Podela rada

PODELA RADA
Sociologija poznaje tri osnovne podele rada:

•  prirodna,
•  društvena i
•  tehnička.

U početku je podela rada bila prirodna tj. samonikla prema polu i starosti jer se oslanjala na prirodne sposobnosti čoveka.U grupama gde postoji prirodna podela rada prema polu svaki muškarac i žena moraju znati ne samo podeliti poslove već ih moraju znati efikasno obavljati.Ovapodela rada je nastala kada određena skupina ljudi nastoji da uspostavi moć nad prirodom, manipulišući stvarima koje dodiruje te proizvodeći dobra koja postaju pravi izvor ljudskog života.
Društvena podela rada je izraz društvenih razlika između ljudi koje su nastale posredstvom ljudskog rada i posredstvom društva. Ona deli društvo po zanimanjima od koji svako odgovara određenoj grani proizvodnje. Za razliku od društvene podele rada postoji i opšta podela rada po granama delatnosti (poljoprivredu, zanatstvo, trgovinu, industriju…), te podela rada na fizički i intelektualni. Dok opšta podela rada delli po delatnostima posebna podela rada deli ljude i njihov ra po zanimanjima. (časovničar, stolar, učitelj kovač…) Osposobljenost ljudi za rad nije usmerena po delatnostima već je čovekov rad usmeren na proizvodnju ili popravku jednog predmeta (časovničar-sateve, stolar-stolice, limar-oluke…). Postoji i pojedinačna podela rada koja je ukinula posebno opredeljenje i osposobljenosti pojedinca u izradi jednog predmeta, a sa druge strane stvorila takve radne uslove u kojima se čovek opredeljuje za jednu vrstu posla, odnosno jednu radnu operaciju.
Tehnička podela rada je u današnje vreme sve prisutnija. Ona je ukinula za veliku većinu ljudi fizički napor i izdržljivost neophodnu za rad koji se obavljao u poluidiotskim uslovima. Mašina je zamenila ljudski napor na najrazličitijim mestima, ona je dovela do toga da se ljudska snaga u vidu mišića pa i mozga zameni ”mehaničkim robljem”. Rukovanje komandnim uređajima zamenilo je fizički napor, ali se javljaju nove vrste napora koje zahtevaju drugu vrstu izdržljivosti. Ritam rada postaje brži, potrebno je više pažnje prilikom rukovanja sa mašinama, veća sigurnost i tačnost, greške su teže i skuplje.

 
POJAM DRUŠTVA U SOCIOLOGIJI
Reč društvo je dna je od reči sa najviše značenja. Upotrebljava se da bi označila društveni život više jedinki i u tom smislu se razlikuje ljudsko društvo od životinjskog. Društvo dalje znači svaku skupinu odnosno zajednicu unutar ljudskog društva; zatim znači posebnu vrstu zajednica – i tako postoji na primer trgovačko društvo ili studentsko društvo. Društvo može da znači i naročiti sloj društva, tako da razlikujemo viši i niži društveni sloj. Elementi društva koji se vide na prvi pogled su ljudi, pojedinci, a zatim izvesni materijalni predmeti. Društvene predmete je čovek sam izradio ili preradio za razliku od prirodnih. Izgrađeni društveni redmetisu zgrade, putevi, mostovi, knjige i slično, a prerađeni predmeti su biljke, životinje itd. Postoji i treći elemant u društvu to su ljudske radnje, postupci, ponašanje. ove radnje mogu biti ili fizičke ili psihičke odnosno umne. Ljudske radnje su među sobom često povezane, tako da bi se moglo raditi u nekoj fabrici mora postojati veza između ljudskih radnji. ljudskim radnjama se ne ostvaruju samo društveni materijalni predmeti oduzeti od prirode i prerađeni za ljudsku upotrebu, već postoji i niz ljudskih tvorevina koje nisu materijalne već duhovne prirode (jezik, muzika, nauka itd).