Poreska reforma

UVOD

Ostvarivanje funkcije savremene države nemoguće je bez njihovog finansiranja. Za  finansiranje javnih rashoda izdvaja i troši između 30% i 50 % društvenog proizvoda. I to uvođenjem i ubiranjem javnih prihoda među kojima je porez najznačajniji oblik. Obaveza plaćanja poreza je propisana Ustavom, ona je opšta i zasniva se na ekonomskoj snazi obveznika.  Ubiranje poreza predstavlja prihod od prava na posedovanje, raspolaganje ili promet dobara unutaar državne teritorije jedne države i staro je koliko i državna organizacija. Novac od građana i privrednih subjekata, država prikuplja kao sredstva za rad uprave i za obavljanje javnih poslova koji su  zajednički interes svih građana.
Poslove ubiranja poreza i drugih javnih prihoda obavlja Poreska uprava Srbije, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i privrede,  nadležna za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda i odgovorna Ministarstvu finansija i privrede i Vladi za ostvarenje budžetom projektovanih poreskih prihoda. Njena uspešnost se ceni prema ostvarenoj naplati, jer samo kontinuiranom naplatom obezbeđuje finansiranje i realizaciju projekata, svih Ministarstava Republike Srbije.
Organizacija državne poreske službe u Srbiji se nije bitno menjala od devedesetih godina prošlog veka, kada je formirana Republička uprava javnih prihoda kao jedinstveni, centralizovani sistem ubiranja javnih prihoda.
U vremenu kada je primarni cilj svake tranzicione zemlje modernizacija sistema državne uprave, Poreska uprava u Srbiji neizbežno doživljava promene. Pokrenuti reformski procesi u određenim segmentima su otkrili nedostatke, pa je postavljeni cilj njene reforme: modernizacija, unapređenje funkcionisanja, poboljšanje koordinacije rada kao i temeljno pitanje-povećanje efikasnosti Poreske uprave. Uz to, pred Poresku upravu se postavljaju zadaci pripreme za široku i produbljenu međunarodnu saradnju u predstojećim procesima pridruživanja Evropskoj Uniji.
Utvrđivanje, kontrola i naplata poreza vrše se poreskim postupcima. Jedan od najsloženijih postupaka je naplata poreza.
U tom postupku država štiti svoj, javni interes, ali i vodi računa o slobodama građana kako ih postupkom naplate ne bi povredila u skladu sa Ustavom Republike Srbije:

 
NAČELA USTAVA
Republika Srbija

“Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
2. Javne finansije
Porezi i drugi prihodi
Član 91.

Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.”
Ključne reči: Porez, Poreska uprava, organizacionie jedinice, delokrug rada, reforma, poreski službenici

PORESKI SISTEM

Iako je kapitalizam u početku bio zasnovan na nemešanju države u privredne poslove, pokazalo se da su državne intervencije ipak neophodne. Iz tog razloga kapitalističke države još od tridesetih godina prošlog veka počinju da preduzimaju efikasne mere, sa ciljem obezbeđivanja stabilnog privrednog razvoja i pune zaposlenosti. Postoji nekoliko metoda koje kapitalistička država koristi za sprovođenje određenih mera, koje podrazumevaju ulaganje državnog novca u one grane proizvodnje za koje je privatni kapital manje zainteresovan ili uopšte nezainteresovan. Time država podstiče povećanje efektivne tražnje. Prva u nizu metoda jeste aktivna budžetsko-poreska politika ili fiskalna politika.
Poreski sistem je skup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u jedinstven mehanizam, a u svrhu ostvarenja određene poreske politike.

 Pojam i definicija poreza
„Porezi predstavljaju osnovni oblik ili instrument finansiranja javnih prihoda, pokrića budžetskih rashoda i zadovoljavanje javnih potreba. Porezima smatramo davanje novca ili druga materijalna davanja državi ili drugim javno pravnim telima u cilju zadovoljavanja javnih potreba od strane javne vlasti, koja se ubiraju na osnovu jednostrano utvrđenog načina i u jedinstveno utvrđenim iznosima prema nekom opštem merilu“. Poreski sistem, u širem smislu, predstavlja skup  poreskih oblika i drugih javnih prihoda koji se primenjuju u određenoj zemlji. Poreski sistem određene zemlje obično sadrži relativno veliki broj poreskih oblika (nekoliko stotina) koji su uvedeni u poreski sistem u različitim periodima i sa različitom namenom. Stoga, pojedinačni poreski oblici ne moraju biti u skladu sa poreskim principima kao ni sa aktulenim ekonomskim i socijalnim ciljevima.
1.2. Svrha oporezivanja
Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih nadležnosti države i njenih jedinica. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana,  zaštita svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo , infrastrukturu i slično.
Pored ovog glavnog cilja, drugi ciljevi oporezvianja su:  a) redistribucija dohotka ili imovine, gde se neki građani opterećuju porezom više, a drugi manje, b) destimulisanje neželjenog ponašanja, kao potrošnje duvana  i  alkohola kroz visoke akcize, i/ili c) ugradnja stabilizatora ukupnog dohotka zmelje kroz progresivno oporezivanje, kako veruju neki ekonomisti.
Važna osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona može biti proporcionalna, kada stopa ostaje ista bez obzira na rast dohotka, progresivna, kada stopa raste sa povećanjem dohotka, i regresivna, kada se stopa smanjuje sa povećanjem dohotka.