Smatra se da kombinacija faktora rizika kao što su neadekvatna ishrana, pušenje i nedovoljna
fiziĉka aktivnost uzrokuju 80% prevremeno nastalih koronarnih bolesti.

Poznato  istraţivanje  koje  je  sprovedeno  na  londonskim  vozaĉima  i  studija  obavljena  1954.
godine,  skrenuli  su  paţnju  svetske  javnosti  na  neaktivnost  kao  faktor  rizika  za  razvoj  srĉanih
oboljenja. U studiji je poreĊena uĉestalost koronarne bolesti vozaĉa autobusa i konduktera. MeĊu
kondukterima  koji  su  fiziĉki  aktivniji  od  vozaĉa  konstatovana  je  30%  niţa  stopa  oboljevanja.
Vozaĉi su oboljevali ranije, a stopa mortaliteta prilikom prvog srĉanog udara bila je dvostruko
veća.  Redovno,  umereno  veţbanje  pozitivno  utiĉe  na  sposobnost  organizma  da  razloţi
nepoţeljne ugruške. Ljudi koji zapoĉnu i istraju u programu umerene fiziĉke aktivnosti mogu da
poboljšaju arterijsku propustljivost i smanje rizik od infarkta miokarda.

1.2.

FIZIĈKA AKTIVNOST I KRVNI PRITISAK

Dokazano je da redovna fiziĉka aktivnost smanjuje krvni pritisak ljudi srednje ili pozne dobi,
posebno onih koji već imaju povišen pritisak. TakoĊe je dokazano da aktivnost, kao što je
hodanje, smanjuje sistolni pritisak starijih osoba.

1.3.

FIZIĈKA AKTIVNOST I METABOLIZAM MASTI

Aktivnost, ishrana i gubitak kilograma zajedno doprinose smanjenju LDL holesterola poznatog
kao „Loš holesterol“, dok redovna aktivnost, a posebno dugotrajno ili intenzivno veţbanje,
doprinose povećanju HDL holesterola, poznatog kao „Dobar holesterol“, koji sakuplja holesterol
iz arterija i prenosi ga u jetru da bi se uklonio iz organizma.

1.4.

FIZIĈKA AKTIVNOST I ŠEĆERNA BOLEST

Redovna fiziĉka aktivnost i trening dokazano smanjuju insulinsku rezistenciju i toleranciju na
glukozu. Taj efekat veţbanja posebno je znaĉajan za gojazne ljude i za one sa insulin-nezavisnim
dijabetesom. Visok nivo masnoća u krvi smanjuje sposobnost dopremanja glukoze do mišića.
Odrasli koji su redovno aktivni imaju 42% manji rizik od nastanka dijabetesa.

1.5.

FIZIĈKA AKTIVNOST I MALIGNA OBOLJENJA

Poslednjih godina ima sve više dokaza da je aktivan ţivotni stil povezan sa smanjenjem rizika od
pojedinih malignih oboljenja. Najĉešće je ispitivana veza izmeĊu aktivnosti i karcinoma debelog
creva i zakljuĉeno je da aktivnost skraćuje vreme delovanja potencijalno kancerogenih supstanci.
Kada su se efekti aktivnosti uporedili po intenzitetu, ustanovljeno je da naporno veţbanje
smanjuje rizik od karcinoma prostate za 30%, a ţene koje su bile aktivne u mladosti imaju manju
šansu da obole od karcinoma dojke i reproduktivnih organa od ţena koje su bile fiziĉki
neaktivne.

PROMOCIJA FIZIČKE AKTIVNOSTI

II – Hronične nezarazne bolesti i fizička aktivnost

ZDRAVSTVENO VASPITANJE :: SEMINARSKI RAD

Strana 3

1.6.

FIZIĈKA AKTIVNOST I OSTEOPOROZA

Osteoporoza je metaboliĉka bolest kostiju u ĉijoj osnovi je poremećaj metabolizma kalcijuma. U
kostima se svakodnevno odvija ţiv metabolizam i stalno remodeliranje kosti. Tokom celog
ţivota je fiziĉka aktivnost neophodna da bi se kalcijum ugraĊivao u kosti i da bi se usporavao
gubitak minerala iz kostiju, radi odrţavanja pravilnog drţanja tela, podizanja opšte kondicije i
smanjenja rizika od padova i povreda. Pravilno odabrane veţbe se moraju pravilno primenjivati,
u skladu sa godinama i fiziĉkom sposobnosti osobe. Primarna prevencija osteporoze i odrţavanja
potrebnog nivoa fiziĉke aktivnosti zapoĉinje se u najmlaĊem uzrastu.

1.7.

FIZIĈKA AKTIVNOST I MENTALNO ZDRAVLJE

„Snažan um u snažnom telu - kratak je, ali potpun opis zadovoljstva u ovom svetu“

Kada  bi  se  fiziĉka  aktivnost  posmatrala  kao  lek,  mogla  bi  se  pokazati  efikasnim  sredstvom  u
prevenciji  i  leĉenju  anksioznosti  i  depresije.  Dokazano  je  da  fiziĉka  aktivnost  (npr.  šetnja)
smanjuje stepen anksioznosti i depresije u svim starosnim grupama bez obzira na njihovu fiziĉku
kondiciju. Primećeno je da su manje depresivna deca koja su aktivnija i da aktivnost smanjuje
rizik od depresije u kasnijem ţivotnom dobu. Redovna fiziĉka aktivnost se moţe posmatrati kao
pozitivan naĉin borbe sa problemima i svakodnevnim faktorima stresa. Aktivnost oslobaĊa um.
TakoĊe  omogućava  da  se  loši  postupci  i  navike  zamene  dobrim.  Daje  osećaj  da  upravljamo
svojim  ţivotom,  stvara  osećaj  samopouzdanja.  Jasno  je  da  fiziĉka  aktivnost  moţe  da  poboljša
stanje  blagih  i  umerenih  oblika  anksioznosti  i  depresije,  ali  zašto  ĉekati  pojavu  istih  da  bi
zapoĉeli  sa  fiziĉkim  aktivnostima.  Ako  se  zapoĉne  na  vreme,  mogu  se  spreĉiti  napadi  na
psihiĉko zdravlje.

John Locke, citat /

ref. [2]