Teorija bilansa

BILANSI

Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitalapreduzeća na određeni dan. On mora da sadrži: naziv preduzeća, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izražen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.).
Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima.
Nema direktnih veza između imovine i izvora.
Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u slučaju gubitka. On se može iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim rečima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima računovođa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu što je neispravno.
Bilans nije isto što i godišnji obračun. Godišnji obračun obuhvata set finansijskih izveštaja čiji je zadatak da pruži jasne, pouzdane i potpune podatke. Godišnji obračun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleške.
Zadaci bilansa:
Određivanje rezultata – Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost – to je gubitak imovine. Troškovi ne smanjuju imovinu preduzeća, već proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo – prihod. A>P=P>R  dakle za isti iznos. Razlika između početnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. Određivanjem visine rashoda se određuje i visina imovine. Bilans stanja sadrži samo one vrednosti koje će doneti ekonomske koristi preduzeću u budućem periodu.
Zadatak bilansa je i da informiše o finansijskom položaju preduzeća. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduženosti, neto obrtni kapital…
Zadatak bilansa je i da pruži sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital održan – daje im sigurnost da nisu izgubili ono što su uložili. To predstavlja kontrolu održanja kapitala.
Zadatak bilansa je i funkcija polaganja računa. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja računa povezane.
Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki račun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza između bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa:
Bilans stanja služi kao osnova polaganja računa, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se najčešće određuje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada državi u vidu poreza, a koji se raspoređuje.
Vrste bilansa:
Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godišnje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim.
1.    Prema redovnosti, periodičnosti sastavljanja:

•     Redovni – to su polugodišnji i godišnji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima.
•     Specijalni – oni se sastavljaju određenim povodom, ne redovno, to su:

Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Stečajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gašenje preduzeća zbog prezaduženosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gašenja preduzeća. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzeća. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se traži kredit).
Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokaže kakvo je to preduzeće posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugačija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Stečajnog bilansa se ne poštuje pravilo istorijskog troška, već se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti.
2.    Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom:

•     Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva – to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zaključivanjem računa glavne knjige.
•     Bilansi nezavisni od knjigovodstva – to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine već tržišnu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vrši na drugačiji način, ali samo u tom bilansu i tada.