Solidarne obligacije

SOLIDARNE OBLIGACIJE

Solidarne obligacija podrazumeva deljivu obavezu, ali koja se ima ispuniti in solidum u celini. Prestacije jeste deljiva, ali pod određenim uslovima se stavlja pod pravni režim kao da je nedeljiva. Dosledno tome, svaki sapoverilac ima pravo da zahteva ispunjeve obaveze u celini od svakog sadužnika, a svaki sadužnik ima obavezu da tome zahtevu udovolji; ispunjenjem obaveze od strane jednog sadužnika bilo kom sapoveriocu obligacija se gasi. Solidarne obligacije se ne pretpostavljaju, naprotiv, one mogu nastati na osnovu volje ovlašćenog lica (ugovor, zaveštanje) ili na osnovu zakona.
Zakon o obligacionim odosima u članu 412. Predviđa pravilo o deljivosti obaveza, a članu 413. Predviđa izuzetak, ptetpostavku solidarnosti koja se odnosi na trgovinsko pravo: ,,Kad ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovarači izrično otklonili solidarnu odgovornost.“ Pravilo da se solidarnost ne pretpostavlja, posebno u pogledu aktivne solidarnosti, navedeno je u članu 425.300.
U zavisnosti od toga da li je u obligaciji više poverilaca ili više dužnika, solidarne obligacije se dele na aktivne i pasivne.

AKTIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE (SOLIDARNOST POVERIOCA)

Aktivna solidarna obligacija je ona u kojoj postoje sapoverioci koji mogu, svaki za sebe, da zahtevaju ispunjenje činidbe u celini. Poverilac, u skladu sa pravilom ko može više, može i manje, ima pravo, ali ne mora, da zahteva ispunjenje cele prestacije, jer je ona po svojoj prirodi deljiva. Poverilac, drugim rečima, može tražiti ispunjenje srazmernog dela dužnikove obaveze. Na primer, na osnovu ugovora o zajmu poverioci A i B, kao solidarni poverioci, potražuju od lica B 20.000 evra. I A i B, svaki za sebe, mogu zahtevati isplatu duga u celini, ali isto tako A može tražiti 10.000 evra. Sa stanovišta dužnika, pak, ispunjenje obaveze u celini jednom poveriocu znači gašenje obligacije. Dužnik dakle, ima pravo izbora, kome će poveriocu ispuniti obavezu. To je pogodnost za dužnika jer može u skladu sa svojim interesom, sam izabrati mesto i vreme ispunjenja. Ali prestaje kada jedan poverilac zahteva ispunjenje, jer u takvom slučaju dužnik ima obavezu da činidbu izvrši njemu, u skladu sa pravilom prior tempore, potior iure. Solidarna obligacija se dakle gasi ispunjenjem od strane dužnika solidarnom poveriocu koga on odabere ili poveriocu koji je prvi tražio ispunjenje. Solidarnost se ogleda i na planu docnje, jer ako dužnik padne u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, uzima se da je u docnji prema svim poveriocima, ali i obrnuto,  ako je jedan poverilac u docnji prema dužniku, uzima se da su u docnji svi. Takođe, priznanje duga učinjeno jednom, koristi svim poveriocima. Međutim, kod zastarelosti je drugačije: ako jedan poverilac prekine zastarevanje, ili ako prema njemu ono ne teče, to ne koristi ostalim solidarnim poveriocima, odnosno prema njima rok i dalje teče, ali odricanje od zastarelosti prema jednom poveriocu koristi i drugima(v.čl.431-433).
S druge strane, posle ispunjenja solidarne obligacije od strane dužnika, nastaju određena prava i obaveze među solidarnim poveriocima. To su regresni odnosi: svaki poverilac ima pravo da zahteva od onog poverioca koji je primio ispunjenje da mu preda srazmerni deo koji mu pripada, stim da, ukoliko što  drugo ne proističe iz solidarnosti(npr. Na osnovu ugovora, zaveštanja, sudske presude), postoji da svakom poveriocu pripada jednak deo(v.član 434.300).