Opasnost od udesa u fabrici Kristal Zaječar

UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

Master akademske studije

Predmet: 

Rizik i sanacija udesa

DIPLOMSKI RAD

Opasnost od udesa u fabrici Kristal Zaječar

Mentor:

        Student:

dr Nenad Živković                                                      

Niš, 2017.

Sadržaj

1. KARAKTERISTIKE OPASNOSTI OD TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIH NESREĆA

..............................1

1.1. Kratak opis lokacije sa kartografskim prikazom u odgovarajućoj razmeri..........................................1

1.2. Osobine opasne materije (Benzena)...................................................................................................2

1.2.1. Fizička i hemijska svojstva BENZENA

.........................................................................................4

1.2.2. Klasifikacija BENZENA

................................................................................................................5

1.2.3. Mere prve pomoći

.........................................................................................................................6

1.2.4. Protivpožarne mere

......................................................................................................................6

1.2.5. Mere u slučaju nezgode prouzrokovane ispuštanjem

...................................................................7

1.2.6. Rukovanje i skladištenje

...............................................................................................................7

1.3. Identifikacija povredivih objekata u prečniku od 1000 m od objekta.................................................8

1.4. Razvrstavanje i utvrđivanje prioriteta među rizicima izazvanim velikim nesrećama..........................9

1.5. Identifikacija opasnosti......................................................................................................................14

1.7. Analiza posledica od hemijskog udesa..............................................................................................28

1.7.1. Određivanje faktora povezanih za scenario “Razlivanje opasne materije”

..............................28

1.7.2. Određivanje faktora povezanih za scenario “Požar u rezervoaru sa opasnom materijom”

.....29

1.7.3. Određivanje faktora povezanih za scenario “Eksplozija rezervoara sa opasnom materijom”

. 33

2. KARAKTERISTIKE OPASNOSTI OD ZEMLJOTRESA

.....................................................................36

3. KARAKTERISTIKE OPASNOSTI OD ODRONA, KLIZIŠTA I EROZIJA

........................................39

4. KARAKTERISTIKE OPASNOSTI OD POPLAVA

...............................................................................42

su Grljan, Zvezdan i Veliki Izvor. Računajući i stanovnike na privremenom radu u inostranstvu, 

broj stanovnika u Zaječaru prelazi 63.000.

 1.2. Osobine opasne materije (Benzena)

Benzen  (trivijalni   naziv:   benzol),   molekulske   formule   C

6

H

6

,   je   najjednostavniji  aromatični 

ugljovodonik.   Otkrio   ga   je  Majkl   Faradej  1825.  godine.   Osnovno   jedinjenje   velike   grupe 

organskih aromatičnih jedinjenja - arena. 

To   je   bezbojna   tečnost   karakterističnog   mirisa   i 

male   viskoznosti,   gustina   0,885   g/cm³,   tačka 

topljenja   5,5   °C,   tačka   ključanja   80,2   °C.   Gori 

svetlim   i   jako   čađavim   plamenom.   Otrovan   je   i 

kancerogen i u tečnom i u gasovitom stanju. Dobija 

se   pri   suvoj   destilaciji   uglja   u  koksarima,   na 

području nekadašnje Jugoslavije u Lukavcu i Zenici. 

Znatne   količine   se   proizvode   i   sintetički, 

katalitičkim   krekovanjem   alifatičnih   i   naftenskih 

ugljovodonika. 

U svetu je  1975. godine proizvedeno 8,92 miliona 

tona.   Upotrebljava   se   u   hemijskoj   industriji   kao 

rastvarač, sredstvo za ekstrakciju i kao sirovina za 

druge proizvode. 

a

b

c

7

1.2.1. Fizička i hemijska svojstva BENZENA 

Oblik

 tečnost

Boja 

bezbojno

Miris

 karakterističan

Najniža koncentracijaprimećivanja mirisa

0,5 - 277,1 ppm

pH 

Informacije nisu dostupne.

