Tržište i tržišne strukture

Tržiste i tržišne strukture

Danas je većina zemalja koje su nekada imale centralno planske privrede napustila ovaj sistem i pokušava da razvije tržišnu privredu. U tržišnoj privredi, odluke centralnog planera zamenjene su milionima odluka preduzeća i domaćinstava. Preduzeća odlučuju koga će zaposliti i šta će proizvoditi. Domaćinstva odlučuju za koja preduzeća će da rade i šta će kupiti za svoje dohotke. Ova preduzeća i domaćinstva zajedno deluju na tržištu, gde cene i lični interes rukovode njihovim odlukama.
Domaćinstva i preduzeća međusobno deluju na tržištima kao da su vođena nekom nevidljivom rukom koja ih dovodi do željenih tržišnih ishoda. Cene odslikavaju vrednost nekog dobra za društvo, i trošak koji društvo snosi da bi to dobro proizvelo. Pošto domaćinstva i preduzeća na osnovu cena odlučuju šta da kupe i prodaju, oni i nesvesno uzimaju u obzir društvene koristi i troškove svojih postupaka. Kao rezultat toga, cene vode pojedinačne donosioce odluka ka ishodima koji, u mnogim slučajevima, maksimiziraju blagostanje društva u celini.
Važna posledica umešanosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom aktivnošću jeste da kad vlada sprečava cene da se prirodno usklađuju sa ponudom i tržnjom, ona ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira milionima domaćinstava i preduzeća koji čine privredu. Ovo objašnjava zašto porezi negativno utiču na alokaciju resursa: porezi iskrivljuju cene,a posledično i odluke domaćinstava i preduzeća.

2. Tržiste – pojam
Postoji veći broj definicija kao i više vrsta tržišta. Samo tržište predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga posredstvom novca, na kome se cena formira na osnovu ponude i tražnje.
Pojam tržista je veoma složen i često se koristi u opšte smislu kao celokupnost svih oblika i razmene između ekonomskih subjekata u društvu, u kome je izvršena podela rada, u datom istorijskom trenutku i na određenom prostoru.
Kada kažemo reč tržište a nismo precizno utvrdili prostor na koji se misli, javljaju se tri mogućnosti: lokalno ( pijace, samoposluge, tržni centri, itd.); nacionalno (nacionalni sajmovi, produktne baze); svetsko ( međunarodni sajmovi i berze).
Prema mestu na kome se roba nalazi na putu od proizvođača do potrošača razlikujemo trgovinu na veliko i malo .
Možemo razlikovati tri vrste tržišta:

1. Tržište robe ( tržište uglja, pamuka, vune, čelika… ) i usluga ( prevoz robe i putnika i sl. )
2. Tržište faktora proizvodnje ( tržište rada, kapitala i zemljišta )
3. Tržište novca ( tržište kratkoročnih hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata )

Ukoliko ce ne precizira o kojem se tržištu radi, obično se misli na tržište robe, jer je i sam nastanak tržište prvobitno vezan za nastanak robne razmene, najpre u naturalnom obliku (roba za robu), a kasnije posredstvom novca.
Za sva savremena tržišta zajedničko je to što sve tržišne aktivnosti dovode do upotrebe novca kao posrednika u razmeni koji omogućava da se robe prodaju i kupuju u različito vreme i na različitom mestu . U vreme naturalne (robne) razmene ova dva čina su se odvijala istovremeno ( prodavala se jedna a istovremeno kupovala druga roba ).
Svojina opredeljuje ko će biti učesnik na tržištu i kako će se ponašati na tržištu. Uređenost tržišta znači da postoje odrešena pravila ponašanja kojih se moraju pridržavati svi učesnici na njemu. Prvo i osnovno pravilo je da svaki učesnik na tržištu može da predviđa reakcije ostalih učesnika na promenu njegove poslovne odluke i može, takođe, da oceni moguće dejstvo sankcija u slučaju da su prekšena ustaljena pravila razmene putem tržišta. Tržište je mesto gde se povezuju kupac i prodavac. Povezivanjem kupaca i prodavaca povezuje se proizvodnja sa potrošnjom i time omogućava nesmetano odvijanje društvene reprodukcije i to u pravnoj formi zaključivanja kupo-prodajnih ugovora.