два појма. Наиме, обновљиви
извор енергије не мора бити и алтернативни (неконвенционални). Тако на пример,
водна   енергија   која   се   користи   у   великим   хидроелектранама   спада   у
традиционалне   обновљиве   изворе   енергије,   док   водна   енергија   из   малих
хидроелектрана   спада   у   алтернативне   изворе.   Зато,   уколико   се   говори   о
алтернативним   изворима   енергије,   правилније   је   рећи   нови   обновљиви   извори
енергије, него само обновљиви извори енергије.

Обновљиви извори енергије су они који се, барем просечно гледано, сваке године
појављују у једнакој количини на истом подручју (са местимичним одступањима).

FUTURA

Fakultet za primenjenu ekologiju

4 Општа својства алтернативних извора енергије

Општу оцену својстава алтернативних извора енергије није лако дати. Обично се
при   одређивању   и   оцени   тих   својстава,   особине   неконвенционалних   извора
упоређују   са   опште   познатим   својствима   конвенционалних   извора.   У   сваком
случају,   коришћење   неког   новог   извора   енергије   има   и   своје   позитивне   и
негативне стране. То, наравно, пружа основу за многа опречна мишљења, почев
од оних да су алтернативни извори енергије свемогући, бесконачни и бесплатни,
па све до ставова да су бесмислени, неисплативи и штетни. Истина је вероватно
негде између.

Непожељна општа својства алтернативних извора су: мала површинска густина,
делимично немогућност транспорта и складиштења, а најчешће и коришћење у
изворном облику, велика осцилација природног дотока, понекад велико
заузимање простора на месту трансформације у користан облик, итд. Међутим,
није искључено да ће се у будућности неки од ових проблема превазићи, а можда
ће се појавити и неке нове идеје за коришћење енергетских потенцијала који
постоје на Земљи, тачније неки „нови алтернативни извори“.

4.1.1 Потенцијал алтернативних извора

Уопштено, алтернативни извори имају велики потенцијал, што јесте пожељно
својство. Ипак, мале хидроелектране и извори геотермалне енергије представљају
ограничени потенцијал (којег једноставно нема на великом делу планете), од њих
нешто већи потенцијал су огревно дрво и биомаса, али највећи представља
соларна енергија.

Табела 1.

Потенцијал неких обновљивих извора енергије у свету

(TPES

- Total Primary Energy Supply- укупна садашња светска производња

примарне енергије)

Извор

Процена светског потенцијала

Сунчево зрачење

10000

Укупно око

пута

TPES,