Odlomak

UVOD

U ovom seminarskom radu obradio sam temu „Pušenje i zdravlje“. Pokušao sam na najbolji način objasniti šta je to pušenje, kako je nastalo kroz istoriju, od kojeg materijala i kako nastaje i sl.
Potrudio sam se na ukažem na sve štetne posledice koje nastaju posredstvom ove loše, za zdraljve pogubne, navike. Tako, naveo sam nekoliko štetnih posledica koje nastaju uopšte kod svih pušača. Osvrnuo sam se i na pasivno pušenje. Objasnio sam šta ono u stvari jeste, koje su posledice na pasivne pušače.Takođe, ukazao sam i na to kako pušenje utiče na ishranu, kako se ono ispoljava u metabolizmu i koje posledice nastaju remećenjem ishrane od strane pušenja. Takođe sam se osvrnuo i na pozitivne efekte prestanka pušenja. Na kraju se nalaze i prevencije pušenja.
Nadam se da će ovaj seminarski rad zadovoljiti samu srž, ali, pored toga, bilo bi mi veliko zadovoljstvo kada bih znao da je on naišao i na svoju svrhu, a ta je da pomogne pušačima da se izbore sa tom pošasti koja je obuzela njihovo fizičko i psihičko zdravstveno stanje.
1. UOPŠTE O DUVANU

Duvan (Nicotiana) je naziv roda uglavnom zeljastih biljaka iz familije pomoćnica (Solanaceae), kao i najpoznatije vrste ovog roda —Nicotiana tabacum (obični duvan), koja se sadi po čitavom svetu radi sakupljanja listova. Listovi se najčešće koriste za pušenje.
Ime rodu je dato po prezimenu Žana Nikoa (fr. Jean Nicot), francuskog poslanika u Lisabonu, koji je 1560/61. poslao duvan u Francusku radi korišćenja u medicini.
Uzgoj. — Bivša Jugoslavija je bila veliki proizvođač prvoklasnog duvana za pušenje, posebno u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artikl.
Izgled lista. — List duvana je do 60 cm dugačak i do 15 cm širok, tanak, žljezdavo dlakav, duguljasto-lancelast i skoro bez drške. Neprijatnog je ukusa, ljutog, nagorkog i pomalo slanog. Mirisa je opojnog i neprijatnog.
Sastav. — Glavni sastojak duvana je alkaloid nikotin. Količina nikotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo širokim granicama: od 0,3 do 10%. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, nikotelina, koji je čvrst, nikoteina, koji miriše na peršin, nikotina i izonikotina. Alkaloidi su vezani na jabučnu i limunsku kiselinu.
U duhanu ima i smole, etaričnog ulja, masti, sterola, voska, gume, šećera, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitrata, malata, citrata itd.; kalcija i kalija.
Nikotin je tečan alkaloid. Sveže destiliran nikotin je bezbojna, uljasta, prozirna tečnost, teža od vode (specifične težine 1,027), ljutog mirisa koji guši, vrlo ljutog i neprijatnog ukusa koji peče i nagriza sluzokožu. Na svjetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je jaka baza. Rastvara se u vodi i organskim rastvaračima.
Destilira se vodenom parom, pa se na taj način i vadi iz lišća i ostalih delova zelene biljke. U biljci se nalazi vezan u obliku malata i citrata.
Seme duvana ima 36 do 40% masnog sušivog ulja, koje je po sastavu slično pamučnom ulju i upotrebljava se za izradu firnisa i boja. Sadrži oko 60% linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane pogače imaju oko 40% belančevine.
Iz cveća i lišća jedne vrste duhana s belim mirisavim cvetovima dobiva se vrlo cenjeno eterično ulje, koje se mnogo traži u parfimeriji za izradu mešanih, kombinovanih mirisa.
Upotreba. — Najviše duvana se potroši za pušenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedino u veterinarskoj medicini služi kao jak infuz duvana protiv ušiju i drugih insekata.
Ekstrakt duvana dobija se maceracijom lišća, a još češće cele biljke, upotrebljava se mnogo u poljoprivredi za uništavanje insekata štetočina na gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko traheja (dušnika) nikotin prodire u tkiva insekata i, delujući na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize.
Nicotina rustica L. — mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do 15%), pa se upotrebljava za dobivanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline.
Duvan je otrovan ne samo za čoveka već, još više, i za mnoge domaće životinje. Osim hroničnih trovanja, koja su najčešća i redovna pojava strasnih pušača, često se događaju i akutna trovanja, koja se ponekad završavaju smrću

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese