Pravne činjenice, sticanje i prestanak prava i karakteristike pravnog posla

UVOD

Pravo je skup propisa i drušvenih normi koje se u pravnoj hijerarhiji kotiraju veoma visoko. Tačnije, odmah ispod ustava. Pravo se može uglavnom posmatrati kao društvena pojava, kao sređena celina pravnih normi i društvenih odnosa.
Pravo se u najvećoj mjeri vezuje za običaj i moral. Pravo je skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose u državi (državno-pravni poredak), usmeravajući ih ka razvoju i ostvarenju određenih vrednosti i ciljeva, a čija je primena obezbeđena (sankcionisana ) državom, njenim aparatom koji raspolaže monopolom fizičke sile. Pravo predstavlja svojevrstan sistem pravnih normi. Za razumevanje pravnog sistema trebamo, dakle, poći od pravnih normi kao njegovog elementarnog dela. Pravnim normama regulišu se različiti pravni odnosi, pa one mogu da se grupišu po različitim kriterijumima u veće celine. Postojeće opšte pravne norme međusobno se grupišu u uže grupe normi koje uređuju odnose velikog stepena sličnosti. Ove grupe normi nazivaju se ustanove ili institucije. Ustanove su prvi stepen povezivanja pravnih normi, ali ne i jedini. Sledeći stepen povezivanja zasniva se na grupisanju pravnih normi koje uređuju šire pravne odnose, tj. pravne odnose manjeg stepena sličnosti, ali dovoljno slične da predstavljaju jednu celinu. Ovako grupisane pravne norme čine pojedine grane prava.
U definisanju pravnog sistema uvijek je značajna uloga pravne norme.
Pojam pravnih činjenica
Pravne norme odredjuju činjenice na osnovu kojih dolazi do nastanka,promene (prenosa) i prestanka gradjanskih subjektivnih prava.Te činjenice nazivaju se pravnim činjenicama.Prema tome, pravne činjenice su činjenice iz života za koje pravo vezuje nastanak, promenu ili prestanak gradjanskih subjektivnih prava.
Pravne činjenice se razlikuju od pravnih normi (objektivnog prava).Naime, na osnovu pravnih normi nastaje subjektivno pravo, dok za pravnu činjenicu pravna norma vezuje nastanak,promenu ili prestanak tog prava
Pravne činjenice mogu biti različite činjenice iz stvarnosti kojima pravo priznaje svojstvo da dovode do nastanka,promene ili prestanka subjektivnih prava.Tako na primer poplava je dogadjaj koji može biti pravna činjenica ako je poplavljeno ili uništeno zemljište koje je bilo predmet zakupa, ili ako je otkinut veći deo zemljišta i snagom vode priteran uz susedovo zemljište.Isto tako izjava volje jednog lica da želi da kupi knjigu licu koje ima nameru da je proda, može da dovede do zaključenja ugovora o kupoprodaji i sticanja prava svojine.Rodjenje deteta je prirodni dogadjaj (činjenica) za koji pravo vezuje posledicu sticanja pravne sposobnosti.
Subjektivna prava ne nastaju postojanjem jedne pravne činjenice.Najčešće se za nastanak subjektivnog prava zahteva da postoji skup pravnih činjenica, koje moraju nastati ili istovremeno ili sukcesivno.Izuzetno, jedna pravna činjenica može dovesti do nastanka pravnih posledica, rodjenje ili smrt, na primer, dovode do nastanka, odnosno prestanka subjektiviteta.
Subjektivno pravo se po pravilu bavi uobičajenim činjenicama koje se najčešće sreću u pravnom životu.Za nastanak,promenu ili prestanak subjektivnog prava nije svaki put potrebno dokazivata postojanje ili nepostojanje činjenica, koje postoje ili nepostoje po redovnom toku stvari.Postojanje ili nepostojanje jednih činjenica pretpostavlja se ako postoje druge pravne činjenice.Činjenica koja je poznata, a iz koje se izvlaci zaključak postojanja ili nepostojanja druge činjenice, naziva se osnov (basis).Ako postoji poznata činjenica (osnov), smatra se da postoji ili nepostoji druga činjenica.Nepoznatu činjenicu dakle saznajemo indirektno,a a ona odgovara uobičajenom, normalnom toku stvari.