Upravno pravo Podzakonski opšti akti kao izvori upravnog prava

Podzakonski opšti akti kao izvor upravnog prava

Podzakonski opšti akti su po svojoj pravnoj snazi niži od zakona. Podzakonskim opštim aktima uopštena pravna pravila iz zakona se konkretizuju u određenoj meri kako bi se olakšalo sprovođenje i izvršavanje zakona u konkretnom slučaju, iako i dalje zadržavaju obeležje opsteg pravnog akta. Oni takođe predstavljaju generički naziv za one akte koje donose upravni, izvršni i nezakonodavni organi i organi lokalne samouprave. Kada ove akte donose zakonodavni organi, ne donose se po postupku za donošenje zakona, već se donose po postupku manje složenom od zakonodavnog postupka.

Podzakonskim aktima se može uređivati samo materija koja je prethodno uređena zakonom. Zbog toga, postojanje opštih akata pretpostavlja postojanje zakona i ˝uvek se donose na osnovu i u saglasnosti sa zakonom˝ . Samim tim, podzakonskim aktima se ne mogu zasnivati prava i utvrđivati obaveze subjekata koje nisu utvrđene zakonom.
Podzakonskim aktima koji su doneti radi izvršavanja zakona, zakon postaje potpun akt koji je podoban za primenjivanje i ostvarivanje ciljeva.

Postoji nekoliko podela izvora upravnog prava. Najznačajnija je ona na formalne i neformalne izvore, a oni se dalje mogu podeliti na posredne i neposredne izvore upravnog prava.
Podzakonski opšti akti se po svojim obeležjima mogu razlikovati po nekoliko kriterijuma: prema donosiocu, prema nazivu, prema pravnoj snazi, prema stepenu opštosti itd… U našem pravnom sistemu, najbitnija je podela podzakonskih opšti akata prema donosiocu i ona izgleda ovako:

•    Podzakonski opšti akti skupštiana
•    Podzakonski opšti akti predsednika Republike
•    Podzakonski opšti akti – akti Vlade
•    Podzakonski opšti akti organa uprave
•    Podzakonski opšti akti autonomne pokrajine i grada
•    Podzakonski opšti akti lokalnih organa – opština