Производња одеће и њена друштвена потреба
Увод:
Одевање је један од најелементарнијих потреба људског друштва.
Одећа је саставни и неопходни део човековог живота у погледу његове
заштите и опстанка. Она омогућава човеку да се прилагоди, и живи у
најразличитијим климатским условима. Захваљујући топлотном
изолацијом, својствима текстилних материјала од којих је одело
израђено, оно може да штити тело од великог одавања топлоте у
условима ниских температура, односно од сувишног примања топлоте
при високим температурама околине. Одећа такође, штити човека од
ветра, влаге, кише и снега, али истовремено треба да буде пропустљива
за ваздушна струјања и циркулацију водене паре, јер је одећа важан
регулатор телесне топлоте путем испаравања и одвођења влаге са
површине тела. Осим тога, одећа треба да штити човека од разних
повреда, оштећења и прљања коже. Одећа је такође важан естетски
фактор; њоме људи улепшавају своје тело, или прикривају различите
телесне недостатке.
Са аспекта рада и радне способности човека, одећа мора да обезбеди
добру способност за рад под различитим радним услобима. У том
смислу израђују се многобројне врсте, не само радне, него и заштитне
одеће – заштитне капе, рукавице, заштитна одела итд.
Одећа је врло важан фактор у војсци, јер штити војнике од
различитих временских утицаја, а мора бити тако израђена да омогућава
добру покретљивост војника. Савремена одећа мора бити функционална
и удобна, практичног и једноставног кроја, и израђена од материјала који
се лако одржава.
1
Подела одеће
Данас се израђују различите врсте одевних предмета зависно од
потреба човека, сезоне, намене и модерног правца.
Одевни предмети се могу груписати на следећи начин:
1.
Према полу и узрасту:
а) мушка одећа
б) женска одећа
в) дечија одећа
2.
Према врсти материјала:
а) памучна одећа
б) вунена одећа
в) свилена одећа
г) кожна и крзнена одећа
3.
Према сезони:
а) зимска одећа
б) летња одећа
б) међусезонска (пролећна и јесења) одећа
4.
Према намени:
а) спортска одећа
б) радна одећа
в) свечана одећа
г) заштитна одећа
д) специјална одећа
2
Процес рада у шивари
Шивење је друга фаза технолошког процеса производње одеће у
којој се искројени делови одевног предмета спајају у једну целину.
Зависно од начина шивења разликују се две основне врсте убода, а
то су:
- ручни убоди
- машински убоди.
Основна подела машинских убода је:
- зрнасти машински убоди
- ланчани машински убоди
Подела шиваћих машина је:
1) Према брзини шивења је:
- спорошиваће или спороходне до 2500 u/min
- брзошиваће или брзоходне преко 2500 u/min
2) Према брсти убода:
- машине са зрнастим убодом
- машине са ланчаним убодом
3) Према броју игала:
- машина са једном иглом
- машина са две игле
- машина са више игала
4) Према врсти материјала који се шије:
- машине за шивење текстила
- машине за шивење коже и крзна
4
5) Према намени:
- шиваће машине за домаћинство
- шиваће машине за занатство
- шиваће машине за индустрију.
6) Према конструкцији и степену аутоматизације:
- специјалне машине
- шиваћи аутомати
- шиваћи агрегати
- обичне шиваће машине
- шивеће трансфер стазе.
Под појмом обичне (класичне) машине за шивење тканих
текстилних материјала, подразумева се шиваћа машина која има једну
иглу и ради стандардне операције шивења равним зрнастим убодом
помоћу два конца (горњи и доњи конац) или конац хватаца.
Основни делови шиваће машине су:
1) радни део
2) погонски део
3) помоћни део
Класична индустријска машина за брзо шивење
5
Метода узимања мера
Мере за конструкцију кројева одевних предмета конструктор мора
имати тачне. Осим тога мора познавати анатомску грађу човека и
законитости тела, који проузрокује промена у односима појединачних
мера.
Мере за конструкцију могу се добити помоћу две методе:
- Директном методом узимања мера
- Индиректном методом узимања мера
Директна метода узимања мера је уствари узимање мера директно
на телу човека на кројачким сантиметром.
Индиректна метода узимања мера примењује се у индусрији, где се
мере добијају на основу пропорционалне поделе човека.
Мере за конструкцију могу се свести у две групе:
1) Главне мере
2) Помоћне мере
Главне мере добијају се мерењем тела и без њих се не може извести
конструкција кроја.
А ако је тело човека подељено на осам једнаких делова, могу се
израчунати помоћне мере. Оно о чему се мора водити рачуна приликом
узимања мера јесте да тело мора бити усправно у стању мировања при
чему се сантиметар несме затегнути, а ни превише олабавити.
7
