Odlomak

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZAC IJA

Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization, WTO) je najmlađa međunarodna ekonomska organizacija i postoji tek nešto više oko petnaest godina. Trebalo je da nastane znatno ranije, nakon Drugog svetskog rata, u isto vreme kada su osnovane osta le multilateralne institucije. Njen značaj za odvijanje međunarodne trgovine robom i uslugama je izuzetno veliki. WTO promoviše slo bodnu svetsku trgovinu, što bi trebalo da rezultira povećanim među narodnim trgovinskim tokovima, dobicima za preduzeća, stanovni štvo i društvo u celini. Države-članice WTO se odriču nacionalnog suvereniteta u vođenju spoljnotrgovinske politike, da bi obezbedile povlastice koje proističu iz članstva u WTO. U praksi, međutim, efekti međunarodne liberalizacije najčešće nisu ravnomerno raspo ređeni među državama sveta i različitim slojevima stanovništva, pa WTO trpi oštre kritike. Ova institucija je najčešća meta antigloba lističkih pokreta. Da bi objektivno ocenili rad WTO, upoznaćemo se sa dugim procesom njenog formiranja, načinom funkcionisanja, efektima članstva, odnosima naše zemlje s ovom institucijom, a raz motrićemo i opravdanost kritika WTO.

 

 

 
Formiranje

Predistorijat WTO je prilično dug. Još tokom tridesetih godi na prošlog veka, protekcionizam u međunarodnoj trgovini je do te mere uzeo maha da je predstavljao ozbiljnu prepreku ne samo u nje nom razvoju, već i u razvoju celokupne svetske privrede. Carinske i necarinske barijere su dostigle enorman nivo. Zato su neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, u okviru aktivnosti instituci onalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa, Ujedinjene nacije inicirale stvaranje jedne multilateralne institucije koja će kreirati svetski trgovinski sistem i koja će biti pandan već osnovanim orga nizacijama – Međunarodnom monetarnom fondu i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj. Fond i Banka bi se brinuli o finansijskim tokovima, a nova organizacija o realnim tokovima (trgovini robom i uslugama). Kao rezultat ovih napora, 1948. godine doneta je Havan ska povelja o stvaranju Međunarodne trgovinske organizacije (International Trade Organization, ITO). Trebalo je da države pot pisnice ratifikuju u nacionalnim parlamentima Havansku povelju i da ITO započne sa radom. Međutim, SAD 1950. godine objavljuju da odustaju od ITO, nakon višestrukog odbijanja Kongresa da raz matra i ratifikuje Havansku povelju. Postaje jasno da ITO neće biti osnovana. Ovo je predstavljalo iznenađenje, s obzirom na činjeni cu da su upravo SAD zagovarale slobodnu trgovinu nakon Drugog svetskog rata, što je bilo i razumljivo s obzirom na to da su SAD iz rata izašle kao najjača svetska sila, pa im je bio potreban nesputan međunarodni ambijent za plasman izvoznih proizvoda. Ispostavilo se da su SAD zainteresovane za slobodnu trgovinu, ali i da nisu voljne da svoju spoljnotrgovinsku politiku usaglašavaju sa drugim zemljama.
U uslovima neizvesnosti – da li će se i kada formirati ITO – u drugoj polovini četrdesetih godina grupa zemalja započinje prego vore o sniženju carina u međunarodnoj trgovini industrijskih pro izvoda, pa su 23 zemlje 1947. godine zaključile Opšti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT). GATT je trebalo da bude privremeni multilateralni spora zum, koji će trajati do osnivanja ITO. Pošto se ideja o stvaranju ITO nije ostvarila, GATT je nastavio da funkcioniše sve do osnivanja WTO (kada postaje sastavni deo sporazuma WTO). Ispostavilo se da je to nepunih 50 godina bio jedini pravni akt kojim se na multila teralnoj osnovi uređuje međunarodna trgovina.
Broj zemalja potpisnica GATT je vremenom rastao i sredinom devedesetih broj potpisnica iznosi 128. Povećavan je i broj oblasti međunarodne trgovine koje su bile obuhvaćene, tako da se i sam tekst Sporazuma menjao. Države potpisnice su se povremeno, na tzv. rundama pregovora, dogovarale o daljem snižavanju carina i uključivanju novih segmenata trgovine koje će biti uređene i libera lizovane. Održano je ukupno osam rundi pregovora. Prvih pet rundi u okviru GATT, vođenih do početka šezdesetih godina, bilo je po svećeno snižavanju carina. U sledećoj, tzv. Kenedi rundi, pokrenuto je i pitanje antidampinga. Tokom sedamdesetih, u okviru Tokijske runde uz učešće više od 100 zemalja, pregovarano je i o uklanjanju necarinskih i drugih prepreka međunarodnoj trgovini. Najvažniji re zultat svih sedam rundi pregovora jeste snižavanje carina: prosečna carinska stopa u međunarodnoj trgovini industrijskih proizvoda je snižena sa 40%, koliko je iznosila u vreme kada je GATT potpisan, na manje od 5% krajem sedamdesetih.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese