Odlomak

DEJSTVA BRAKA
sklapanjem braka nastaju za supružnike određena dejstva koja se još nazivaju prava i obaveze supružnika.
Dejstva braka se mogu podeliti u četiri grupe:
1. lične odnose između supružnika
2. ličnoimovinske odnose supružnika
3. imovinske odnose između supružnika

LIČNI ODNOSI između supružnika
Član 15. PZS: Supružnici su dužni da vode zajednički život, te da se uzajamno poštuju i pomažu.
A) Zajednica života – predstavlja sveukupnost bračnih odnosa, uključujući intine odnose a bazira se na ljubavi.

B) Nezavisnost u izboru rada i zanimanja – ovaj pricip ima za cilj da predupredi eventualni priisak na supružnika (najčešće suprugu) da napusti posao ili da se ne zaposli da bi ostala u kući i brinua se o porodici. Žena sama onosi odluku o tome da li će se zaposliti i koje će zanimanje odabrati.
Ove dve norme su KOGENTNE PRIRODE i ne mogu se menjati sporazumom supružnika.
.
C) Mesto stanovanja i zajedničko domaćinstvo
Supružnici sporazumno određuju mesto stanovanja. Mogu da se dogovore da mesto stanovanja bude zajedničko ali u nekim situacijama ako npr. supružnici rade ili studiraju u različitim mestima ne moraju imati zajedničko mesto stanovanja, niti voditi zajedničko domaćinstvo ako to ne remeti ostvarivanje zajednicu života.
Ova norma je DISPOZITIVNA jer ostavlja slobodu supružnicima da se dogovore o ovim pitanjima kako im najviše odgovara.

D) Slobodno odlučivanje o prezimenu supružnika supružnici samostalno odlučuju koje će prezime nositi,ali ne mogu odabrati treće prezime !

Ličnoimovinski odnosi obuhvataju pravo i obavezu izdržavanja između supružnika.
Zakonsko izdržavanje je imperativne prirode
Izdržavanje je pravo i dužnost članova porodice. Stranke ne mogu da se odreknu prava na izdržavanje, jedino imaju pravo sporazuma o visini i načinu davanja izdržavanja.
Zakonsko izdržavanje je ličnoimovinsko pravo što znači da je vezano za ličnost poverioca i ličnost dužnika izdržavanja. Pravo i dužnost izdržavanja ne mogu se prneti na druga lica ni inter vivos ( među živima ) ni mortis causa .
Nadalje, zbog ličnog karaktera izdržavanja nije dozvoljena kompenzacija sa drugom novčanom obavezom.
Zbog svog strogo ličnog karaktera dužnost izdržavanja prestaje i smrću dužnika izdržavanja (ne prenosi se na naslednike ), a i smrću poverioca izdržavanja.
Pravo na zakonsko izdržavanje ne zastareva – Zakon o obligacionim odnosima izuzima ovo pravo od zastarelosti. To je vid zaštite zbog karaktera izdržavanja kojim se obezbeđuje egzistencija. Iako pravo na izdržavanje ne zastareva, pojedini obroci izdržavanja zastarevaju za 3 godine.
D) Zakonko izdržavanje se daje za budućnost- odnosno od momenta kada se traži. Izdržavanje se ne može dosuditi za vreme koje je proteklo bez obzira što su u to vreme postojali uslovi za izdržavanje.
E) Isplaćeni iznosi se ne vraćaju – obaveza izdržavanja je naturalna obaveza, pa ako neko primi iznos na ime izdržavanja koji mu ne pripada, nije dužan isto vratiti, a ako vrati smatraće se da je vratio dug.
Međutim lice koje je davalo izdržavanje, a na to nije bio obavezan, ima pravo regresa prema licu koje je bilo u obavezi da daje izdržavanje.
Ako je više lica obavezano na davanje izdržavanja, njihova obaveza je SOLIDARNA tako da se poverilac može pbratiti bio kom dužniku i ražiti ceo iznos izdržavanja , a dužnik koji isplati celu obavezu ima pravo regresa prema ostalim dužnicima.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 122 stranica
  • Porodicno i nasledno pravo Doc. dr Edit Der Šeregelj
  • Školska godina: Doc. dr Edit Der Šeregelj
  • Skripte, Pravo
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET U BEOGRADU - Pravni fakultet  
  • ,

Više u Pravo

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese