Odlomak

Ključne reči
Ekologija, životnasredina, voda, flora, fauna, šume
Sadržaj: Ovaj rad sadržikirtičkomišljenjeautora o stanjuibrizi o ekologiji u Srbiji.

 

 
UVOD
„Šta god zadesi zemlju, snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na zemlju, pljuje na sebe samog. Mi znamo – zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji. Nije čovek ispleo mrežu života on je u njoj samo puka nit.“
Pismo – 1854 godine indijanski poglavica predsedniku SAD
Našodnospremaživotnoj sredini ujedno je i mera naše brige i ljubavi prema budućim naraštajima.

Trebavoditiračuna o tome kakvu vodu pijemo, kakav vazduh udišemo i da li smo okolinu pretvorili u smetlište!?

Srbija je nalistiprioritetakada je reč o ulaganjimanekihvlada u „čistiju“ tehnologiju, i to zatoštoimamodostapotencijala, bogateprirodneiljudskeresurse.

 

 

 

EKOLOGIJA
Ekologija je oazaza otvaranje novih radnih mesta i za jačanje ekonomske moći građana. To je jedan od četiri noseća stuba društva: pored političke odluke, ekonomske i socijalne stabilnosti, ali i veoma važna karika za pristup Evropskoj uniji.

Osnovnizadatakekologije je da proučavauzajamneodnoseizmeđuorganizamaisredine, odkojihzavisiodržavanjejedinkiipopulacijaorganskihvrsta, kaoinjihovihzajednica u prirodi, njihovrasporedigustinenjihovihnaseljanapojedinimmestimaZemljinepovršine, načinživotaiponašanje pod datimuslovimaopstanka.

Ekologija je u stvari najviša diplomatija, zato što o životnoj sredini nema i ne sme da biti mnogo rasprave. Svima je u interesu da očuvamo ovu našu planetu za naše potomke. Od svakog, od nas, zavisi da li će planeta Zemlja, gledana iz kosmosa izgledati tako zelena i plava ili nas – neće ni biti. Ekologija nije skupa, kao što mnogi misle, naprotiv – ona donosi novac.

Dok ne rešimopitanje otpada, nijedan naš proizvod (suve šljive ili kajmak, po kojima smo čuveni) neće se naći na evropskoj trpezi.

Srbijanemanijednu deponiju po svetskim standardima. Kod nas je đubre samo đubre, a na zapadu se ono uveliko koristi u reciklaži, pa ima i određenu kupoprodajnu vrednost. Fabrike za preradu otpada će otkupljivati đubrivo od građana, ali i fabrike za preradu vode koje će pročišćavati iskorišćenu vodu i proizvoditi „zelenu energiju“ kao što se to radi u nekim razvijenim zemljama. Kad svako od nas nauči da štedi energiju, vodu i sve druge resurse, situacija će se promeniti, ali prvi efekti biće vidljivi tek za pet godina. Ipak, naša šansa je upravo u tome što imamo preduslove da proizvodimo, pa i izvozimo najskuplju, ekološki ispravnu hranu. Da bi smo to postigli potrebno je edukacija svih, od poljoprivrednika, lokalne samouprave i do vlade Srbije.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari