Висока пољопривредно-прехрамбена школа 

струковних  студија у Прокупљу 

 

 

Тема: Водеће и пратеће сорте шљиве

Ментор:                                                                        Студент:

Прокупље, 2019

2

Садржај

1.

Увод......................................................................................................................3

2.

Морфологија шљиве........................................................................................... 4

2.1

Корен................................................................................................................4

2.2 Стабло...................................................................................................................5
2.3 Цвет...................................................................................................................... 5
2.4 Семе...................................................................................................................... 6
2.5 Плод......................................................................................................................6

3.

Агроеколошки услови за гајење шљиве...........................................................7

4.

Сорте за производне засаде - водеће.............................................................8

5.

Сорте за производне засаде - пратеће.........................................................10

6.

Закључак............................................................................................................11

7.

Литература.........................................................................................................12

background image

4

2. Морфологија шљиве

Морфологија  шљиве   проучава  спољашњи  облик,   унутрашњу   грађу,   величину 

међусобне   односе   и   начин   настајања   појединих   органа   шљива.   Шљиве   су 
вишегодишње   дрвенасте   листопадне   биљке   цветнице.   Kао   такве   оне   садрже 
морфолошки и функционално различите вегетативне и генеративне  органе.

Вегетативни органи 

шљива диференцирани су на корен, стабло и лист. 

Генеративни органи

  шљива диференцирани су на цвет, семе и плод.

2.1 Корен

Kорен је један од три основна вегетативна органа шљиве. Расте неограничено 

врхом у земљишту. Kорен учвршћује шљиву у земљишту и омогућује јој да заузме 
усправан   положај,   усисава   воду   и   у   њој   растворене   соли   из   земљишног   раствора, 
регулише   оксидоредукциони   систем   шљиве,   обавља   синтезу   неких   органских 
једињења,   служи   као   орган   за   вегетативно   размножавање   (изданци,   резнице)   и   као 
орган   за   складиштење   органских   супстанци   (скроб,   беланцевине   и   масти).   Kоренов 
систем способан је да регулише pH вредност земљишног раствора. Kорен шљиве може 
да постане од корена клице (radicula embryo) или од адвентивних пупољака.

Прави   (главни)   корен

  постаје   од   коренка   клице   семена.   Он   је   полног 

(генеративног) порекла. Расте брзо и продире вертикално у земљиште. Главни корен се 
грана и ствара бочне коренове.

Адвентивни коренови шљиве постају од адвентивних пупољака који се образују 

у   унутрашњости вегетативних органа воћке (стабла и лишћа). Адвентивни коренови 
шљиве најчешће настају при вегетативном размножавању изданцима. Прави корен је 
јачи и виталнији него адвентивни коренови и продире дубље у земљиште.

Адвентивни коренови шљиве су по грађи и функцији слични кореновом систему 

сејанаца. Улога они повећавају укупну масу кореновог система. Тамо где нема главног 
корена, као на пример код изданака шљиве, адвентивни коренови га замењују.

Жиле шљиве у земљишту могу да буду хоризонталне (површинске), вертикалне 

(дубинске) и косе.

Жиле могу  на  основу  дужине и  дебљине да  се  поделе на три  основна  типа: 

скелетне,   полускелетне   (прелазне)   и   обрастајуће   (фиброзне   =   влакнасте).   Скелетне 
жиле   шљиве   могу   да   буду   дуге   до   12   м,   а   ретко   су   у   пречнику   дебље   од   10   цм. 
Полускелетне жиле су дуге од неколико десетина центиметара до неколико метара, а 
влакнасте   од   неколико   милиметара   до   неколико   центиметара.   Пречник   влакнастих 
жила   мањи   је   од   3   мм.   Основна   функција   влакнастих   жила   је   апсорпција   воде   са 
раствореним   солима   и   њихово   претварање   у   органска   једињења,   а   скелетних   и 
полускелетних жила - укорењавање, провођење и магацинирање органских једињења. 
Kорен шљиве почиње да расте на температури од 4 до 5°C.Kорен је најосетљивији 
орган шљиве према мразу.

Želiš da pročitaš svih 12 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti