Pregled knjige Principi menadzmenta

ORGANIZOVANJE

Proces organizovanja je jedna od četiri funkcije menadžmenta, koja po redosledu dolazi posle planiranja, a prethodi liderstvu i kontroli, mada u realnosti svi ovi procesi traju neprekidno i međusobno su sinhronizovani i teško je povući granicu gde se jedan proces završava a drugi počinje.
Organizovanje predstavlja proces utvrđivanja poslova koje čine delatnost organizacije, njihova podela među ljudima i usklađivanje aktivnosti za uspešno postizanje ciljeva, ili kako je neko rekao organizacija je određivanje “ko šta radi”. Ovim procesom menadžeri oblikuju odnose unutar organizacije formirajući njenu strukturu i na taj način vode zaposlene ka efektivnom i efikasnom ostvarenju vizije i misije organizacije.
Organizaciona struktura je formalna podela poslova unutar organizacije. Pod organizacionom strukturom, podrazumeva se problem rada unutar preduzeća, podela na pojedine delove koji predstavljaju organizacione jedinice kojima se realizuju određene funkcije i zadaci. Da bi preduzeće moglo da funkcioniše kao sistem, kroz njega moraju da protiču materija, energija i informacije.
Šematski prikaz odnosa unutar organizacije naziva se organizaciona struktura. Treba biti tako kocipirana da predstavlja okvir u kome će na sistematičan i međusobno usklađen način omogućiti ostvarivanje zacrtanih ciljeva. Najefikasnije su najjednostavnije organizacije, koje okupljaju ljude da bi se posao obavio bolje, brže i jeftinije nego na bilo koji drugi način.
U situaciji kada menadžeri menjaju ili razvijaju strukturu, govorimo o organizacionom dizajnu, pod kojim podrazumevamo ključne elemente:
• Parametri organizacione strukture
• Dimenzije organizacione strukture
• Faktori organizacione strukture
Uloga organizacionog dizajna je da se postigne koordinacija napora ka zajedničkom cilju kroz oblikovanje strukture zadataka i relaciju autoriteta.
Postojeće teorije o organizacionom dizajnu mogu biti podeljene na više pristupa:
1. Klasični pristup – nastaje na idejama Weber-a, Tejlor-a i Fayola-a, podrazumeva jasnu podelu rada, striktno definisanu hijerarhiju autoriteta, mnoštvo formalnih pravila i procedura. Glavne karakteristike su: strogo centralizovano odlučivanje, stroga hijerarhija, visok stepen formalizovanosti.
2. Adaptivni pristup – adaptivni dizajn- podrazumeva minimum birokratskih karakteristika organizovanja. Karakteristike su: decentralizovano odlučivanje, prilagođavanje i kontinuirano redefinisanje zadataka, manji broj pravila i procedura, veća fleksibilnost i brzo reagovanje na promene.
3. Kontigentni pristup oganizacionom dizajnu – kod ovog pristupa oorganizovanje je uslovljeno većim brojem faktora i mora da se prilagodi: veličini organizacije, fazi životnog ciklusa organizacije, ciljevima i strategijama.