Partnerstvo porodice i škole kao faktor prevencije vršnjačkog nasilja
Висока школа за васпитаче струковних студија у Алексинцу
Семинарски рад
Предмет:
Социјални рад са децом и младима
Тема:
Партнерство породице и школе као фактор превенције вршњачког насиља
Ментор: Студент:
проф. Анкица Симона Ковачевић Кристина Бранковић ,2344
Алексинац ,2015.
САДРЖАЈ
3.КОЈА ДЕЦА ПОСТАЈУ ЖРТВЕ ШКОЛСКОГ НАСИЉА?...................................................7
6.МОГУЋНОСТИ ПРЕВЕНЦИЈЕ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА................................................11
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................15

1. ШТА СЕ ПОДРАЗУМЕВА ПОД НАСИЉЕМ?
Насиље постоји откада знамо за човека . О насиљу као друштвеној појави писали су многи
филозофи, од античких представника, као што су Хераклит и Платон, све до "новијих"
филозофа, као што су Дарвин, Хобс те психоаналитичар Сигмунд Фројд и многи други .
Од средине овог века многе је социологе заинтригирао феномен насилничког понашања.
Социологија посебно обраћа пажњу на оне аспекте насиља који су условљени социјалним,
односно друштвеним девијацијама те се њена пажња фокусира на насиље у друштву као
целини те на обележја понашања припадника одређених култура ( Лалић , 1999;43 ) .
Сваки човек у детињству искуси неки вид насиља; било да је у улози вршиоца насиља,
онај који трпи или је једноставно сведок насиља над неким другим. Насиље представља
сваки облик понашања које има за циљ намерно повређивање или наношење бола, било
психичког или физичког. За разлику од насилног, агресивно понашање је једнократно,
може бити само неконтролисана реакција или одбрана. Насилно понашање има обично
исти или сличан садржај, траје дужи временски период и насилник има моћ над жртвом.
Насиље се појављује у различитим облицима. Вербално насиље је сваки вид исмевања,
називање погрдним именима, ругање, вређање, добацивање. Није неопходно наглашавати
колико деца, без обзира на узраст, могу бити инвентивна у оваквим ''креативним''
облицима вербалног изражавања. Физичко насиље подразумева ударање, гурање, отимање
и уништавање ствари. Ранијих година је углавном било карактеристично за дечаке, али се,
нажалост, све чешће јавља и код девојчица. Чини се да је транзиција однела барбике.
Деца која су изолована из друштва, игнорисана од стране другова, трпе оговарање и о
њима се измишљају разне приче које обично немају леп и истинит садржај, јесу жртве
социјалног насиља. Психичко насиље подразумева претеће погледе, гримасе, нежељене
коментаре, изнуђивање новца, уцењивање. Сексуално насиље је нежељено додиривање на
нежељени начин и нежељене делове тела, изнуђивање сексуалних услуга, принуда на
сексуални чин.
Постоји много комплексних разлога зашто су нека деца насилна према другима.
Насилничко понашање може бити покушај стицања популарности, покушај да се покажу
одлучнима, способнима или да на себе скрену пажњу. Насиље може бити и израз немоћне
љубоморе на особу према којој се насилно односимо. Насиље може бити покушај
превладавања сопствених проблема или фрустрација које дете не може на другачији начин
решити.
Дете изложено насиљу у својој породици може исти начин понашања пренети и
на своју
школску околину. Нека деца не разумеју да је начин њиховог понашања лош и
неприхватљив, нити
могу да сагледају како се осећа њихова жртва. Понекад нема оштре
границе између “мучитеља”
и “жртве”, јер се у различитим раздобљима и ситуацијама
улоге могу и заменити, те насилник
постаје жртвом и обратно.
2. УЗРОЦИ НАСИЉА
Постоји много фактора који на индивидуалном, породичном и друштвеном нивоу доводе
до насиља и међу њима можемо издвојити стрес, идентификација са насилником, низак
степен едукације и незапосленост, медијска пренаглашеност, рат, карактеристике околине
те квалитета породице и породичних односа. То су често изјаве родитеља у срединама са
већом стопом незапослености и сиромашније средине, деца необразованих родитеља,
лошег психичког стања, ниског самопоштовања, са проблемом алкохолизма и слично
често су занемарена, злостављана емоционално, а неретко и физички.
Европска и америчка истраживања говоре о 80% починилаца кривичних дела који су
адолесценти са искуством личног злостављања и занемаривања у детињству. Деца која су
одрастала без љубави, подршке и заштите, често под утицајем ниског самопоштовања
напуштају школу што најчешће доводи до незапослености и сиромаштва те могућег
учешћа у кривичним радњама, насиљу, конзумацији алкохола и дроге.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti