Sociologija (prvi deo)

1. POJAM I PREDMET SOCIOLOGIJE
Sociologija je društvena nauka. SOCIETAS – društvo, LOGOS – nauka. Spada u red mladihdruštvenih nauka, ali ima svoje preteće kao i većina društvenih nauka u filozofiji.Pre sociologije razvio se čitav niz društvenih nauka koje su se bavile različitim aspektimadruštva. Sama sociologija, kao posebna nauka, izdvasa se sredinom 19.veka. Utemeljivačisociologije su Ogist Kont, Sen Simon i Karl Marks. Nastanak sociologije potvrđujemeđusobnu povezanost i uslovljenost ekonomskih, političkih i socijalnih zbivanja u jednomdruštvu. Nastanak sociologije kao nauke ima 2 osnovna društvena uporišta:1.Nastanak građanskog društva u čijem epicentru je slobodan građanin sa ljudskim pravima i slobodama2.Razvoj tržišne robne privrede odnosno tržišne utakmice koja je utakmica ljudskihsposobnosti i znanja.U praktičnom, političkom, ekonomskom životu društva i razvoju naučnih misli, uočava senedovoljnost parcijalnog proučavanja društva sa stanovišta postojećih nauka (tada postojećih) i upravo na toj osnovi konstituiše se sociologija kao posebna društvena nauka.
2. KAKO NAM SOCIOLOGIJA MOŽE POMOĆI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU
Sociologija ima mnogo praktinih implikacija u svakodnevnom životu. Omogućava nam da posmatramo društveni svet iz drugačijem ugla nego što je naš. Ako pravilno razumemo kakodrugi ljudi žive, bolje ćemo razumeti prirodu njihovih problema. Sociološka istraživanja pružaju praktičnu pomoć vrednovanju rezultata.Program praktičnih reformi može da ne ostvari ono što su njegovi kreatori zamislili ili da proizvede neželjene posledice. Primer: posle II svetskog rata, izgrađeni su veliki stambeni blokovi u centrima gradova mnogih zemalja i njihova namera bila je da se obezbede visokistandardi smeštaja za grupe sa niskim primanjima iz siromašnih četvrti- U blizini tih zgradanalazila se infrastruktura (tržni centri, obdaništa, škole, prodavnice). Istraživanja su pokazalada su se ljudi koji su tu nastanjeni osećali odbačeno, neprihvaćeno, usamljeno i ubrzo su ti blokovi počeli da propadaju i iz njih su dolazili prestupnici.Sociologija nam može omogućiti samoposvećenost, bolje razumevanje sopstvenog ja, štoviše znamo zbog čega postupamo na određen način i što više znamo o sveukupnomdelovanju društva u kome živimo, treba da nam bude jasno kako da utičemo na svoju budućnost.
3. DRUŠTVENI USLOVI U KOJIMA NASTAJE SOCIOLOGIJA
Sam nastanak sociologije kao posebne društvene nauke potvrđuje međusobnu povezanost,socijalnih, ekonomskih i političkih zbivanja jednog društva. Naučni misao tog vremenaodlikuje sledeće karakteristike:
-Intenzivan razvoj prirodnih nauka i veliki broj tehničkih pronalazaka
-veliki uticaj prirodinih nauka na društvene nauke
-precizno definisanje predmeta proučavanja društvenih nauka i razgraničavanje sa predmetom proučavanja ostalih nauka Na društveno-istorijskom planu teče proces razvoja građanskog buržoskog društva, slobodatržišne utakvime, razvoj velikih nacionalnih društava, a na ekonomskom planu razvoj velikihtržišta i uspostavljanje vladavine prava i slobode čoveka. Svi ovi procesi vode ka sve
većoj međuzavisnosti svih delova i slojeva društva, i sve se jasnije uočava nedovoljnost parcijalnog proučavanja društva sa stanovišta već postojećih društvenih nauka.