Tačka topljenja

 5,5 °C

Tačka/interval ključanja 

80,1 °C

Tačka paljenja

 -11 °C

Temperatura paljenja 

555 °C

Viskoznost,kinematička 

0,78 mm²/s na 20 °C

Eksplozivna svojstva 

Nije klasifikovano kao eksploziv.

Oksidirajuća svojstva

 nema

Donja granična vrednost eksplozije

1,4 %(V)

Gornja granična vrednost eksplozije

8,0 %(V)

Napon pare 

101 hPa na 20 °C

Relativna gustina pare 

2,7

Relativna gustina 

0,88 g/cm³ na 20 °C

Rastvorljivost u vodi 

1,8 g/l na 20 °C

Temperatura samopaljenja 

Informacije nisu dostupne.

Temperatura razlaganja 

Informacije nisu dostupne.

Viskoznost,dinamička

 Informacije nisu dostupne.

Brzina isparavanja 

Informacije nisu dostupne.

Zapaljivost (čvrsta materija, gas) 

Informacije nisu dostupne.

8

1.2.2. Klasifikacija BENZENA 

Zapaljiva tečnost, 

Kategorija 2, 

H225

Kancerogenost,

Kategorija 1A, 

H350

Mutagenost germinativnih ćelija,

Kategorija 1B,  

H340

Specifična toksičnost za ciljni organ - 

višekratna izloženost,

Kategorija 1, 

H372

Opasnost od aspiracije,

Kategorija 1, 

H304

Iritacija očiju, 

Kategorija 2, 

H319

Iritacija kože, 

Kategorija 2, 

H315

F 

Lako zapaljivo 

R11

Carc.Cat.1 

Kancerogena kategorija 1 

R45

Mut.Cat.2 

Mutagena kategorija 2 

R46

Xi

Iritativno 

R36/38

T 

Toksično 

R48/23/24/25

Xn 

Štetno 

R65

10

Dodatne informacije Sprečiti da voda korišćena za gašenje požara zagadi površinske vode 

ili sistem podzemnih voda. Zatvorene posude izložene vatri hladiti raspršenom vodom. Suzbiti 

gasove/pare/maglumlazom vodenog spreja.

1.2.5. Mere u slučaju nezgode prouzrokovane ispuštanjem

Lične mere opreza, zaštitna oprema i postupci u slučaju nužde

Savet   za   osoblje   koje   ne   pripada   hitnim   službama:   Nemojte   udisati   pare,   aerosol. 

Izbegavajte kontakt sa supstancom. Čuvati odvojeno od otvorenog plamena, vrućih površina i 

izvora   paljenja.   Obezbediti   dovoljnu   ventilaciju.   Evakuišite   opasno   područje,   sprovedite 

procedure za hitne slučajeve, pos avetujte se sa stručnjakom.

Mere zaštite životne sredine

Ne ispuštati u kanalizaciju. Opasnost od eksplozije.

Metode čišćenja i materijali za zaustavljanje i čišćenje

Prekrijte   odvode.   Sakupite,   obezbedite   i   ispumpajte   proliveni   sadržaj.   Pridržavajte   se 

mogućih   ograničenja   materijala.   Tretirajte   tečnim   upijajućim   materijalom   odložite   na 

odgovarajući način. Očistite pogođeno područje.

1.2.6. Rukovanje i skladištenje

 Mere predostrožnosti za bezbedno rukovanje

Radite s kapuljačom na glavi. Nemojte udisati supstancu/preparat. Izbegavajte stvaranje 

isparenja/aerosola. Uzeti u obzir mere predostrožnosti na etiketi. Preporuka u vezi sa zaštitom od 

požara i eksplozije Čuvati odvojeno od otvorenog plamena, vrućih površina i izvora paljenja. 

Preduzeti mere protiv pojave statičkog elektriciteta.

Uslovi za sigurno skladištenje, uključujući i nekompatibilnosti

Čuvati posudu dobro zatvorenu na suvom mestu sa dobrom ventilacijom. Čuvati odvojeno 

od   toplote   i   izvora   paljenja.   Čuvati   pod   ključem   ili   na   mestu   dostupnom   samo   stručnim   ili 

ovlašćenim licima. Temperatura skladištenja: bez ograničenja.

