Teorija novca i bankarstva

1.POJAM, NASTANAK, RAZVOJ NOVCA
METALNI NOVAC
Na pocetku civilizacije novac je bio nepoznat, ali vremenom potrebe ljudi za odredjenim proizvodima zadovoljavane su trampom. Sa razvojem robno novcanih odnosa nastupio je period upotrebe metalnog novca kao sredstva razmene. Metali su postali opste sredstvo razmene jer su lako prenosivi, trajni, delji i moguce ih je topiti. Razvojem metalnog novca, a samim tim i razvojem novcanih znakova, nominalne vrednosti nisu zavisile od unutrasnje vrednosti (kao kod zlata). Uvodjenje kovanog novca olaksalo je kupoprodajne transakcije, a drzava je preuzela na sebe izdavanje kovanog novca, sto je znacilo garanciju drzave u vezi oblika, tezine i kvaliteta. U XIII veku raspolozive koliceine novca i srebra nisu mogle da prate industrijsku revoluciju te je doslo do sloma „metalizma“.
PAPIRNI NOVAC Nakon sloma metalizma stvorena je papirna novcanica. I ako od papira, papirne novcanice u prometu su bile zamenjive za zlato, medjutim vremenom je doslo do sve veceg odstupanja izmedju vrednosti papirnih novcanica u opticaju i zlatnog pokrica. Sistem zlatnog standarda je povezivao nacionalne privrede i njihove valute u jedinstven medjunarodni ekonomski sistem. Utvrdjen je odnos vrednosti papirnih novcanica i zlata. Razlika u vrednosti novcanica i novca se najvise osetila u medjunarodnim ekonomskim odnosima, sto je uslovilo osnivanje berzi i valutnog kursa.
KREDITNI NOVAC Pored metalnog i papirnog novca, treci oblik predstavlja kreditni novac. U nedostatku novca doslo se do iznalazenja dopunskih sredstava placanja. Kako novcanice nisu bile dovoljne za pokrice potreba robnog prometa, kao dopunsko sredstvo placanja javlja se kreditini novac kao sto je papirne novcanice, menice, cekovi i dr. Novcani surogati u obliku razlicitih vrsta kreditnog novca prethodili su pojavi papirne novcanice koju je trebalo prihvatiti bez njene unutrasnje vrednosti. Pojavom papirnog novca otklonjen je problem nedostatka novca. U sistemu papirne valute dosla je do izrazaja sposobnost banaka da emituju
–        proizvode novac. Odobravanjem kredita od depozita banke nisu povecavale kolicinu novca u opticaju. Sa razvojem bezgotovinskog placanja sve je manje isplate kredita u gotovini, a sve vise upisom u knjige te tako sebi stvaraju vece depozite, a veca upisana depozitna sredstva banke omogucavaju dalju ekspanziju kreditne aktivnosti banke. U savremenoj ekonomiji drzava regulise proizvodnju novca od strane banaka i kreditnu aktivnost posebnim mehanizmima.
FUNKCIJE NOVCA Za sustinu funkcija novca znacajna je cinjenica da je to roba koja sluzi kao opste sredstvo razmene, odnosno da je pre svega roba kao i svaka druga. Razlika od drugih roba ogleda se u tome da novac ima i jednu posebnu upotrebnu vrednost. Funkcije novca su : mera vrednosti, sredstvo prometa, blago, sredstvo placanja, svetski novac.
Novac u funkciji mere vrednosti predstavlja osnovnu funkciju novca koja se sastoji u tome da svojom upotrebnom vrednoscu izrazava vrednost svih drugih roba.
Novac u funkciji sredstva prometa predstavlj razmenu posredstvom novca, roba se prodaje za novac da bi se za movac kupila druga roba.
Novac kao blago predstavlja kada se prodaja robe nije pracena kupovinom te se novac povlaci iz prometa odnosno akumulira te pocinje da predstavlja predmet bogatstva i moci.
Novac u funkciji sredstva placanja predstavlja funkciju novca kada prodavac prihvata prodaju na odlozeno placanje te novac u placanju nije prisutan, ali se podrazumeva kao pretpostavljeni novac, te tada funkcija novca nije kao kupovno sredstvo vec kao sredstvo placanja.
Svetski novac bi u medjunarodnom robnom prometu moglo predstavljati zlato ili srebro. Funkscije svetskog novca su iste kao i funkcije novca u unutrasnjem robnonovcanom prometu, odnosno funkcija mere vrednosti, sredstvo prometa,  sredstvo placanja, sredstvo za sticanje blaga.

 
2.MONETARNA EKONOMIJA, FINANSIJE I NOVAC
FENOMEN MONETARNE EKONOMIJE  U monetarnoj ekonomiji novac utice na privredna kretanja, dok u nemonetarnoj ekonomiji novac ima neutralnu ulogu. Klasicna ekonomska teorija je predstavnik nemonetarne ekonomije, ali takvo shvatanje novca je davno napusteno, jer novac ipak ima uticaj na privredna kretanja.Traznja novca se definise kao zelja ekonomskih subjekata da drze odredjenu kolicinu novca, i ova traznja odredjuje koliko treba da se poveca kolicina novca u opticaju. Postoje dve grupe procesa proces priblizavanja postojece kolicine novca traznji novca i proces priblizavanja traznje novca postojecoj kolicini novca. Moze se reci da je svaka privreda u kojoj postoji novac u savremenom obliku monetarna.
NOVAC I PRIVREDNA AKTIVNOST U trzisnim privredama monetarna politika je bitan deo ekonomske politike. Predmet monetarne politike je regulisanje kolicine novca i obima i strukture kredita, sa ciljem da se obezbedi potrebna kolicina novca i deluje u odredjenom pravcu na realna privredna kretanja. Monetarna politika predstavlja sintezu monetarne teortije i monetrane prakse. U ekonomskoj literaturi postoje ekonomisti koji smatraju da novac ne utice na privredu vec da je novac pasivan element a da su druge promenjive te koje uticu na privredne poremecaje (monetaristi) i ekonomisti koji smatraju da je novac znacajan faktor u privredi (nemonetaristi, neokejnzijanci).  Nemonetaristi smatraju da promene kolicine novca mogu da proizvedu snazne oscilacije u privrednoj aktivnosti, odnos novca prema ostaloj aktivi privrednih subjekata je vrlo stabilan i pouzdan tako da promene novcane mase mogu imati predvidive tokove, i kolicina novca je takav monetarni agregat koji moze da se kontrolise sa zadovoljavajucom tacnoscu merama monetarne politike centralne banke. Neokejnzijanci smatraju da je novac znacajan koliko i drugi oblici imovine i odnosu traznje novca prema postojecoj kolicini novca ne pridaju neki znacaj, dok monetraristi novcu kao delu imovine pridaju posebanu vaznost, smatrajuci traznju novca i odnos postojece kolicine novca i traznje novca vrlo znacajnim elementom procesa uskladjivanja stvarnog obima i strukture imovine pojedinca za zeljenim vrednostima.