Primena koncepta društveno odgovornog poslovanja u saobraćaju

UVOD

Ekonomski, društveni i ekološki izazovi današnjice duboko transformišu poslovni svet. Događaju se, i očekuju nove, promene načina življenja, rada, učenja, komuniciranja, trošenja i deljenja resursa. U takvim uslovoma trendovi globalizacije, demografskih promena, smanjivanja prirodnih resursa, sve bržeg razvoja tehnologije, i globalnih izazova koji se odnose na društvene podele, presudno oblikuju poslovanje i utiču na preduzeća da usklade ciljeve tradicionalnih i savremenih strategija.
U skladu sa tim, mnoge kompanije u Evropi i širom sveta shvataju da su održivost i odgovornost postali glavni pokretači stabilnih ekonomija – trude se da daju pozitivan doprinos društvu kroz preduzetnička rešenja i menadžment sisteme koji se fokusiraju na sve zainteresovane strane. Lista opšte prihvaćenih standardizovanih menadžment sistema koji se odnose na korisnike i kvalitet proizvoda/usluga (ISO 9001), životnu sredinu (ISO 14001), zdravlje i bezbednost zaposlenih (ISO OHSAS 18001) i sl, stalno se proširuje „novim“ standardima poslovanja.
Za organizacije koje se bave uslugama u oblastima koje su na neki način povezane sa informacionim tehnologijama i potrebom za očuvanje poverljivosti informacija, posebno je značajan ISO 27001, takozvani „standard za vek znanja“, za koji je karakterističan sve veći broj sertifikacija. Njegova vrednost je što promoviše poslovne procese na bazi principa sigurnosti, i što u velikoj meri garantuje usaglašenost sa pozitivnom praksom i pravnim normama okruženja, čime se ostvaruje možda najznačajniji doprinos uvođenja standardizovanih menadžment sistema uopšte.
Standard koji se donekle „nadovezuje“ na prethodne, jeste tek usvojen – istovremeno promovisan i osporavan – ISO 26000, ili „standard za održiv razvoj“. Odnosi se na uvođenje društvene odgovornosti u sve funkcije poslovanja, dobrovoljan je i nije predviđen za sertifikaciju. Njegova primena, vrednovanje i informisanje o njegovim uticajima, kao i uključivanje različitih grupa zainteresovanih strana u njegov dalji razvoj predstavljaju suštinski izazov, posebno u sektoru komunikacija i to za telekomunikacine operatore koji su izloženi sve strožim kritikama u vezi poštovanja principa održivog razvoja.

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

Najšire gledano, koreni korporativne društvene odgovornosti (eng. CSR – Corporate Social Responsibility) mogu se tražiti u dva nezavisna procesa koji se paralelno odvijaju tokom XX veka. Jedan je vezan za sindikalnu borbu radnika u cilju poboljšanja radnih ali i ljudskih prava uopšte a drugi za porast svesti o potrebi zaštite životne sredine. Ono što je zajedničko za oba ova procesa jeste da oni nastaju kao reakcija na posledice koje za sobom ostavlja beskrupulozna borba za prevlast ili opstanak kompanija u tržišnom sistemu privređivanja.
Ako govorimo o začecima sistemskog uvođenja društveno odgovornog poslovanja (DOP), onda se začeci ovog trenda prepoznaju u doba vladavine konzervativaca u Evropi, pre svega Velikoj Britaniji i Americi osamdesetih godina XX veka. Pojedine kompanije u Velikoj Britaniji, kao odgovor na neoliberalnu ekonomsku politiku vlade Margaret Tačer počinju samostalno da promovišu društvene akcije u cilju ublažavanja negativnih posledica ovakve politike (povećana stopa nezaposlenosti, smanjenje državne intervencije, nezadovoljstvo mladih, itd).
U narednim godina raste svest o tome da je potrebno uvesti određene standarde koje bi osigurali društveno odgovorno poslovanje kompanija što je svoj konkretan rezultat dobilo 2001. godine kroz usvajanje Zelene knjige od strane Evropske komisije u kome se po prvi put koncept društveno odgovornog poslovanja promoviše kao jedna od novih poslovnih politika. U narednim godina Evropska komisija precizno definiše DOP kao koncept dobrovoljnog uključivanje društvenih i ekoloških pitanja kako u svoje poslovanje tako i u saradnju sa svojim poslovnim partnerima. Drugim rečima, uvodeći koncept DOP kompanije se odlučuju da prevaziđu minimalna zakonska očekivanja u zadovoljenju određenih društvenih potreba.
Paralelno sa akcijama Evropske komisije traje i globalna kampanja za uvođenje koncepta DOP u kompanijama širom sveta. Svakako, najpoznatija globalna inicijativa je ona promovisana od strane Ujedinjenih Nacija prvih godina XXI veka, pod nazivom „Global Compact“ (u daljem tekstu GC). Kroz ovu inicijativu kompanije se pozivaju da dobrovoljno usklade svoje poslovanje sa deset principa iz oblasti zaštite ljudskih prava, prava na radu, zaštite okoline i borbe protiv korupcije. Ova inicijativa, uprkos protivnicima do sada ima više od 8000 hiljada potpisnica lociranih u 135 zemalja sveta.