11

1.3. Identifikacija povredivih objekata u prečniku od 1000 m od objekta

Povredivi objekti koji se nalaze u krugu od 1000m su:

1. Timok-hem - Proizvodnja dezinfekcionih sredstava za prehrambenu industriju, zdravstvo, 

ugostiteljstvo, industriju i domaćinstva.

2. Reka Crni Timok
3. Poljoprivredno dobro Zaječar
4. Trafo stanica
5. Stambeno naselje

1

2

3

4

5

13

Oznaka

Vrsta materije

Osobine materije

Delatnost

Količina (t)

0,2-1

1-5

5-10

10-50

50-200

200-1000

1000-5000

5000-10000

>10000

1

Zapaljiva tečnost

Pritisak pare < 0,3 bar na 20

◦

C

Rezervoar

—

—

—

—

—

AI

BI

BI

CI

2

Cevovod

—

—

—

—

—

—

—

—

—

3

Drugo

—

—

—

AI

BI

CI

DII

X

X

4

Pritisak pare ≥ 0,3 bar na 20

◦

C

Rezervoar

—

—

—

—

—

BI

CII

CII

DII

5

Cevovod

—

—

—

—

—

—

—

—

—

6

Drugo

—

—

—

BII

CII

DII

EII

X

X

7

Zapaljiva gas

Zapaljiv gas kondenzovan pomoću pritska

Železnica, put, nadzemni rezervoari

—

AI

BI

CI

DI

EI

X

X

X

8

Cevovod

—

—

—

—

—

—

—

—

—

9

Drugo

—

BII

CIII

CIII

DIII

EIII

X

X

X

10

Kondenzovan hlađenjem

Rezervoar

—

—

—

—

—

BI

CII

CII

DII

11

Drugo

—

—

—

BII

CII

DII

EII

X

X

12

Pod pritiskom

Cevovod

—

—

—

—

—

—

—

—

—

13

Skladište cilindara, boca (25-100kg)

—

—

CIII

CII

CI

CI

X

X

X

14

Eksploziv

U rasutom stanju (izaziva jednu eksploziju)

AI

BI

BI

CI

CI

DI

X

X

X

15

U paketima (npr. čaure)

