Osobine i zaštita drveta

MATURSKI RAD

Predmet: Rudarstvo

Tema: DRVO ZA PODGRAĐIVANJE, OSOBINE DRVETA, ZAŠTITA DRVETA

1

Sadržaj:

UVOD..............................................................................................................................................2

1. DRVO.......................................................................................................................................... 3

1.1. Struktura................................................................................................................................3

1.3. Primjena drveta u rudarstvu..................................................................................................7

1.4. Osobine drveta......................................................................................................................8

1.4.1. Fizičke osobine...............................................................................................................8

1.5. Vrste drveta......................................................................................................................... 10

1.6. Greške drveta......................................................................................................................11

1.7. Trajnost i zaštita drveta....................................................................................................... 15

1.7.1. Sušenje drveta...............................................................................................................15

1.7.2. Zaštita drveta od vatre..................................................................................................17

1.7.3. Impregnacija drveta...................................................................................................... 17

1.8. Ispitivanje drveta.................................................................................................................19

1.9. Zapreminske promjene........................................................................................................20

1.10. Tvrdoća.............................................................................................................................21

1.11. Mehaničke čvrstoće...........................................................................................................22

1.11.1. Čvrstoća pod pritiskom..............................................................................................22

1.12. Čvrstoća pri savijanju........................................................................................................22

1.13. Čvrstoća pri smicanju........................................................................................................23

ZAKLJUČAK................................................................................................................................24

Literatura........................................................................................................................................25

3

1. DRVO

Posmatrano u svom prirodnom stanju, drvo se sastoji od korijena (žilišta), koje je u 

zemlji, debla, grana, grančica, pupoljaka, plodova i lišća. Deblo, tj. dio drveta od panja do prve 

krupne grane; predstavlja glavni dio koji ima raznovrsnu primjenu u građevinarstvu i rudarstvu. 

Ostali   dijelovi   kao   grada   nemaju   značajnu   primjenu.   Kod   nekih   vrsta   drveta,   stablo   se 

razgranava pri vrhu (bor, jela), ili se razgranava u krošnji, pa je i deblo duže ili kraće. Po 

spoljašnjem izgledu stabla, drvo može biti pravo, kod kojeg je geometrijska uzdužna osa prava. 

Poprečni presjeci drveta u ovom slučaju su koncentrični krugovi. Kod krivog drveta dolazi do 

izražaja ekscentričnost ovih presjeka. Ujednačenost debljine drveta od podnožja ka vrhu utiče na 

njegov kvalitet. Drvo je bolje ukoliko je razlika u debljini pri dnu i pri krošnji manja.

Sastav drveta

Drvo se sastoji od organskih sagorljivih jedinjenja, pri čemu u glavne sastojke spadaju 

celuloza i lignin. Od sporednih sastojaka su bjelančevina, dekstrin, skrob, smole, šećer i tanin. 

Pepeo drveta se sastoji od kalcijevog karbonata, natrijuma i kalijuma. Voda u drvetu se nalazi u 

različitom procentu, što ovisi od stepena isušenosti drveta. Po hemijskom sastavu, zastupljen je 

ugljenik, kiseonik, vodonik i azot.

1.1. Struktura

Struktura   drveta   je   karakteristično   vlaknasta.   Posmatrano   makroskopski   na   svom 

poprečnom presjeku, drvo se sastoji (sl. 2) od kore, koja je sastavljena od mrtve i žive kore, 

koncentričnih krugova (godova — godišnjih prstenova), koji su smješteni između kore i srca 

(srži), koje predstavlja centralni dio drveta. Između godišnjih prstenova i kore nalazi se kambij. 

Prečnik srca je nekoliko milimetara, a sastavljeno je od kompaktnih ćelijica. Između srca i kore 

smješteni su godišnji prstenovi ili godovi, koji odgovaraju godišnjem rastu drveta. Na godu se, 

kod najveéeg broja drveća, razlikuju unutrašnji i spoljašnji dio goda.

4

Slika 2. Poprečni presjek słabła drveta: 1-kora, 1a-mrtva kora, lb-živa kora, 2-godišnji prstenovi, 

3-srce

Unutrašnji dio je rastresitiji i bjelji i zove se proljetno ili ran drvo, dok je spoljašnji dio 

goda zbijeniji i tamniji i zove se jesenj ili kasno drvo. Mladi godovi koji su bliži periferiji debla 

svjetlije su boje i zovu se beljikovina, a tamniji su bliži srži i zovu se srčevina. U proljeće 

nabujali sokovi se kreću od korijena prema lišću i vraćaju se natrag, zbog ishrane drveta, pa su i 

ćelije koje omogućavaju prolaz krupne i mnogobrojnije su od vlakanaca. Kretanje sokova se 

smanjuje u drugoj polovini ljeta i prema jeseni, pa je i vlakanaca više, a manje pora. Ovakva 

struktura je znatno otpornija u odnosu na strukturu proljetnog drveta. Na radijalnom presjeku 

drveta (sl. 3) godovi se vide kao uzdužne pruge paralelne sa srcem, a upravno na njih kod drveta 

lišćara u ovom presjeku se obično lako raspoznaju sržni zraci, koji se pružaju od srca stabla 

radijalno ka kori. Broj i debljina sržnih zraka znatno utiču na otpornost drveta poprečno na osu 

stabla. Na sl. 4. data je tangencijalna struktura stable drveta. Ovaj presjek presijeca godišnje 

prstenove,   pa   se   oni   pojavljuju   ili   kao

razne   šare   ili   kao   uzdužne   pruge,   u   ovisnosti   od 

udaljenosti tangencijalnog presjeka od obima drveta, kao i u ovisnosti od kvaliteta drveta na 

kojem je izvršen presjek (pravo, krivo, kvrgavo i dr.).

6

Slika 5. Elementi mikrograđe drveta: a) sklerenhimsko vlakance, b) traheida, c) parenhimsko 

vlakance, d) traheja, e) parenhimske ćelije sržnih zraka

Traheide  

vrše funkciju vlakanaca i sudova i nalaze se između njih. Zastupljene su kod 

četinara, a rjeđe kod lišćara.

Parenhimske

  ćelije (poprečni i uzdužni parenhim) su sudovi drveta, koji se iz jezgra 

stabla pružaju radijalno ka kori ili kao cijevi leže uporedo osi stabla. Njihov broj i debljina utiču 

na čvrstoću drveta, poprečno na osu stabla. Prizmatičnog su oblika.

Slika 6. Raspored elementarnih ćelija u lišćarima: a) vlakanca,

b) sudovi(traheje), c) sržni zraci

Slika 7. Raspored elementarnih ćelija u četinarima: a) traheide, c) sržni zraci