Prevencija secerne bolesti

O šećernoj bolesti

Šećerna bolest ili dijabetes (latinski diabetes mellitus) je hronična bolest metabolizma koja se karakteriše pvišenim vrednostima glukoze u krvi. U osnovi nastanka bolesti je smanjena sekrecija i/ili smanjeno biološko dejstvo hormona inzulina, što za krajnju posledicu ima poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu. Duže trajanje bolesti dovodi do promene strukture i funkcije krvnih sudova, nerava, bubrega i drugih vitalnih organa i organskih sistema.

 
Epidemiologija
Dijabetes se danas ubraja među najčešća oboljenja u svetu i prevalence ove bolesti je u stalnom porastu. Ovo se objašnjava modernim stilom života i povećanjem spoljašnjih uzročnih faktora među kojima najznačajnije mesto imaju gojaznost i odsustvo fizičke aktivnosti.
Prema podacima SZO od ove bolesti danas boluje više od 190 miliona ljudi širom sveta. Broj obolelih je u konstantnom porastu, pa se procenjuje da će on do 2025. porasti na 330 miliona. U Srbiji broj obolelih je preko 500.000 sa tendencijom stalnog rasta. Najveći broj obolelih (90%) boluje od tipa 2 dijabetesa, a procenjuje se da najmanje 50% pacijenata nema postavljenu dijagnozu odnosno ne zna da boluje od šečerne bolesti.

Uzrok nastanka bolesti i faktori rizika
Šečerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu koje zahvataju i pankreas. Kod mladih osoba, dijabetes nastaje usled genetičkih poremećaja ili oštećenja pankreasa u toku autoimunskih procesa koje pokreću infekcije (najčešće virusne) ili stres. Sklonost za dijabetes se prenosi na potomke, a da li će doći do ispoljavanja bolesti zavisi i od drugih faktora faktora rizika među kojima je glavna gojaznost. Među druge faktore rizika za nastanak dijabetesa spadaju trudnoća, primena različitih lekova i hemijskih sredstava (antireumatici, kortikosteroidi, imunosupresivi, kontraceptivi, diuretici, antihipertenzivi…), smanjena fizička aktivnost, ishrana sa većom količinom slatkiša, klimakterijum, stresovi, infekcije, hirurške intervencije i dr.
Šečerna bolest se može javiti i kao komplikacija drugih bolesti kao što su hronični alkoholizam, upale ili karcinom pankreasa, virusne infekcije, hipertireoiza, hemohromatoza, cistična fibroza pankreasa, lipodistrofija i Kušingov sindrom.

Klasifikacija dijabetesa
Šečerna bolest se na osnovu uzroka i kliničkog ispoljavanja deli na tip 1 i tip 2. Tip 1 se uglavnom javlja kod mlađih osoba (juvenilni ili mladalački dijabetes) i u osnovi nastanka ovog tipa bolesti je autoimunski upalni process koji dovodi do razaranja beta-ćelija pankreasa sa posledičnim smanjenim lučenjem inzulina. Ovaj tip dijabetesa se javlja kod manje od 10% ukupnog broja oboljelih. Tip 2 nastaje zbog rezistencije perifernih tkiva na delovanje inzulina. Obično se razvija kod osoba starijih od 40 godina, posebno kod onih koji su gojazni. Ipak, oko 30% ovih bolesnika nije gojazno i kod njih pored inzulinske rezistencije problem predstavlja i smanjena sekrecija inzulina. Ovo je češći tip dijebetesa i javlja se kod više od 90% obolelih.

Klinička slika
Kod osoba sa juvenilnim dijebetesom najčešći simptomi su sušenje usta, pojačana žeđ, učestalo mokrenje, pojačan apetit uz gubitak u telesnoj težini te umor i iscrpljenost. Kod osoba sa tipom 2 dijebetesa simptomi su manje primetni i vrlo često se bolest otkriva tek sa razvojem hroničnih komplikacija na čima, bubrezima, nervima, srcu i krvnim sudovima kao što su  npr. slabljenje vida, trnjenje u stopalima, povišen krvni pritisak i usporeno zarastanje rana.