Производња одеће и њена друштвена потреба

Увод:

         Одевање је један од најелементарнијих потреба људског друштва. 
Одећа је саставни и неопходни део човековог живота у погледу његове 
заштите и опстанка. Она омогућава човеку да се прилагоди, и живи у 
најразличитијим климатским условима. Захваљујући топлотном 
изолацијом, својствима текстилних материјала од којих је одело 
израђено, оно може да штити тело од великог одавања топлоте у 
условима ниских температура, односно од сувишног примања топлоте 
при високим температурама околине. Одећа такође, штити човека од 
ветра, влаге, кише и снега, али истовремено треба да буде пропустљива 
за ваздушна струјања и циркулацију водене паре, јер је одећа важан 
регулатор телесне топлоте путем испаравања и одвођења влаге са 
површине тела. Осим тога, одећа треба да штити човека од разних 
повреда, оштећења и прљања  коже. Одећа је такође важан естетски 
фактор; њоме људи улепшавају своје тело, или прикривају различите 
телесне недостатке.
       Са аспекта рада и радне способности човека, одећа мора да обезбеди 
добру способност за рад под различитим радним услобима. У том 
смислу израђују се многобројне врсте, не само радне, него и заштитне 
одеће – заштитне капе, рукавице, заштитна одела итд.
      Одећа је врло важан фактор у војсци, јер штити војнике од 
различитих временских утицаја, а мора бити тако израђена да омогућава 
добру покретљивост војника. Савремена одећа мора бити функционална 
и удобна, практичног и једноставног кроја, и израђена од материјала који 
се лако одржава.

1

Подела одеће

          Данас се израђују различите врсте одевних предмета зависно од 
потреба човека, сезоне, намене и модерног правца.

Одевни предмети се могу груписати на следећи начин:

1.

 Према полу и узрасту:

а)    мушка одећа
б)   женска одећа
в)   дечија одећа 

2.

 Према врсти материјала:

а)   памучна одећа
б)   вунена одећа
в)   свилена одећа
г)   кожна и крзнена одећа

3.

 Према сезони:

а)   зимска одећа
б)   летња одећа
б)   међусезонска  (пролећна и јесења) одећа

4.

 Према намени:

а)   спортска одећа
б)   радна одећа
в)   свечана одећа
г)   заштитна одећа
д)  специјална одећа

2

background image

Процес рада у шивари

  
         Шивење је друга фаза технолошког процеса производње одеће у 
којој се искројени делови одевног предмета спајају у једну целину.
        Зависно од начина шивења разликују се две основне врсте убода, а 
то су:

-   ручни убоди
- машински убоди.

Основна подела машинских убода је:
- зрнасти машински убоди
- ланчани машински убоди

     Подела шиваћих машина је:

1) Према брзини шивења је:

                 - спорошиваће или спороходне до 2500 u/min
                 - брзошиваће или брзоходне преко 2500 u/min

2) Према брсти убода:

                  - машине са зрнастим убодом
                  - машине са ланчаним убодом

3) Према броју игала:
                  - машина са једном иглом
                  - машина са две игле
                  - машина са више игала

4) Према врсти материјала који се шије:
                  - машине за шивење текстила
                  - машине за шивење коже и крзна

4

5) Према намени:

                 - шиваће машине за домаћинство
                 - шиваће машине за занатство
                 - шиваће машине за индустрију.

6) Према конструкцији и степену аутоматизације:

                 - специјалне машине
                 - шиваћи аутомати
                 - шиваћи агрегати
                 - обичне шиваће машине
                 - шивеће трансфер стазе.

          Под појмом обичне (класичне) машине за шивење тканих 
текстилних материјала, подразумева се шиваћа машина која има једну 
иглу и ради стандардне операције шивења равним зрнастим убодом 
помоћу два конца (горњи и доњи конац) или конац хватаца.
 
         Основни делови шиваће машине су:

1) радни део
2) погонски део
3) помоћни део

 Класична  индустријска машина за брзо шивење

 

 

5

background image

Метода узимања мера

        

 Мере за конструкцију кројева одевних предмета конструктор мора 

имати тачне. Осим тога мора познавати анатомску грађу човека и 
законитости тела, који проузрокује промена у односима појединачних 
мера. 
        Мере за конструкцију могу се добити помоћу две методе:
- Директном методом узимања мера
- Индиректном методом узимања мера

        Директна метода узимања мера је уствари узимање мера директно 
на телу човека на кројачким сантиметром.
        Индиректна метода узимања мера примењује се у индусрији, где се 
мере добијају на основу пропорционалне поделе човека.

 Мере за конструкцију могу се свести у две групе:

1) Главне мере
2) Помоћне мере

Главне мере добијају се мерењем тела и без њих се не може извести 

конструкција кроја.
       А ако је тело човека подељено на осам једнаких делова, могу се 
израчунати помоћне мере. Оно о чему се мора водити рачуна приликом 
узимања мера јесте да тело мора бити усправно у стању мировања при 
чему се сантиметар несме затегнути, а ни превише олабавити.

7

Želiš da pročitaš svih 29 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti