Pojam i suština javnih prihoda

POJAM I SUŠTINA JAVNIH PRIHODA

•     Javni prihodi služe za finansiranje državne organizacije i njeno funkcionisanje, što je uvek pa i danas zahtevalo velika sredstva koja se ubiru kao državni prihodi a troše u vidu državnih rashoda.
•     Javni prihodi su imali i imaju različite izvore koji se razlikuju po obimu i strukturi. Njihova visina i struktura zavise od niza faktora od kojih su najvažniji ekonomska moć države, njene funkcije, kao i od ekonomskih odnosa koji vladaju u određenoj zemlji.
•     Najčešće prihvaćena podela u finansijskoj teoriji javnih prihoda je sledeća:
•     redovni i vanredni,
•     javno – pravni i privatno-pravni,
•     originarni i derivativni,
•     prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica,
•     povratni i nepovratni prihodi,
•     namenski i nenamenski prihodi
•     Redovni i vanredni prihodi
•     Ova klasifikacija podrazumeva one javne prihode koji se ubiru kontinuirano, svake godine i iz izvora koji se neprestano, redovno u ekonomskom smislu obnavljaju.
•     Služe za podmirenje redovnih a ne vanrednih državnih rashoda.
•     Iz redovnih prihoda formiraju se i određeni rezervni fondovi iz kojih se često podmiruju određene državne potrebe, i oni čine najveći deo državnih prihoda.
•     Pod vanrednim javnim prihodima podrazumevamo one koji se ne naplaćuju redovno, već povremeno, koji se ne ponavljaju iz godine u godinu, i koji služe za podmirivanje vanrednih državnih potreba.
•     To znači, da ako se pojedine javne potrebe javljaju s vremena na  vreme i nije ih moguće predvideti (elementarne nepogode, epidemije, rat),
•     Javnopravni i privatnopravni prihodi
•     Javnopravni prihodi su oni koje država naplaćuje na osnovu svog finansijskog suvereniteta iz dohotka građana, a putem poreza i taksi.
•     Nasuprot ovim, privatnopravni prihodi koje država ostvaruje iz svojih preduzeća ili iz svoje imovine.