Uticaj svetske ekonomske krize na ekonomiju Srbije

UVOD

Svetska ekonomska istorija, od početka dvadesetog veka, više puta se suočavala sa finansijskim krizama manjih ili većih razmera: velika recesija 1929. godine do 1933. godine, latino – američka kriza iz 1982., azijska finansijska kriza iz 1997. godine 1998. godine. Brza globalizacija svetske privrede povećala je učestalost i disperziju takvih incidenata, generišući efekat prenošenja krize, u vidu talasa, koji je u punoj meri razotkrio osetljivost svetskog finansijskog sistema. Postalo je jasno da je i poslednja finansijska kriza dobila globalne razmere i da se sa finansijskog, sve više, prenosi na realnu sferu većine zemalja. Započelaje u prvom kvartalu 2007. godine u SAD, na tržištu nekretnina, a zatim se prenela u Evropu, u trećem kvartalu iste godine, na bankarski sektor. Svoj vrhunac je dostigla na kraju trećeg kvartala 2008. godine, na berzi kapitala, a 2009. godine zabeležen je značajan pad privredne aktivnosti i pojava recesije u mnogim zemljama sveta.
Aktuelna kriza, koja ima slično dejstvo kao i ona od pre 80 godina, počela je 2007. godine. Pet godine u nizu, svetska ekonomija je na globalnom nivou beležila izraziti rast, zaključno sa letom 2007. godine. Svetski GDP je rastao tempom od 5% godišnje, što je najbrži zabeleženi rast kroz niz godina sve od po četka sedamdesetih godina dvadesetog veka. Tri četvrtine tog rasta na svetskom nivou duguje se brzo rastućim ekonomijama. Pritom je inflacija bila neznatna u većini razvijenih zemalja.
Prethodnih godina svetska ekonomija je bila pogođena krizom sa finansijskog tržišta, tržišta nekretnina i poreme ćajima na tržištu robe široke potrošnje. Finansijska kriza krajem leta 2007. prve naznake imala je na američkom hipotekarnom tržištu, a nakon godinu-dve dana ozbiljnije je potresla i ostale segmente finansijskog tržišta, da bi posledi čno izazvala veći broj bankrotstava, merdžera, i primorala vlasti SAD i ze malja zapadne Evrope, a i šire, na intervencije koje će trajnije uticati na promenu finansijskog sistema u svetu.
I pored tih mera, koje su bile usmerene, pre svega, na podršku ključnim institucijama, stabilizaciju tržišta, sve u cilju povratka poveren ja u finansijski sistem, tržište je ostalo nestabilno.
Među eksterne faktore propadanja kompanije mogu se navesti: jačanje konkurencije i nemogućnost da je kompanija prati, što stvara nekonkurentn ost sopstvenih proizvoda; nagle tehnološke promene koje kompanija ne može da isprat i; socijalno-politički potresi u nacionalnim i međunarodnim okvirima; opadanje životnog standarda sre dnjeg sloja stanovništva; naglo povećanje cena ulaznih resursa, pre svega sirovina; promene uslova kreditiranja; pad vrednosti nacionalne valute; visoka inflacija, sve češ će selenje pogona sa zapada na istok (naročito u Kinu), tzv. autsorsing, i drugo. Do kriza preduzeća je posebno došlo do izra čaja u zemljama centralne i istočne Evrope, usled tranzicije koja je obavljana skoro bez ikakve ozbiljnije državne kontrole u većini država.
Ekonomska kriza jeste sastavni deo makroekonomskog ambijenta Srbije na početku druge decenije dvadesetprvog veka. U cilju pronalaženja adekvatnog odgovora na aktuelnu ekonomsku krizu sagledani su transmisioni mehanizmi na osnovu kojih se ona prenosila na realni sektor privređivanja i kakve su bile njene posledice na privredu Srbije.
U postkriznom periodu, tokom 2011. godine dužnička kriza u Srbiji se produbila i proširila na sve segmente društvenog i socijalnog života. Pad ekonomske aktivnosti i povećanje dugova su u najvećem delu pogrešne i loše vođene ekonomske politike vlade Srbije i delimičnog uticaja sa strane, koji se ne može ignorisati. Posledice tih uzroka se ogledaju u osetnom povećanju nezaposlenosti, velikog povećanja javnog duga i budžetskog deficita kao i visokog stepena nelikvidnosti. Pojačanje ekonomske i dužničke krize u Evropi i predstojeći politički izbori u Srbiji, prete da Srbija propusti još jednu godinu za ozbiljne reforme, te su mali izgledi da se zaustavi dalji negativan pad u 2012. godine. Potencijalno, preti nam grčki scenario. Zbog toga, nova vlada, nakon izbora mora da preduzme, hitne i efikasne mere i sprovede bolne ekonomske reforme angažujući sav ljudski i drugi kapital, ponudi novu viziju u pravcu prevazilaženja postojećeg stanja i vrati optimizam i poverenje građana.