BIII

BIII

CIII

CI

CI

DI

X

X

X

16

Toksična tečnost

Niska toksičnost

Rezervoar

—

—

—

—

—

AII

AII

BII

CIII

17

Drugo

—

—

—

AIII

AII

BII

CII

CII

CII

18

Srednja toksičnost

Rezervoar

—

—

—

AIII

BIII

DIII

EIII

FIII

FIII

19

Put/železnica

—

AII

CIII

DIII

X

X

X

X

X

20

Vodeni put

—

BII

DIII

EIII

FIII

GIII

X

X

X

21

Drugo

—

BII

CIII

DIII

EIII

FIII

FIII

X

X

22

Visoka toksičnost

Rezervoar

—

—

AII

BIII

CIII

EIII

FIII

GIII

GIII

23

Put/železnica

BII

CII

DIII

EIII

X

X

X

X

X

24

Vodeni put

CII

DII

EIII

FIII

GIII

HIII

X

X

X

25

Drugo

BII

CII

DIII

EIII

FIII

GIII

GIII

X

X

26

Vrlo visoka toksičnost

Rezervoar

AII

BII

CIII

EIII

FIII

GIII

GIII

HIII

HIII

27

Put/železnica

CII

DIII

EIII

FIII

X

X

X

X

X

28

Vodeni put

DIII

EIII

FIII

GIII

HIII

HIII

X

X

X

29

Drugo

CIII

DIII

EIII

FIII

GIII

HIII

HIII

X

X

30

Toksični gas

Kondenzovan pomoću pritiska:
niska toksičnost

—

—

AII

AI

BII

BI

CIII

CII

X

31

srednja toksičnost

—

—

BII

CII

DIII

EIII

FIII

FIII

X

32

visoka toksičnost

CII

DIII

EIII

EIII

FIII

FIII

GIII

X

X

33

vrlo visoka toksičnost

DIII

EIII

FIII

GIII

GIII

GIII

X

X

X

34

krajnja toksičnost

EIII

FIII

GIII

HIII

HIII

X

X

X

X

35

Kondenzovan hlađenjem:
niska toksičnost

—

—

—

AII

AII

BII

BII

BII

CII

36

srednja toksičnost

—

AII

BII

CII

DIII

DIII

DIII

EIII

FIII

37

visoka toksičnost

BII

CII

DIII

EIII

EIII

EIII

FIII

GIII

X

38

vrlo visoka toksičnost

DIII

EIII

FIII

FIII

GIII

GIII

X

X

X

39

krajnja toksičnost

EIII

FIII

GIII

HIII

HIII

X

X

X

X

40

U cevododima:
srednja toksičnost

—

—

—

—

—

—

—

—

—

41

visoka toksičnost

—

—

—

—

—

—

—

—

—

42

Pod pritiskom: >25 bar;
visoka toksičnost

—

—

—

—

—

—

—

—

—

43

Proizvodi toksičnost sagorevanja

pesticidi

—

—

—

BII

DIII

EIII

EIII

X

X

44

veštača đubriva

—

AII

AII

CIII

EIII

FIII

FIII

X

X

45

sumporna kiselina

—

—

BII

AII

CIII

DIII

DIII

X

X

46

plastike (sa hlorom)

—

—

—

AII

CIII

DIII

DIII

X

X

14

Oblast uticaja incidenta

Na osnovu količine opasne materije određuje se 

KATEGORIJA DELOVANJA

 (

C II

)

Kategorija   I

  –   odgovara   kružnom   području   sa   najvećom   udaljenošću   delovanja   kao   prečnika 

(kružno delovanje u slučaju detenacije eksploziva);

Kategorija II

 – odgovara polukružnom području (tipični teški zapaljivi gasni oblak koji može imati 

odloženo paljenje i/ili oblak izazvan isparavanjem velikog bazena);

Kategorija III

 – odgovara 1/10 veličine kruga (izdužen oblak izazvan raspršenjem). 

Kategorija delovanja: najveća udaljenost i područje delovanja

Kategorija udaljenosti 

delovanja (KUD) (m)

Kategorija područja delovanja (ha)

I

II

III

A

0-25

0,2

0,1

0,02

B

25-50

0,8

0,4

0,1

C

50-100

3

1,5

0,3

D

100-200

12

6

1

E

200-500

80

40

8

F

500-1000

-

-

30

G

1000-3000

-

-

300

H

3000-10000

-

-

1000

16

Oblast uticaja incidenta se određuje primenom jednačine:

d

=

KUD

min

+

(

Q

−

Q

imin

)

(

Q

imax

−

Q

imin

)

∙

(

KUD

max

−

KUD

min

)

Q

 – količina opasne materije

Q

imin

 – minimalna količina koja se ispušta

Q

imax

 – maksimalna količina koja se ispušta

KUD

min

 – minimalna udaljenost delovanja

KUD

max 

– maksimalna udaljenost delovanja

d

 = 25 + 

(

81

,

87968

−

1000

)

(

5000

−

1000

)

· 

(

50

−

25

)

 = 

19,26175 ha (prikazano je ljubičastim krugom)

17

Spoljašnje posledice nesreće znače broj smrtnih slučajeva među ljudima koji žive ili rade u području 
koje okružuje objekt u kojem se odvija opasna delatnost, ili prometom opasnih materija putem, 
železnicom, cevovodom, vodenim tokom.

C

d

.

t

=

P

⋅

δ

⋅

f

p

⋅

f

u

C

d,t

– spoljašnje posledice (broj smrtnih slučajeva/nesreća)

P

    –  pogođeno područje (hektari, 

ha

)



    –  gustina naseljenosti u naseljenim područijima unutar pogođenog pojasa (osoba/ha)

f

p

   –  korekcijski faktor područja za raspotrostranjenost stanovništva u pogođenom području

f

u

   –  korekcijski faktor ublažavajućeg učinka

Ukoliko postoje više opasnih materija u istoj delatnosti, potrebnoj ih je raščlaniti odvojeno. 

C

d,t

 = 78 · 20 · 0,05 · 1 = 

78 ha

1.5. Identifikacija opasnosti

U okviru identifikacije izvora opasnosti određuju se:

• “slabe tačke” u sistemu,

• uzrok događaja od značaja za procenu rizika i

• redosled dešavanja događaja.

“Slabe   tačke”  

u   sistemu   su   ona   mesta   u   procesu   rada   koja,   sa   građevinsko-tehničkog, 

tehnološkog   ili   organizacionog   (upravljačkog)   aspekta   predstavljaju   najčešće   mogući   uzrok 

inicijalnog događaja za nastanak udesa. Inicijalni događaji za nastanak udesa može biti smanjenje ili 

gubljenje radnih karakteristika tehničko-tehnološkog sistema u procesu eksploatacije uzrokovano 

habanjem, lomovima, korozijom i drugim oštećenjima. Karakter pojavljivanja i proticanja procesa 

oštećenja određuje vid otkaza. Oštećenje se može pojaviti zbog grešaka pri projektovanju i izradi ili 

zbog drugih razloga. Takođe neka neznatna oštećenja mogu vremenom preći u kategoriju onih koja 

dovode   do   otkaza   tehničkog   sistema.   Oštećenja   sastavnih   delova   sistema   mogu   biti   dopuštena 

(postepeno habanje, zamor i sl.) i nedopuštena (zbog nedovoljne čvrstoće, brzo habanje i sl.).

Otkaz je događaj koji onemogućuje tehničko-tehnološki sistem da obavlja željenu funkciju.

Uzrok događaja od značaja za procenu rizika. 

Svi događaji koji mogu izazvazi određene otkaze 

nemaju isti značaj odnosno težinu. Događaj koji je verovatan i čije bi posledice izazvale značajne 

19



namerno izazivanje požara i



rad nekvalifikovanih lica u tehnološkom procesu.

Potencijalni uzroci udesnih događaja uglavnom se mogu sistematizovati na sledeći način:

1. 

Faktor čovek:



nesavesna manipulacija TNG-om,



ne pridržavanje propisanih procedura i uputstava o radu, zaštiti na radu i protivpožarnoj 
zaštiti sa TNG-om,



nehat i nemaran odnos prema radu sa TNG-om,



neznanje,



rad pod dejstvom alkohola, droge i usled pušenja,



koriščenjem neadekvatnih i nekvalitetnih materijala u toku remonta instalacija i postrojenja i



diverzije i sabotaže (namerno podmetanje požara, namerno oštečenja opreme i sl.);

2. 

Faktor starenje i zamor materijala na:



opremi,



cevovodima,



transportnim sistemima i



merno – regulacionaj opremi.

3. 

Faktor transport:



Prilikom distribucije TNG-a internim cevovodima do skladišnih rezervoara ili od skladišnih 
rezervoara do punionice i autopunionice usled curenjima na spojevima i armaturi,



Prilikom pretakanja iz autocisterni prolivanje TNG-a i



Kretanje (vožnja) cisterne.

4. 

Elementarne nepogode (olujni vetrovi, grm i sl.),

5. 

Električne instalacije,

6. 

Sistem za hlađenje.

Stablo događaja sa potencijalnim posledicama 

definiše redosled dešavanja određenog događaja kao 

i moguće efekte tog događaja na ljude i životnu sredinu.

