Promocija fizičke aktivnosti

UVOD
Aktivan stil ţivota je skup ponašanja, postupaka ili navika koje, ako se posmatraju svaka za sebe, ne izgledaju posebno znaĉajne za zdravlje. Ipak, ako takav obrazac ponašanja osmatramo kao jedinstvenu celinu, aktivan ţivotni stil predstavlja našu najveću uzdanicu na putu ka liĉnom zdravlju i vitalnosti ali i celovitosti nacionalnog zdravstvenog sistema. Kretanje predstavlja osnovni vid fiziĉke aktivnosti. Ljudsko telo je graĊeno za aktivnost i da bi ispravno funkcionisalo, fiziĉka aktivnost mu je neophodna. Ĉovek daleke prošlosti kretao se u
prirodi (lovio,obraĊivao zemlju,…), dok savremeni naĉin ţivota u urbanoj i tehnološki i tehniĉki bogatoj sredini ostavlja malo mogućnosti savremenom ĉoveku za fiziĉku aktivnost, tako da on ţivi u uslovima hipokinezije.
Odavno se pretpostavlja da su fiziĉka aktivnost i zdravlje povezani. U starom Rimu, pre više od 1.500 godina, ĉuveni lekar Galen je prepisivao fiziĉke veţbe da bi se oĉuvalo zdravlje.
Na osnovu brojnih istraţivanja, SZO je danas na stanovištvu da redovna, individualno dozirana fiziĉka aktivnost u širokom obimu štiti organizam od hroniĉnih oboljenja savremenog sveta. Fiziĉka aktivnost spada u „tri R“ (raspoloženje i ljubav prema okolini; redukcija alkohola i duvana; rekreativne vežbe i fizički rad) koja su veoma znaĉajna za „zdrav stil ţivota“.
Zadaci fiziĉke aktivnosti su:

• Unapređenje zdravlja i odlaganje pojave hroniĉnih degenerativnih bolesti srca, krvnih sudova, oštećenja lokomotornog sistema, šećerne bolesti i mentalnih poremećaja.
• Razvijanje i odrţavanje optimalne fiziĉke kondicije.
• Podizanje radne sposobnosti celokupne zajednice.
• Pomoć u spreĉavanju i borbi protiv pušenja, preteranog uţivanja hrane, alkoholizma i narkomanije.
• Da ublaţi pojavu starenja.
• Povećanje telesne sposobnosti stanovništva.

Iz zadataka fiziĉke aktivnosti vidimo da ona predstavlja jedan od glavnih zdravstvenih resursa i veoma bitan preduslov za zdravlje. Kada govorimo o promociji fiziĉke aktivnosti u najširem smislu govorimo o promociji zdravlja koja podrazumeva: Osposobljavanje ljudi da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da ga  unaprede. William Morgan, sportski fiziolog, pokazao je da se ljudi ne odluĉuju da zapoĉnu veţbanje ili brzo odustanu upravo zbog toga što im nije na adekvatan naĉin objašnjen smisao i svrha treninga. Ono što je takoĊe znaĉajno, jeste da aktivnost predstavlja nauĉeni stil ponašanja za koji je potrebna motivacija da se zapoĉne i upornost da se u tome istraje, što navodi potrebu za zdravstvenim vaspitanjem, menjanjem navika, stavova i predrasuda ljudi u cilju gradiranja zdravlja na najviši nivo zdravstvene skale.

HRONIČNE NEZARAZNE BOLESTI I FIZIČKA AKTIVNOST
FIZIĈKA AKTIVNOST I KORONARNA BOLEST
Smatra se da kombinacija faktora rizika kao što su neadekvatna ishrana, pušenje i nedovoljna fiziĉka aktivnost uzrokuju 80% prevremeno nastalih koronarnih bolesti. Poznato istraţivanje koje je sprovedeno na londonskim vozaĉima i studija obavljena 1954. godine, skrenuli su paţnju svetske javnosti na neaktivnost kao faktor rizika za razvoj srĉanih oboljenja. U studiji je poreĊena uĉestalost koronarne bolesti vozaĉa autobusa i konduktera. MeĊu kondukterima koji su fiziĉki aktivniji od vozaĉa konstatovana je 30% niţa stopa oboljevanja. Vozaĉi su oboljevali ranije, a stopa mortaliteta prilikom prvog srĉanog udara bila je dvostruko veća. Redovno, umereno veţbanje pozitivno utiĉe na sposobnost organizma da razloţi
nepoţeljne ugruške. Ljudi koji zapoĉnu i istraju u programu umerene fiziĉke aktivnosti mogu da poboljšaju arterijsku propustljivost i smanje rizik od infarkta miokarda.

FIZIĈKA AKTIVNOST I KRVNI PRITISAK
Dokazano je da redovna fiziĉka aktivnost smanjuje krvni pritisak ljudi srednje ili pozne dobi, posebno onih koji već imaju povišen pritisak. TakoĊe je dokazano da aktivnost, kao što je
hodanje, smanjuje sistolni pritisak starijih osoba.
FIZIĈKA AKTIVNOST I METABOLIZAM MASTI
Aktivnost, ishrana i gubitak kilograma zajedno doprinose smanjenju LDL holesterola poznatog kao „Loš holesterol“, dok redovna aktivnost, a posebno dugotrajno ili intenzivno veţbanje,
doprinose povećanju HDL holesterola, poznatog kao „Dobar holesterol“, koji sakuplja holesterol  iz arterija i prenosi ga u jetru da bi se uklonio iz organizma.

FIZIĈKA AKTIVNOST I ŠEĆERNA BOLEST
Redovna fiziĉka aktivnost i trening dokazano smanjuju insulinsku rezistenciju i toleranciju na glukozu. Taj efekat veţbanja posebno je znaĉajan za gojazne ljude i za one sa insulinnezavisnim  dijabetesom. Visok nivo masnoća u krvi smanjuje sposobnost dopremanja glukoze do mišića. Odrasli koji su redovno aktivni imaju 42% manji rizik od nastanka dijabetesa.

FIZIĈKA AKTIVNOST I MALIGNA OBOLJENJA
Poslednjih godina ima sve više dokaza da je aktivan ţivotni stil povezan sa smanjenjem rizika od pojedinih malignih oboljenja. Najĉešće je ispitivana veza izmeĊu aktivnosti i karcinoma debelog creva i zakljuĉeno je da aktivnost skraćuje vreme delovanja potencijalno kancerogenih supstanci. Kada su se efekti aktivnosti uporedili po intenzitetu, ustanovljeno je da naporno veţbanje smanjuje rizik od karcinoma prostate za 30%, a ţene koje su bile aktivne u mladosti imaju manju šansu da obole od karcinoma dojke i reproduktivnih organa od ţena koje su bile fiziĉki neaktivne.