Univerzitet u Beogradu
Fakultet Bezbednosti
Seminarski rad iz predmeta Monitoring u Zaštiti na
temu :
-
BUKA
-
Profesor:
Dejana
Dimitrijević
Studenti: Jelena Sretenović
393/09
Lazar
Stakić
402/09
[Type text]
1. UVOD
1.1. Životna sredina
Životnu sredinu čine nedeljiva celina različitih elemenata koji čine uslove za odvijanje
života na Zemlji. Svi ti elementi su povezani u jedinstven ekološki sistem kao najviši
nivo skladne organizovanosti i funkcionalnosti. Organizovan i usklađen ekološki
sistem pruža mogućnosti za život ljudi i ostalih živih bića. Narušavanjem tog sistema,
izraženo u poremećaju ravnoteže, dovodi do narušavanja životne sredine. To
narušavanje je posledica brojnih promena u okruženju u kome se odvija život, kao što
su: opšti ekonomski i privredni razvoj, industrijalizacija, urbanizacija savremenog
sveta i dr.
Životna sredina je prirodni okvir u kome sva živa bića žive i deluju, koja su povezana
uzajamnim uticajima. To znači, da pod pojmom životna sredina podrazumeva
prostor (okolina) u kome živa bića u stalnim međusobnim odnosima i uticajima
provode svoj život, i sama sredina koja utiče na život živih bića, kao što i oni utiču na
nju. Svako živo biće je zavisno od svoje sredine i okoline i neraskidivo je povezano sa
celokupnom neživom i živom prirodom koja ga okružuje.
1.2. Elementi životne sredine
Atmosfera, hidrosfera, litosfera, biljni, životinjski svet i mikroorganizmi čine
neraskidivu celinu međuzavisnih elemenata koja se zove životna sredina.
Atmosfera Zemlje je vazdušni omotač čija se masa procenjuje na oko 56 000
gigatona. Prvi sloj atmosfere od 5,5 Km visine ima više od polovine, a do 30 km oko
98,00% mase vazduha.Gornja ganica atmosfere se gubi u kosmosu. Gasovi koji čine
sastavne komponente vazduha su dobro izmešani, posebno u troposferi (ispod 8 km
visine od Zemlje). Najvažniji su azot (78%) i kiseonik (21%), a zatim argon (0,94%),
ugljen dioksid (0,03%). Vodena para koja je izuzetno značajna za padavine, prisutna je
u promenljivim količinama od 0,20 do 2,60% u prizemnom sloju atmosfere.
3
Tokom dugog života na Zemlji došlo je i do promene u sastavu atmosfere. Za
stvaranje atmosfere u kojoj se podržava život zaslužni su prvenstveno sunce i
familija tzv. gasova staklene bašte , koji obezbeđuju povoljnu temperaturu vazduha
na površini Zemlje, kao uslova za povoljan život i razvoj živih bića na Zemlji.
U poslednje vreme promene na zemlji su ubrzane, stanovništvo je naraslo preko pet
puta u odnosu na 1800. godinu, kada je na Zemlji bilo milijardu ljudi. Došlo je do
snažne industrijalizacije, urbanizacije i neviđenog antropogenog pritiska na prirodnu
sredinu. U periodu od 1900 do 1986. godine svetski bruto proizvod porastao je sa
oko 600 na 13000 milijardi dolara, tj. gotovo 22 puta, uz dvanaestruko povećanje
potrošnje fosilnih goriva.
Demografska ekspozicija stanovništva dovodi do povećanja korišćenja svih resursa
koji se nalaze u prirodi, prvenstveno fosilnih goriva (ugalj, nafta, prirodni gas) čijim se
sagorevanjem u atmosferu izbacuje ugljen-doksid. Najveći zagađivači atmosfere su
termoelektrane, industrija građevinskog materijala, postrojenja hemijske industrije,
rafinerije nafte, saobraćaj i stotine hiljada dimnjaka u posedu domaćinstava koja se
greju na ugalj. Najveći zagađivač u gradu je automobil za koji se može reći da je
hemijska fabrika na točkovima. Samo u okviru jednog dana vožnje putnički automobil
izbaci u vazduh oko kilogram štetnih gasova. Krčenjem šuma smanjuje se apsorpcija
ugljenika i povećava količina ugljen-dioksida u atmosferi, ali se tako povećava emisija
metana iz zemlje i poljoprivrednih aktivnosti. Smatra se da sa Zemlje godišnje
nestane do 100 000 hektara šuma. Šume Amazonije su za poslednjih 50 godina
posečena za 1/5. Na taj način, uveliko je smanjena proizvodnja kiseonika koji je
neophodan za održavanje života na Zemlji.
Ljudska civilizacija tehnologiju zasniva na korišćenju velikih količina fosilnih goriva i
drugih mineralnih i prirodnih sirovina. Sagorevanjem fosilnih goriva stvaraju se
otpadne materije koje se emituju u atmosferu (ugljen-dioksid), zagađuju je, i
pomešane sa drugim materijama ponovo padaju na zemlju i tako zagađuju vazduh,
vodu, zemlju i vegetaciju. Na taj način se onemogućava reprodukcija biljnog
pokrivača neophodnog za ishranu živog sveta i obnovu kiseonika na planeti. Sve to
utiče na održavanje živog sveta u celini. Procenjuje se da se godinu dana potroši više
fosilnih goriva nego što je prirodnim putem stvarano za milion godina.
Osim toga što zagađeni vazduh deluje negativno na ljudsko zdravlje, njegove
posledice su dalekosežne i na prirodne cikluse i na prirodne vrednosti. One se
manifestuju na različite načine, ali su najveće kod promene klime na planeti, što u
povratnoj sprezi znači promene u celokupnom živom svetu. Posledice tih promena su
kisele kiše, efekat staklene bašte, poremećen hidrološki ciklus i smanjenje ozonskog
sloja.
4
