Gornji stroj puta
Јавна установа
Техничка школа „Михајло Пупин“
Бијељина
Саобраћајни смјер
Техничар друмског саобраћаја
Матурски рад из саобраћајне инфраструктуре
ГОРЊИ СТРОЈ ПУТА
Ментор:
Кандидат:
Миланка Столица Никола Вуксић
Бијељина, март 2021.
Никола Вуксић
2
САДРЖАЈ
УВОД.......................................................................................................................................... 3
1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА.......................................................................................4
2. ГРАЂЕВИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ ПУТА................................................................................. 6
3. ЕЛЕМЕНТИ ГОРЊЕГ СТРОЈА ПУТА...............................................................................9

Никола Вуксић
4
1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТЕВА
Први путеви градили су се још у Египту. Најстарији познати калдрмисани пут
изграђен је у Египту, око 3000 година прије нове ере, и водио је од долине Нила до
Кеопсове пирамиде. Послије тога мрежу добрих путева изградили су скоро сви народи
блиског и далеког истока.
Прве поплочане улице јављају се у Вавилону око 2000 година прије нове ере.
Најпознатији од свих римских путева је „Via Appia“ (Апијски пут). Он је спајао Рим са
Бриндизијем на југоистоку Италије. То је један од најстаријих и стратешки најважнијих
путева које је саградила Римска република. Важност му исказује и колоквијално име
„краљица путева“. Пут је име добио по Апију Клаудију Слијепом, римском цензору који
је 312. године прије нове ере изградио пут у дужини од 540 километара.
Слика 1. „Via Appia“ пут у Италији
Дебљина коловоза на римским путевима бија је од 1 до 1,14 метра, а ширина је
варирала у зависности од броја трака којих је било од 1 до 4. Најчешће су рађени са 3
траке од којих је средња служила за пролаз трупа а бочне траке за кола. Типичан изглед
приказан је на скици.
Никола Вуксић
5
1. Два реда плочастог камена;
2. слој од отпадака камена везан малтером;
3. бетон од туцаника и масног креча;
4. калдрма (или плоче) везане бетоном.
Од пада римског царства па све до 18. вијека долази до стагнације у градњи путева.
Пошто се, умјесто робова, користи плаћена радна снага то се траже што економичнија
рјешења за градњу путева.
У Француској, инжињер Трезаге 1775. године предлаже изградњу коловоза дебљине
20 до 30 центиметара од два слоја. Преко подлоге од крупног камена стављао је ситни
дробљени камен.
У исто вријеме, у Енглеској, инжињери Томас Трелфорд и Џон Макадам развијају
сличан тип коловозне конструкције. Макадам користи дробљени камен у више слојева
који се са сабијају и присуству воде. Овај поступак се одржао и до данашњих дана за
израду подлога савременим путевима.
Са појавом првих аутомобила (крај 19. вијека и почетак 20. вијека) почиње период
изградње савремених путева. Нагли пораст брзине захтјева блаже кривине, мање нагибе,
већу прегледност и ширину пута итд.
Први ауто-пут изграђен је код Берлина 1921. године у дужини од 10 километара, а
1929. године ауто-путем су повезани Берлин и Келн.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti