долази  из  издувних  система  моторних  возила.  Сагоријевањем  бензина  и  дизела
добија се угљен-диоксид (CO2) и водена пара (H2O). У директном контакту CO2 није
шкодљив, али има негативну улогу у очувању животне средине, спада у гасове који
чине  ефекат  стаклене  баште  и  тако  утиче  на  глобално  загревање,  истискује
кисеоник(О2)   из  ваздуха   због  чега   може   да   доведе   до  гушења.  Његов   садржај  у
издувним гасовима савремених возила, мјери се ради дијагностиковања квалитета
каталитичког  сагоријевања  у  катализатору.  Усљед  непотпуног  сагоријевања  у
моторима, заостају капљице горива и уља, и јављају се штетни гасови као што су
угљен моноксид (CO), хидрокарбонати (HC), и оксиди азота (NOx). Оксидацијом
угљен-моноксида   и   хидрокарбоната   са  азотом,   који   се   такође   налази   у   издувним
гасовима мотора, настају оксиди азота.

Моторна возила су највећи емитери гасова у урбаним срединама. Највећа

концентрација загађујућих материја из моторних возила је на раскрсницама и другим
саобраћајницама у центру градова, због великог броја возила, при чему мотори раде
и при стајању возила (семафори и сл.). Употребом моторних возила човјек годишње
троши више од једне милијарде тона нафте. За сагоријевање 1 kg горива, нафтног
поријекла, треба око 15 kg ваздуха или 3,5 kg кисеоника. Значи годишње само
мотори СУС троше скоро 4 милијарде тона кисеоника из атмосфере (више од једне
генерације људи!). Сам процес сагоријевања фосилног горива нарушава еколошки
биланс у атмосфери. Сматра се да се на 1.000 литара бензина који сагори у моторном
возилу емитује у атмосферу 98 kg угљен-моноксида, од 6 до 8 kg оксида азота, од 4
до 5 kg несагорјелих угљоводоника и око 4,5 kg сумпор-диоксида.

Однос количине ваздуха и горива игра важну улогу у ефикасности процеса

сагоријевања а тиме и на емисију гасова, потрошњу горива као и на перформансе
мотора. Уколико је смјеша богатија (има више горива него ваздуха за потпуно
сагорјевање), доћи ће до повећане потрошње горива и емисије гасова (нарочито CO и
HC). У случају сиромашне смјеше (има више ваздуха него горива за потпуно
сагоријевање), то ће се одразити на мању снагу мотора и погоршану возивост возила.

Слика 1.

Зависност емисије штетних гасова од односа ваздух/гориво

1.1.

Утицај емисије штетних гасова на здравље људи

Грађани Европе посједују 214 милиона аутомобила (податак из 2004. године)

или 38% више него 1990. године. Сваки аутомобил годишње емитује три пута више
штетних састојака него што износи његова тежина. То годишње проузрокује смрт
стотина хиљада становника.  Само  у  Америци за  годину  дана  умре  преко  60  000
становника   од   посљедица   високог   степена   загађености   ваздуха.   У   Великој
Британији, тај број је већи од 10 000. У Мексико Ситију, 70% дјеце заостаје у развоју
усљед  штетних  гасова  у  ваздуху.  Азотни  оксиди  (NOx)  имају  најшири  утицај,  како
појединачно, тако и у комбинацији, формирајући штетна једињења.

Друмски саобраћај доприноси многим проблемима у животној средини, јер је

зависан од  необновљивих  фосилних  горива,  нарочито  нафте.  Проузрокује буку  и
загађење  ваздуха,  земљишта  и  воде,  биолошке  и  друштвене  утицаје,  као  и  утицаје
због употребе земљишта, који могу дјеловати локално на елементе животне средине
(на  примјер на здравље становништва због смога). Регионално (емисије издувних
гасова  утичу   на   киселост),   па   чак   и   глобално   (гасови   који   утичу   на   загријевање
атмосфере и промјену климе).

Емисија из возила се састоји од неколико стотина једињења. Значајне

материје- загађивачи укључују материје у облику течних или чврстих честица, угљен
моноксид, угљен диоксид, азотни и сумпорни оксиди и угљоводоници, који се
заједно називају испарљива органска једињења. Емисије из возила такође укључују
трајна једињења, која могу остати у животној средини много година, као што су
тешки метали (олово, кадмијум полиароматични угљоводиници и органохлор).

Материје  у  облику  малих  чврстих  или  течних  честица,  нарочито  оних  малог
пречника, повезане су са болестима плућа (дизел мотори су најважнији извор угљен
моноксида),  угљен  диоксид  је  гас  који  загријева  атмосферу,  азотни  оксиди  су
повезани  са  респираторним  проблемима  и  доприносе  индиректно  глобалном
загријевању.  Сумпорна  и  азотна  једињења  доприносе  стварању  киселих  киша  и
исушивању земљишта. Нека испарљива органска једињења су мотогена, канцерогена
и  неуротоксична  (нпр.  смртност  од  рака  се  повезује  са  изложеношћу  бензолу  и
полиароматичним угљоводоницима).

ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИ ЕМИСИЈЕ ШТЕТНИХ

ГАСОВА

Први европски стандард о емисији издувних гасова за путничка возила уведен

је 1970. Године. 22 године је прошло прије следеће велике промјене када је 1992.
године "Еuro 1" стандард најавио уградњу катализатора за бензинске моторе за
смањење угљен-моноксида (CO) емисије.

Најновији стандард, "Еuro 6", односи се на нова одобрења из септембра 2014.

године и свих нових аутомобила у септембру 2015, а смањује неке загађиваче за 96%
у односу на границе 1992. године.

Датуми испод, први датум примјене нових одобрења типа возила. Датуми у

заградама су датуми примјене за све нова регистрована возила, обично годину дана
касније, па аутомобил регистрован између два датума може задовољити стандард
одговарајуће емисије и ауто регистрован после датума у загради ће га испунити.

3.1.

Еuro 1 (ЕС93)

Јул 1992. (јануар 1993.)

Увођење стандарда "Euro 1" , 1992. године, захтјевала прелазак на безоловни

бензин и универзалну уградњу катализатора за бензинске моторе за смањење угљен
моноксида (CO) емисије.

Границе Euro 1 емисије:

CO - 2,72 g / km (бензин и дизел)

HC + NOx - 0,97 g / km (бензин и дизел)

PM (честице материје) - 0,14 g / km (само дизел).

3.2.

Еurо 2 (ЕС96)

Јануар 1996. (јануар 1997.)