«SLABE TAČKE» PRI RADU SA TNG-OM NA KOMPLEKSU  KRISTAL ZAJEČAR

Slabe tačke u okviru tehnoloških celina, pri radu sa TNG-om su:

Pretakački most:

• 

Faktor čovek

1. neadekvatno priključenje fleksibilnog creva na autocisternu,
2. unošenje plamena u prostor pretakališta,
3. rad sa alatom koji varniči,

20

4. ne uzemljenje auto cisterne pri pretakanju,

Faktor starenje i zamor materijala

1. kidanje fleksibilnog creva i/ili stvaranje rupe na crevu,

Faktor transport

1. otkaz zapornih organa na autocisterni,

o 

Ektrične instalacije

1. atmosfersko pražnjenje u nadzemne objekte,
2. mehanička oštećenja uzemljenja.

o 

Sistem za hlađenje

1. neispravnost sistema
2. nedostatak vode u sistemu za hlađenje

Kompresorska stanica i pumpni agregat:

Faktor čovek

1. unošenje plamena u prostor konpresorske stanice,
2. rad sa alatom koji varniči,

Faktor starenje i zamor materijala

1. otkaz armature za zatvaranje dotoka TNG-a iz rezervoara,

Faktor transport

1. otkaz spojne armature na cevnim vodovima i pumpnom agregatu,

o 

Električne instalacije

1. pregrevanje električnih uređaja I instalacija,
2. termičko dejstvo struje kratkog spoja, paljenje izolacije provodnika ili kablova;
3. nepravilna zamena uložaka topljivih osigurača ("licnovanje" osigurača ili stavljanje
uložaka sa većom vrednošću nominalne struje od predviđene);
4. nepravilno podešena termička ili prekostrujna zaštita na zaštitnim uređajima;
5. atmosfersko pražnjenje u nadzemne objekte;
6. mehanička oštećenja kojima se gubi potreban stepen IP zaštite.

Nadzemni rezervoari:

Faktor starenje i zamor materijala

1. otkaz pokazivača nivoa tečnosti,
2. otkaz manometra vezan na parni prostor rezervoara,
3. otkaz termometra koji je vezan sa tečnu fazu u rezervoaru,
4. otkaz ventila protiv loma,
5. otkaz sigurnosnih ventila,

Faktor čovek

22

Uzroci događaja od značaja za procenu rizika u okviru pojeninih tehnoloških celina su:
o Pretakački most:
1. isticanje tečne faze TNG-a, stvaranje gasnog oblaka,
2. požar na instalaciji ili autocisterni,
3. eksplozija gasnog oblaka,
4. eksplozija rezervoara autocisterne.

o Kompresorska stanica i pumpni agregat:
1. isticanje parne ili tečne faze TNG-a, stvaranje eksplozivne sredine u prostoriji,
2. požar na instalaciji,

o Nadzemni rezervoari:

1. isticanje tečne faze TNG-a i stvaranje gasnog oblaka,
2. požar na rezervoaru,
3. eksplozija gasnog oblaka,
4. eksplozija rezervoara.

o 

Punionica boca

1. isticanje tečne faze TNG-a i stvaranje gasnog oblaka,
2. požar u punionici,
3. eksplozija gasnog oblaka,

• Točeći automat:
1. isticanje parne ili tečne faze TNG-a i stvaranje gasnog oblaka,
2. eksplozija gasnog oblaka,
3. požar na autopunionici.

1.6. Prikaz mogućeg razvoja događaja - scenario

23

Stablo događaja je metoda za identifikaciju izvora opasnosti.

Pretakački most

2. Stablo događaja 

: Požar na instalaciji ili autocisterni

3- Stablo događaja 

: 

Eksplozija gasnog oblaka

25

1. Stablo događaja 

: 

Isticanje parne ili tečne faze TNG-a

2. Stablo događaja 

: 

Požar na instalaciji

Nadzemni rezervoari

26

1. Stablo događaja 

: Isticanje tečne faze TNG-a i stvaranje oblaka,

2.Stablo događaja : 

Požar na rezervoaru

3.Stablo događaja : 

Eksplozija gasnog oblaka

28

2.Stablo događaja : 

požar u punionici

3.Stablo događaja : 

Eksplozija gasnog oblaka,

29

Točeći automat

1.Stablo događaja : 

Isticanje parne ili tečne faze TNG-a i stvaranje gasnog oblaka,

2.Stablo događaja : 

Eksplozija gasnog oblaka TNG-a,

31

1.7. Analiza posledica od hemijskog udesa 

1.7.1. Određivanje faktora povezanih za scenario “Razlivanje opasne materije”

OCENA FAKTORA, POVEZANIH ZA SCENARIO

  ,,RAZLIVANJE NAFTNIH DERIVATA“

Prečnik slobodnor razlivanja d

 izračunava se po jednačini:

d

=

√

25

,

5

⋅

V

nd

(=)

[

m

]

 → 

d – 

prečnik slobodnog razlivanja

Površina izlivanja

 nafte se izračunava po jednačini:

S

=

d

2

π

4

(=)

[

m

2

]

V

nd

 = 93,46995 m

3

S = 1871,035 m

2

d = 48,82094 m

Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je prečnik slobodnog razlivanja naftnih derivata oko 

48m.

32

1.7.2. Određivanje faktora povezanih za scenario “Požar u rezervoaru sa opasnom materijom”

Faktori uticaja na prirodnu sredinu pri pojavi požara razlivenih naftnih derivata

Zona toplotnog uticaja (dejstva) ograničena je razdaljinom  

R

b

, koja zavisi od praga intenziteta toplotnog 

zračenja

 I

*

i određuje se po jednačini:

R

b

=

R

¿

⋅

√

X

i

⋅

Q

0

I

¿

(=)

[

m

]

R

b

– 

bezbedno rastojanje za intenzitet toplotnog zračenja 

I

*

R

*

– 

navedena veličina žarišta (izvora) sagorevanja,

-

za požare razlivanja 

R

*

 = d

-

za rezervoar koji gori 

R

*

 = d

rez

Q

0

– 

specifična toplota opasne materije

X

i

– 

0,02

Požar razlivenih naftnih derivata (za požare razlivanja)

Objekat

I

*

[kJ/m

2

s]

Polurečnik delovanja

Čovek

Pojava opekotina

42

174,252 m

Životinje

Pojava opekotina

30

243,9527 m

Pojava opekotina

10,5

697,0078 m

Pojava opekotina

2,5

2927,433 m

Bezopasni nivo

1,26

5808,399 m

Biljni kompleks

Paljenje 15% drvene mase

17,5

418,2048 m

Paljenje 15% drvene mase

14

522,7559 m

Zemljišni kompleks

Paljenje treseta, uništavanje 
porvšinskog sloja zemljanog 
pokrivača

35

209,1024 m

Tehnogeni kompleks

Paljenje mazuta, ulja

35

209,1024 m

Paljenje TNG

41

178,502 m

34

Požar razlivenih naftnih derivata (za požare u rezervoaru bez emisije tečnosti)

Objekat

I

*

[kJ/m

2

s]

Polurečnik delovanja

Čovek

Pojava opekotina

42

14,990 m

Životinje

Pojava opekotina

30

20,986m

Pojava opekotina

10,5

59,962 m

Pojava opekotina

2,5

251,843 m

Bezopasni nivo

1,26

499,688 m

Biljni kompleks

Paljenje 15% drvene mase

17,5

35,977 m

Paljenje 15% drvene mase

14

44,971 m

Zemljišni kompleks

Paljenje treseta, uništavanje 
porvšinskog sloja zemljanog 
pokrivača

35

17,988 m

Tehnogeni kompleks

Paljenje mazuta, ulja

35

17,988 m

Paljenje TNG

41

15,352 m

35

Požar razlivenih naftnih derivata (za požare u rezervoaru sa emisijom zapaljive tečnosti)

Objekat

I

*

[kJ/m

2

s]

