Politički sistem i prava nacionalnih manjina u BiH

                                  UNIVERZITET U SARAJEVU

FAKULTET POLITIČKIH NAUKA

„POLITIČKI SISTEM I PRAVA NACIONALNIH 

MANJINA U BOSNI I HERCEGOVINI“

MAGISTARSKI RAD

MENTOR:                                                                                   KANDIDAT:

Prof. dr.                                                                                        Amela Halilović

Sarajevo, mart 2023.

SADRŽAJ

SAŽETAK....................................................................................................................................... 1

ABSTRACT.................................................................................................................................... 2

UVOD..............................................................................................................................................3

TEORIJSKE OSNOVE RADA.......................................................................................................4

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA.............................................................................................5

1.

Problem istraživanja................................................................................................................6

2.

Predmet istraživanja.................................................................................................................7

3.

Ciljevi istraživanja................................................................................................................... 8

4.

Istraživačke hipoteze............................................................................................................... 8

5.

Ocjena dosadašnjih istraživanja...............................................................................................9

6.

Očekivani naučni i/ili stručni doprinos teoriji i praksi..........................................................10

I DIO..............................................................................................................................................11

1. KONSTITUTIVNOST U TEORIJI I PRAKSI..................................................................11

1.1. Teorijski koncept konstitutivnosti...............................................................................11

1.1.1.

Pojam konstitutivnosti naroda.................................................................................14

1.2. Uporedno pravni prikaz – konstitutivnost u praksi.....................................................15

1.2.1.

Demokratski principi...............................................................................................16

1.2.2.

Konstitutivnost u uporednom pravu........................................................................19

 II DIO............................................................................................................................................23

2. KONSTITUTIVNOST U BOSNI I HERCEGOVINI........................................................23

2.1.

Historijski prikaz konstitutivnosti...................................................................................26

2.2.

Konstitutivnost kroz ustavnopravni poredak Bosne i Hercegovine................................29

2.2.1.

Ustav BiH................................................................................................................30

2.2.2.

Ustav FBiH.............................................................................................................. 32

2.2.3.

Ustav RS.................................................................................................................. 33

2.3.

Predstavljenost konstitutivnih naroda u organima vlasti................................................34

2.4.

Organi vlasti Bosne i Hercegovine.................................................................................37

2.5.

Entitetski organi vlasti.................................................................................................... 40

2.5.1.

Vlasti Entiteta Federacije Bosne i Hercegovine......................................................40

1

SAŽETAK

         Nakon ratnih dešavanja devedesetih godina, Bosna i Hercegovina je doživjela svojevrsnu 

transformaciju ustavno – pravnog uređenja. Pa tako, ustav Bosne i Hercegovine u samoj 

Preambuli definiše ustavne kategorije Bošnjake, Hrvate i Srbe, kao konstitutivne narode i 

građane Bosne i Hercegovine, koji zajedno sa ostalima odlučuju da Ustav ima sadržaj kakav 

je bez izmjena ostao na snazi do danas. Nakon ratnih iskustava i uz naslijeđe kolektivističkog 

duha   komunističke   ideologije,   bosanskohercegovačku   zajednicu   moguće   je   obnoviti   na 

temelju prihvaćanja bazičnog konsenzusa koji bi obuhvatio politička načela, demokratske 

vrijednosti te mehanizme i procedure zaštite i ostvarenja osnovnih prava sadržajno ugrađene 

u   sam   Ustav.   Bitno   je   napomenuti   i   da   je   ratno   nasilje   je   u   velikoj   mjeri   izmjenilo 

demografsku   strukturu   stanovništva,   te   se   ne   može   okončati   proces   tzv.   etničke 

teritorijalizacije. 

        Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine od 1. jula 2000. potvrdila je konstitutivnost 

triju naroda na cijelome teritoriju Bosne i Hercegovine, pa bi potvrda načela tzv. etničke 

teritorijalizacije dovela u pitanje prostornu i institucionalnu konstitutivnost triju naroda. 

Značajno je istaći da je obaveza poštivanja prava i sloboda garantiranih Konvencijom i 

njenim protokolima u Bosni i Hercegovini nastala već stupanjem na snagu Ustava Bosne i 

Hercegovine   dana   14.12.1995.   godine   koji   u   članu   II   proglašava   Konvenciju   izravno 

primjenjivom u Bosni i Hercegovini, dajući joj prioritet nad svim ostalim zakonima.

        U ovom radu će se opisati pojam konstitutivnosti naroda koji žive na teritoriji Bosne i 

Hercegovine. Objasnit će se Ustavi i odluke Ustavnog suda, te postavit će se hipoteze, koje će 

se anketnim istraživanjem pokušati dokazati.

Ključne riječi

: rat, ratna dešavanja, bošnjaci, hrvati, srbi, etničke skupine, teritorijalizacija, 

Ustav, Bosna i Hercegovina.

