Uvodjenje ucenika u kartografski postupak

UVOD

Priroda i društvo, kao nastavni predmet u nižim razredima osnovne škole ima istaknutu ulogu u razviju mišljenja, jer učenik spoznaje prostornu stvarsnost koja ga okružuje. Ključno značenje pri sticanju znanja i sposobnosti iz tog nastavnog predmeta ima izbor odgovarajućih izvora znanja i razvijanje sposobnosti promatranja.
Posebno mesto u razvoju mišljenja ima zemljopisna karta koja je svojim sadržajem privlačna i podsticajna za analitičko promatranje i upostavljanje misaonih veza između objektivne stvarnosti i topografskih znakova i obratno. Kartografski znakovi su samo simboli određenih objekata, pojava i procesa na Zemljinoj površini, tek kada se spoje i objasne po zakonima logičkog mišljenja prižaju celovitu sliku prostorne stvarnosti. Jedino tako učenici mogu pronaći odgovore na brojna pitanja u vezi sa izgledom i značenjem prostora, koja obično počinju s upitnim rečima: šta (prostorni pojam), gde (prostorni položaj), koliko (odnos veličina), zašto (uzrok-geneza), kako (način funkcionisanja), i što ako (problemska situacija).
U nastavi prirode i društvo sadržaji iz kartografije zastupljeni su u svim razredima u cilju razvijanja kartografske pismenosti. Kartografskapismenost jedan je od tri elementa ocenjivanja. U učenju i poučavanju nastavnih sadržaja prirode i društva na svim prostornim razmerama, neizostavno nastavno sredstvo je geografska karta.Geografska karta kao izvor znanja služi razumijevanju relevantnih geografskih informacija, olakšava pretraživanje i istraživanje podataka te pridonosi donošenju novih zaključaka o prostorukoji se istražuje. Ucenike osnovih štola, naime treba upoznati sa osnovim pojmovima i sdržajima geografske pismenosti i pripremiti ih za dalje njihovo školovanje.
Zato ćemo ovom prilikom da ukažemo na osnovne karatkteristike ove problematike posebno u nastavi prirode i društo, i kako se nastavnici treba ponašati da bi se što efikasnije uveli učenice u sadržaje kartografske pismenosti.
1. GEOGRAFIJA U NASTAVI PRIRODE I DRUŠTVA
Geografiju obiležavaju dva jedinstvenanačina, odnosno pristupa: ona se baviprostorom kao egzistencijalnom kategorijom u različitim aspektima, a istovremeno istražuje međuodnose odnose između prirode i čoveka u prostorima različite veličine. Dok se u prvom slučaju radi o hronoškom pristupu gde je težište na utvrđivanju i objašnjavanju prostornih razlika na Zemljinoj površini s obzirom na prirodu (zemlja, voda, svetlost, biljni svet…) i s obzirom na delovanje čoveka, u drugom je slučaju, odnosno ekološkom pristupu, naglasak na proučavanju čoveka i njegova komunikacija sa prirodom
Prostorni centar je temeljna orijentacijska tačka za sve sadržaje prirode i društva. Tako se u prvom razredu obrađuju sadržaji koji se odnose na prostor doma i škole, u drugom razreduobrađuje se prostor užeg zavičaja (mesta i opštine), u trećem razredu širi zavičaj, a u četvrtom razredu prostor Republike Srbije. Dok je u početku naglasak na uočavanju i opisivanju stvari i pojava u prostoru, od trećeg razreda od učenika se traži razumevanje međuodnosa (uzročno-posledičnihveza) između pojava i njihov značaj za čoveka. I ova činjenica ide u prilog geografskom apektu nastave prirode i društva, jer geografija istražuje međuodnoseizmeđu prirode, tehnike, i društva. Valja napomenuti da deca u prvom razredu nemaju uvek jasnu predstavu o (hijerarhijskom) rasporedu prostornih inkluzija i kategorija.
Uz odgovarajuće metode upornog proučavanja i vežbanja deca toguzrasta u stanju su razumeti samu predstavu o određenim prostornim inkluzijama. S obzirom da svaka nastavna tema prirode i društva predstavlja kompleks međusobnopovezanih sadržajnih područja, tj. nema „čisto“ geografskih, bioloskih i drugih tema, umesto o geografskim temama valja raspravljati o geografskim sadržajimainkorporiranim u pojedine nastavne tema.