Polurečnik delovanja

Čovek

Pojava opekotina

42

239,850 m

Životinje

Pojava opekotina

30

335,791 m

Pojava opekotina

10,5

959,402 m

Pojava opekotina

2,5

4029,49 m

Bezopasni nivo

1,26

7995,021 m

Biljni kompleks

Paljenje 15% drvene mase

17,5

575,641 m

Paljenje 15% drvene mase

14

719,552 m

Zemljišni kompleks

Paljenje treseta, uništavanje 
porvšinskog sloja zemljanog 
pokrivača

35

287,821 m

Tehnogeni kompleks

Paljenje mazuta, ulja

35

287,821 m

Paljenje TNG

41

245,700 m

37

nadpritisak na spoljnom delu te zone 

ΔP

fvl

:

ΔP

fvl

=

1300

⋅

(

R

1

R

2

)

3

+

50

(=)

[

kPa

]

ΔP

fvl

 – 

nadpritiska na spoljnoj granici vatrene lopte

ΔP

fvl 

=

314,6041 kPa

Ocena   razornog  dejstva   udarnog   talasa   na   objekte,   smeštene   na   rastojanju   R   od  rezervoara   koji   je 

eksplodirao

Povredivi objekti

Udaljenost povredivog objekta 

do zadatog objekta (m)

Nadpritisak u zoni delovanja 

udarnog talasa 

ΔP

fvl

Timok-hem

334

0,005097 

kPa

Reka Crni Timok

502

0,002766

 kPa

Poljoprivredno dobro Zaječar

465

0,003103

 kPa

Trafo stanica

301

0,005958

 kPa

Stambeno naselje

375

0,004285

 kPa

Za ocenu toplotnog uticaja eksplozije izračunavaju se:

I

R

=

Q

0

⋅

F

R

⋅

T

R

(=)

[

kJ

/

m

2

s

]

I

R

– intenzitet protoka toplote

Q

0

 – 

specifična toplota požara, za benzin 

Q

0

 = 

1800 kJ/m

2

s

Koeficijent prozračnosti vazduha u zoni eksplozije:

T

R

=

1

−

0

,

058

⋅

ln

R

Ugaoni koeficijent požara (vatrene lopte):

F

R

=

R

2

2

⋅

R

√

(

R

2

2

+

R

2

)

3

38

Povredivi objekat

Koeficijent prozračnosti 

vazduha u zoni 

eksplozije Tr

Ugaoni koeficijent 

požara (vatrene lopte) 

Fr

Ocena toplotnog uticaja 

eksplozije I

r

Reka Crni Timok

0,662954

9,76E-07

0,000686

Poljoprivredno dobro 
Zaječar

0,639321

4,32E-07

0,000293

Trafo stanica

0,643762

5,03E-07

0,000344

Stambeno naselje

0,668988

1,2E-06

0,000852

Reka Crni Timok

0,656238

7,74E-07

0,000539

Dužina trajanja (postojanja) vatrene lopte:

t

vl

=

0

,

45

⋅

3

√

M

(=)

[

s

]

t

vl 

= 1,95406 s

Toplotni impuls

U

t

=

I

⋅

t

vl

(=)

[

kJ

/

m

2

]

Objekat

I

*

[kJ/m

2

s]

Toplotni impuls kJ/m

2

Čovek

Pojava opekotina

42

82,07052 m

Životinje

Pojava opekotina

30

58,6218 m

Pojava opekotina

10,5

20,51763 m

Pojava opekotina

2,5

4,88515 m

Bezopasni nivo

1,26

2,462116 m

Biljni kompleks

Paljenje 15% drvene mase

17,5

34,19605 m

Paljenje 15% drvene mase

14

27,35684 m

Zemljišni kompleks

Paljenje treseta, uništavanje 
porvšinskog sloja zemljanog 
pokrivača

35

68,3921 m

Tehnogeni kompleks

Paljenje mazuta, ulja

35

80,11646 m

Paljenje TNG

41

80,3562 m

40

41

Na osnovu gore obrađenih tabela možemo uvideti da je ukupan rizik od zemljotresa 

UMEREN. 

43

44

Na osnovu gore obrađenih tabela možemo uvideti da je ukupan rizik od odrona, klizišta i erozija 

VISOK.

46

47

Na osnovu gore obrađenih tabela možemo uvideti da je ukupan rizik od poplava  

VEOMA

VISOK.