2

ABSTRACT

          After the war events of the 1990s, Bosnia and Herzegovina underwent a transformation 

of   constitutional   -   legal   arrangement.   Thus,   bosnia   and   herzegovina's   constitution   in 

Preambula itself defines the constitutional categories of Bosniaks, Croats and Serbs, as 

constitutional peoples and citizens of Bosnia and Herzegovina, who, along with others, 

decide that the Constitution has content that has remained in place to date. After war time 

experiences and with the legacy of the collective spirit of communist ideology, it is possible 

to rebuild the Bosnian community on the basis of acceptance of a basic consensus that would 

encompass political principles, democratic values, and mechanisms and procedures for the 

protection and achievement of basic rights materially embedded in the Constitution itself. It is 

also important to note that war violence has largely altered the demographic structure of the 

population, and cannot end the process of so-calledethnic territorialization.

                   A decision by Bosnia and Herzegovina's Constitutional Court on July 1st 2000 

confirmed the constitutionality of the three peoples throughout Bosnia and Herzegovina's 

territory, and would confirm the principle of the so-calledethnic territory has challenged the 

spatial and institutional institutional ity of the three peoples. It is significant to say that the 

obligation to respect the rights and freedoms guaranteed by the Convention and its protocols 

in Bosnia and Herzegovina was created by the entry into force of the Constitution of Bosnia 

and Herzegovina on 14/12/1995.In 2010, which declares the Convention directly applicable 

in Bosnia and Herzegovina, giving it priority over all other laws

          This paper will describe the concept of the institutionality of people living in the territory 

of Bosnia and Herzegovina. The Constitution and the decisions of the Constitutional Court 

will be explained, and the hithesis will be put in place, which the survey will try to prove.

Keywords

:   war,   war   events,   Bosnians,   Croats,   Serbs,   ethnic   groups,   territorialization, 

Constitution, Bosnia and Herzegovina.

4

TEORIJSKE OSNOVE RADA

          Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine je okončan višegodišnji rat na prostoru 

Bosne i Hercegovine. Njime je ona dobila novi Ustav i političko-teritorijalno uređenje, koje 

se može smatrati izuzetno složenim. Međuetničke tenzije su bile neminovne, te su uvijek 

postojali različiti politički interesi. Entiteti – Federacija Bosne i Hercegovine i Republika 

Srpska predstavljaju najviši nivo teritorijalne organizacije. Federacija BiH ugrubo zahvata 

centralni, južni i zapadni dio države, a Republika Srpska sjeverni i istočni. Kao strateški vrlo 

značajno područje na sjeveroistoku države, iz entitetske strukture je naknadno izdvojen 

Brčko Distrikt. Za teritorijalnu organizaciju države se može reći i da je asimetrična, budući da 

se Federacija BiH dijeli na kantone, što nije slučaj u Republici Srpskoj. Postoji deset takvih 

kantona, koji osjetno variraju u površini i broju stanovnika. To su: Unsko-sanski, Posavski, 

Tuzlanski,   Zeničko-dobojski,   Bosansko-podrinjski,   Srednjobosanski,   Hercegovačko-

neretvanski,   Zapadnohercegovački,   Kanton   Sarajevo   i   Kanton   10.   Političko-teritorijalna 

struktura na lokalnom nivou se ogleda u postojanju 143 opštine, od kojih su neke dobile status 

grada.

          Na osnovu službenih rezultata popisa stanovništva iz 2013. godine, može se reći da u  

Bosni i Hercegovini živi oko 3,5 miliona stanovnika. Evidentno je da su ratna dešavanja 

ostavila katastrofalne posljedice na demografsku sliku ove države, budući da se bilježi 

nedostatak   od   skoro   milion   stanovnika   u   odnosu   na   1991.   godinu.   Kada   se   govori   o 

strukturama stanovništva, iz političkih razloga se najviše pažnje posvećuje etničkom sastavu, 

u   kojem   dominiraju   tri   konstitutivna   naroda:   Bošnjaci   (50,1%),   Srbi   (30,8%)   i   Hrvati 

(15,4%).

          U ustavnom sistemu BiH upotrijebljen je pojam konstitutivni narod. U ovoj sintagmi 

pojam   narod   nije   upotrijebljen   u   smislu   zbira   svih   građana   koji   su   državljani   Bosne   i 

Hercegovine i koji čine njen politički narod, nego je upotrijebljen u smislu posebnog etničkog 

identiteta.   Konstitutivnost   kao   kolektivno   pravo   Bošnjaka,   Srba   i   Hrvata   je   pravo   na 

ravnopravnost   koje   se   ostvaruje   kroz   paritetnu   zastupljenost   u   ustavom   određenim 

institucijama   i   posebnim   mehanizmima   zaštite   u   slučaju   povrede   vitalnih   interesa 

konstitutivnih naroda.