УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН „НИКОЛА ТЕСЛА“
БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
БЕОГРАД
Семинарски рад
из предмета Кривично процесно
право
Тема:
ЗАШТИТА СВЕДОКА
Ментор:
Студент:
Проф. др Енио Матео Тотић
Милица Цветковић
Проф. др Милан Милошевић
Бр. индекса: И0189-20
ОАС смер Право
Група 1ел, Улцињ
У Улцињу, априла 2024. године
2
САДРЖАЈ:
УВОД.......................................................................................................................3
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ...........................................................................................4
Шта је заштита сведока?..........................................................................4
Основно о Закону о кривичном поступку и Закону о програму зашти-
те учесника у кривичном поступку...........................................................6
Како је настао програм заштите сведока и његова кратка историја....8
ЗНАЧАЈ, ЦИЉЕВИ И ВРСТЕ ЗАШТИТЕ СВЕДОКА...........................................9
Значај заштите сведока у ктивичном поступку.......................................9
Циљеви заштите сведока.......................................................................10
Врсте и поделе заштите сведока...........................................................11
ПОСТУПАК И ЗАКОНСКИ ОКВИР ЗАШТИТЕ СВЕДОКА.................................14
Поступак заштите сведока......................................................................14
Кораци у поступку заштите сведока.............................................14
Сарадња измеђунадлежних органа и институција......................15
Правна средстав доступна сведоцима........................................16
Законски оквир.........................................................................................16
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................18
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................20
4
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
Шта је заштита сведока?
Као што смо већ споменули у уводном делу, последњих деценија је
забележен огроман раст стопе криминала, односно доба организованог
криминала је доживело врхунац, па се ради расветљења најтежих
кривичних дела, стављање починилаца у руке правде, али и спречавање
нових кривичних дела од стране лица која су вечином професионални
криминалци и које је тешко ухватити и осудити за кривична дела, појавила
се потреба за заштитом субјектата који су спремни да сведоче, уколико би
се њихова безбредност сачувала. Неки од њих су очевици неког догађаја
који је кривично дело или пак у склопу истог, а неки од њих су раније били
починиоци, па су се из одређених различитих разлога одлучили да сведоче.
Сваки сведок, чак и онај који није заштићен је обавезан да сведочи у
кривичном поступку, а заштита појединих сведока је резултат компромиса
између потенцијалног угрожавања безбедности сведока од стране лица
против кога се води кривични поступак и добробити општој безбедности
кроз санкционисање починиоца, па је сведочење неретко посматрано и као
мач две оштрице, где пружање неопходне заштите сведока једну страну
оштрице претвара у дршку мача којим се раскринкавају различита кривична
дела, па чак и криминалне организације. Стога можемо рећи да је заштита
сведока једна доста пипава тема из области кривичног права, која има
велики значај у смањењу стопе криминала, које обезбеђује кроз сигурност
особа које сведоче у кривичном поступку, па сходно томе можемо речи да је
области заштите сведока доста широка, а са најважнијим информацијама
ћемо се упознати у даљњем тексту, док ћемо се сада упознати искључиво са
дефиницијом заштите сведока, где се најјаснија дефиниција налази управо
у Закону о Кривичном поступку, док у књизи Заштита сведока у кривичном
поступку коју је написала Снежана Бркић, списетељица ставља акценат на
значај заштите сведока као најважнији начин борбе против организованог
5
криминала.
1
Заштита сведока је низ различитих активности и процедура
којима се доприноси да се притисци, опасности, па чак и освета избегну или
макар доведу до минимума код субјеката који сведоче, а које је уско
повезано са њиховом функцијом у кривичном поступку. Оваква заштита се
обавља на различите начине путем различитих мера, како кроз правне
мере, тако и кроз физичку заштиту, а комбинацијом различитих мера се
постиче задовољавајући степен заштите сведока, о којем ћемо детаљни
причати у наредним поглављима. Иако је најчешћи случај физичке заштите
сведока, који се огледа углавном у промени боравишта и физичком
обезбеђењу које се спроводи да би се шансе за неки напад или
застрашивање довели до минимума, неретко се употребљавају посебни
програми заштите идентитета сведока, у којима се ради безбедности
субјеката који сведоче о кључним стварима у кривичним поступцима
сакривају одређени подаци везани за идентитет, како би се спречила
евентуална освета од стране криминалаца. Сам чин сведочења чак и код
субјеката који сведоче о неком догађају који није кривичне природе је
стресан, а стрес при сведочењу у кривичним поступцима је углавном
огроман, па стога није реткост да се заштићеним сведоцима пружа
психолошка подршка, јер тај стрес може допринети увећању страха и
анксиозности. Психолошка подршка се ради осећаја сигурности, али и вида
подршке на сведочење које може бити поприлично опасно због честе
особине криминалаца, односно осветољубивости, нјачешће врши путем
саветовања и терапије, али и на друге начине. О значају заштити сведока, у
прилог говори чињеница да велики број земаља широм света поседује
законске одредбе које прописују права сведока, поступке за процену ризика
и сам чин спровођења мера заштите, а код нас је ова материја регулисана
са:
1) Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку (Сл. Гласник
РС, бр 85/2005)
1
БРКИЋ, Снежана, Заштита сведока у кривичном поступку, Правни факултет Универзитета
у Новом Саду, 2005, Нови Сад, ИСБН 978-86-908-0250-9
