Uvod u saobraćaj i transport

UVOD

Opstanak i progres (razvoj) čoveka kao pojedinca i čitave ljudske zajednice uslovljen je podmirivnjem raznovrsnih potereba (rad, stanovanje, obrazovanje, informisanje, lečenje, kupovina, rekreacija, odevanje, grejanje, odbrana, itd.). Proces podmirivanja ljudskih potreba jeste potrošnja. Za podmirivanje potreba ljudi i zajednice u celini, tj. za potrošnju, potrebna su određena materijalna dobra, koje treba proizvesti. Proizvodnja je proces prilagođavanja prirode i prirodnih proizvoda potrebama ljudi i stvaranje dobara koji imaju upotrebnu vrednost za čoveka i zajednicu. Rezultati proizvodnje, tj. novostvorene upotrebne vrednosti, zadovoljavaju ljudske potrebe u sferi: lične potrošnje (prehrambeni i odevni predmeti, stanovi, televizori, obuća, automobili, nameštaj i sl.), opšte (zajedničke) potrošnje (škole, bolnice, muzeji, odbrana zemlje i sl.) i proizvodne potrošnje (predmeti koji služe za obavljanje, nastavljanje i proširenje proizvodnje – alati, mašine, uređaji, poslovne zgrade, sirovine i drugi predmeti rada).
Opšti i tehničko-tehnološki razvoj društva i na osnovu toga izvršena tehnička i društvena podela rada, odvojili su saobraćajnu proizvodnju u posebnu sferu proizvodnje. Osnovni zadatak svih proizvodnih sistema – orgnizacija jeste proizvodnja određenih materijalnih dobara, pri čemu se promenom fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava na predmetu rada (promena oblika, strukture ili mesta) stvara nova upotrebna vrednost. Različitim promenama oblika i strukture predmeta rada bave se druge vrste i grane proizvodnje, a proizvodnja koja stvara upotrebne vrednosti promenom mesta jeste saobraćajna proizvodnja. Delatnost koja menja mesto ljudima ili predmetima (dobrima) jeste saobraćajna delatnost.
Osnovni elementi saobraćajne proizvodnje su rad (ljudi sa svojim radnim navikama i iskustvom), oruđa za rad (prevozna i prenosna sredstva, saobraćajna mreža, objekti, oprema i uređaji) i predmeti rada (ono što se prevozi ili prenosi, ono čemu se menja mesto). Rezultat saobraćajne proizvodnje je promena mesta ljudi, stvari ili vesti. Rezultat saobraćajne proizvodnje jeste to što se predmeti, ljudi ili vesti nalaze na mestu na kome mogu zadovoljiti neku potrebu. Po svom obliku i strukturi predmet saobraćajne delatnosti jednak je i pre i posle prevoženja, nosioci saobraćajne delatnosti ne prodaju prevezeni predmet, već sam prevoz tog predmeta. Posle premeštanja predmeta rada u prostoru i njegovog dostavljanja na mesto upotrebe, završava se i proces proizvodnje. Na taj način saobraćaj produžava proces proizvodnje u sferi prometa robom.
Mesta proizvodnje dobara i zadovoljenja potreba (potrošnje) unutar nekog područja su prostorno dislocirana.
Prostorna dislokacija generiše potrebu za premeštanjem – prevozom ljudi i dobara i prenosom informacija. Normalna proizvodnja dobara i zadovoljenje većine potreba zavisi od mogućnosti i kvaliteta kretanja ljudi i dobara od mesta do mesta. Saobraćaj (saobraćajna delatnost, saobraćajna funkcija) je najuže povezan sa svim ostalim ljudskim aktivnostima – funkcijama. Nosilac saobraćajne funkcije je saobraćajni sistem, čiji je osnovni zadatak da zadovolji potrebe za kretanjem i prevozom ljudi i dobara, da poveže prostorne celine i sadržaje i učini ih dostupnima različitim korisnicima. Na taj način saobraćajni sistem omogućuje da se ostvari funkcionalno jedinstvo određenog područja i komplementarnost svih njegovih funkcija.
Posebno je važan međusobni odnos saobraćajnog sistema i ostalih oblika i grana proizvodnje. S jedne strane, razvoj saobraćaja je funkcija opšteg nivoa razvijenosti proizvodnje, a s druge strane privredne i socijalne aktivnosti se ne mogu razviti ili opstati, tj. ne mogu funkcionisati bez adekvatnog saobraćajnog sistema. Razvoj saobraćajnog sistema uslov je (pretpostavka ili ograničenje) razvoja proizvodnje, društvene podele rada i razmene. Uloga saobraćajnog sistema kao podsticajnog ili ograničavajućeg faktora svih ostalih aktivnosti (delatnosti) često se upoređuje sa krvotokom jedne zemlje. Tamo gde saobraćaj ne dopire aktivnosti umiru ili se ne mogu razviti. Razvoj saobraćajnog sistema osnova je i preduslov za ukupan privredni i društveni razvoj. Opšti društveni interes za efikasno funkcionisanje saobraćajnog sistema posledica je uloge koju saobraćaj ima u procesu društvene reprodukcije u širem smislu. Potrebe što ih saobraćajni sistem podmiruje su svakodnevne, neodgodive, neprekidne i na ovom tehničko-tehnološkom nivou razvoja društva nezamenljive.