Poslovna ekonomija (knjiga)

POJMOVNO ODREÐENJE EKONOMIJE KAO NAUKE
Termin “ekonomija“ potiče od grčkih reči oikos, što znači kuća, i nomos, što znači zakon. Dakle, u bukvalnom prevodu ekonomija predstavlja zakone pomoću kojih se upravlja kućom.
Ekonomija kao nauka predstavlja iznalaženje metoda čija primena u procesima ekonomskih aktivnosti ljudi (proizvodnja, potrošnja, raspodela i razmena materijalnih dobara i usluga) omogućava uspešno upravljanje „nekom kućom“, bilo da je reč o porodičnom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu, preduzeću, privredi jedne države, ili pak o svetskoj privredi. Posmatrano metaforično, pod kućom može da se podrazumeva preduzeće, privreda jedne države, pa i svetska privreda kao celina.
Podelu ekonomskih aktivnosti ljudi na proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju prvi je u ekonomiji postavio francuski ekonomist Žan Batist Sej.
Postoje različiti pristupi izučavanju ekonomskih aktivnosti. Medjutim, ipak su se izdiferencirala dva osnovna pristupa.
Prvi pristup se odnosi na izučavanje ekonomskih aktivnosti kroz istorijske promene društveno-ekonomskih formacija i oblika svojine koji odredjuju karakter odnosa u raspodeli.
Drugi pristup se odnosi na iznalaženje ekonomskih aktivnosti čija primena stalno povećava racionalnost ekonomskog ponašanja pojedinaca, preduzeća, domaćinstava i države. Ovaj pristup je izražen u gradjanskoj ekonomiji i to posebno kod protagonista neoklasične ekonomske misli. Za njih ekonomska aktivnost predstavlja ponašanje ljudi prilikom izbora izmedju mnogobrojnih ekonomskih ciljeva i oskudnih materijalnih i nematerijalnih dobara i sredstava koja imaju alternativnu upotrebu a pomoću kojih se postižu ekonomski ciljevi. Dakle, ekonomija je racionalni izbor najbolje kombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava pomoću kojih se postavljeni ciljevi ostvaruju. R. Lipsi smatra da se „savremena ekonomija bavi a) alokacijom društvenih resursa na alternativne upotrebe i raspodelom društvenog proizvoda na grupe i pojedince; b) promenama proizvodnje i raspodele tokom vremena, i c) „efikasnošću odnosno neefikasnošću ekonomskih sistema“.
Preuzeto iz: E. Woolf. al., Economics, Hutchinson, London, 1997, str. 1.
Pristalice prvog pristupa su oni ekonomisti koji smatraju da ekonomske aktivnosti kojima se usavršava ekonomska racionalnost ponašanja pojedinaca preduzeća i domaćinstava zavise od oblika svojine, a oblici svojine su istorijska kategorija i podložni su stalnim promenama. Zbog toga su i oblici ekonomskih aktivnosti usavršavanja ekonomske racionalnosti podložni promenama.
Za razliku od pristalica prvog pristupa, pristalice drugog pristupa, odnosno protagonisti neoklasične ekonomske misli, polaze od pretpostavke da je društveno-ekonomska formacija koja se temelji na privatnoj svojini i tržištu data i nepromenljiva. U takvoj nepromenljivoj društveno-ekonomskoj formaciji postoji samo jedan oblik ekonomskih aktivnosti usavršavanja ekonomske racionalnosti, a to je stalno iznalaženje najracionalnijeg izbora kombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava pomoću kojih se postavljeni ciljevi ostvaruju.