Uloga i značaj lidera u kreiranju i održavanju organizacione kulture

Kultura je jedno od bitnih obeležja ljudskog društva koje ga čini pojavom sui generis.1 Termin kultura je latinskog porekla2 i smatra se da je rimski filozof Ciceron prvi koji je upotrebio termin. Značenje reči kultura prvobitno je označavalo delovanje čoveka kroz poljoprivredu i uopšte prirodu. Nakon toga se značenje reči proširilona svako delovanje čoveka na prirodu, odnosno termin podrazumeva čovekovu prirodu. Razvojem masovne kulture, tekovine kulture postaju svojina sve širih slojeva društva. Šire se kulturne potrebe ljudi. Izoštrava se ukus sve većeg broja građana. Narodu se ne približava samo nacionalna kultura, već i kultura drugih naroda, čime se kultura internacionalizuje.
Organizaciona kultura nastaje u procesu socijalne interakcije članova organizacije. Rezultat međusobnih interakcija i komunikacija zaposlenih u organizaciji su zajedničke vrednosti, verovanja i norme ponašanja njenih članova. Organizacionu kulturu definišemo kao skup verovanja, vrednosti, pretpostavki i normi ponašanja koje su članovi neke organizacije usvojili i razvili ih kroz zajedničko iskustvo i koji određuju njihovo ponašanje i mišljenje.