Termin tehnologija se često upotrebljava kada su u pitanju pronalasci iz najnovijeg perioda kao
npr. radar, laser, ultrazvuk, infracrveni zraci, mikroprocesor, magnetna rezonanca, telefaks,
internet, digitalne tehnogije i sl. Međutim, i prastari izumi kao što su: vatra, koplje, luk i strela,
klin, poluga, čekrk, točak, dizalica, barut, ralo, slova i sl. su primeri tehnologije, odnosno
tehnoloških otkrića. Ljudi su počeli da koriste tehnologiju pretvaranjem bogatih prirodnih
resursa u jednostavna oružja i oruđa (nalazišta kremena, gline, bakra, gvožđa i dr.). Tako, na
primer, samo praistorijsko otkriće vatre je veoma značajno povećalo količine raspoložive hrane
za ljude iz tog perioda. Dakle, može se zaključiti da je tehnologija širok pojam koji u sebe
uključuje kako jednostavne alate (kao što su npr. nož, sekira, lopata, ćuskija, kosa i sl.), tako i
najsloženije mašine koje su proizvod savremenih tehnologija (npr. komputer, svemirski brod,
akcelerator čestica, skener i sl.).

Imajući u vidu da je tehnologija danas veoma rasprostranjena, značajna i zastupljena u svim
aktivnostima kojima se čovek bavi, različiti autori različito definišu i obašnjavaju pojam
tehnologije. Ipak, polazeći od cilja ovog rada, prednost dajemo sledećim definicijama:
„Tehnologija, u najširem smislu predstavlja koriščenje prirode u svrhu čovekovih materijalnih
dobitaka.

„Tehnologija predstavlja primenu naučnog znanja u praktične svrhe ljudskog života.“

„Tehnologija se javlja kao rezultat delovanja čoveka na prirodu i društvo i, pri tome, iznalaženja
najpogodnijih oblika instrumenata, metoda i sredstava za prilagođavanje prirode i društva
svojim potrebama, t. za unapređenje njegove kreativnosti i delovanja u svojoj prirodnoj i
društvenoj okolini.“

„Tehnologiju određujemo kao skup tehnika i metoda koje proširuju mogućnost ljudskog
delovanja i pomažu njegovom upravljanju društvenim procesima, a proizvod su naučnih
rešenja, ili drugačije rečeno - tehnologija se može odrediti kao skup programa, putem koga se
realizuju ljudske potrebe. Program je tada skup aktivnosti koje vode ostvarenju nekog cilja, a
pod aktivnostima se podrazumeva interakcija subekata i obekata“.

„Svaka aktivnost koja stvara vrednost koristi neku tehnologiju pomoću koje kombinuje
kupljene inpute i ljudske resurse da bi proizvela neki autput. Svaka aktivnost koja stvara
vrednost uključuje tehnologiju, bez obzira da li su pitanju stručna znanja, postupci ili
tehnologija ugrađena u procesnu opremu.“

Tehnologija je prisutna u čitavom društvu, u oblasti materijalne proizvodnje i u društvenim
delatnostima. Tehnologija obuhvata metode, sredstva za rad, proizvodne postupke, materijale,
ali tehnologija predstavlja i društveni odnos, kao i smisao za organizovanje i upravljanje
znanjem u cilju njegove korisne primene. Tehnologija je sadržana u svim operacijama u kojima
se stvara nova vrednost, bez obzira da li se radi o novom proizvodu ili usluzi.

Tehnologija se oduvek bazirala na osnovnim prirodnim naukama: fizici, hemiji, biologiji,
geologiji i dr. Međutim, tehnologija je velikim delom bazirana i na matematici, a sve veći značaj

Ansoff , Igor. Corporate Strategy Business Policy for Growth andExpansion. McGraw-Hill Book Company, 1965

dobijaju i veze sa psihologijom, sociologijom, medicinom, naukom o radu i dr. Isto tako,
tehnologija je usko povezana sa ekonomijom i organizacijom. Veze tehnologije i ekonomije su
veoma tesne i kompleksne. Može se reći da danas praktično nema naučne discipline koja nije od
interesa za modernu tehnologiju.

Tehnologija ima jednu veoma značajnu osobinu: naime, tehnologija sama sebe razvija, odnosno
tehnologija omogućuje da bude sve više tehnologije, što konačno ima za rezultat opštedruštveno
ubrzanje.

Tehnološki pronalasci sačinjeni su od tri međusobno povezane faze u samorazvijajućem
ciklusu. Prvo postoji kreativna, primenjiva ideja. Drugo, praktična primena. Treće, njeno
rasprostiranje u društvu. Proces je potpun kada difuzija tehnoloških izuma povratno osigurava
proizvodnju novih stvaralačkih ideja.

1.1. Priroda, čovek, društvo i tehnologija

U početku su autori tehnologiju isključivo definisali i tumačili dovodeći je u vezi sa stvaranjem
materijalnih dobara. Tehnologija predstavlja korišćenje prirode u svrhu čovekovih materijalnih
dobitaka. Priroda postavlja izazove i ograničenja koji utiču na materijalni položaj ljudi, a
uklanjanje tih ograničenja je ono čime se tehnologija bavi. Danas u literaturi preovladava širi
pristup tumačenju i definisanju pojma tehnologije, uzimajući u obzir njeno prisustvo u svim
oblicima ljudskih aktivnosti, u materijalnoj proizvodnji i van materijalne proizvodnje, kao i
efektie i uticaje tehnologije na sve oblasti čovekovog života i delovanja.

Na osnovu prethodnih konstatacija, može se zaključiti da postoje kompleksni odnosi u okviru
sistema priroda - čovek - društvo - tehnologija, pri čemu se tehnologija može staviti u centar tih
odnosa bliske povezanosti i međuzavisnosti. Odnos između prirode, čoveka i društva se preko
tehnologije povezuje u jedan zaokruženi i zatvoreni sistem. Ovakav pristup tehnologiji ima za
cilj da potencira značaj tehnologije u odnosu čoveka prema prirodi i društvu, jer preko
tehnologije čovek deluje na prirodu i društvo i na taj način zadovoljava svoje potrebe.

Čovek, delujući na prirodu i društvo, razvija tehnologiju zavisno od svojih potreba i ciljeva
društva. Prema tome, tehnologija nije neka natprirodna i nekontrolisana sila iznad čoveka, već
čovek svojim aktivnim odnosom prema prirodi i društvu razvija tehnologiju podređenu
njegovim potrebama. U ovom međusobnom odnosu čovek je primaran, jer on je taj koji inicira
naučno-istraživački rad, sprovodi ga, stvara nove tehnologije, koje primenjuje i koristi rezultate
te primene. Čovek je subekt - pokretač razvoja, nosilac i izvršilac, i na kraju, on je i uživalac
plodova razvoja.

Ekonomski rast predstavlja povećanje potencijalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili
proizvodnje neke zemlje. Faktori ekonomskog rasta su:

1. Ljudski kapital (ponuda rada, obrazovanje, znanje, disciplina, motivacija) - Mnogi

ekonomisti veruju da je kvalitet ljudskog kapitala, pojedinačno gledano, najvažniji
faktor ekonomskog rasta. Razlog za to je što se tri druga faktora mogu kupiti ili
pozajmiti na svetskom tržištu. Međutim, nije dovoljno samo kupiti kapital, sirovine i
tehnologiju, potrebno je da postoje kvalifikovani i iskusni radnici koji će da rukuju

Bell, Daniel. The Coming Of Post-industrial Society. Basic Books, 1976. str: 122