Zlo

Uvod
Zlo je širok pojam koji u etici označava negativne ili neprihvatljive aspekte ljudskog ponašanja i razmišljanja, poput okrutnosti, nepravde, mržnje, sebičnosti i destrukcije. Ponekad se definiše i kao odsustvo dobra, odnosno njegova suprotnost.
Problem zla se najčešće povezuje sa nezasluženim zlom koje ljudi trpe, a sa onim zlom koje ljudi čine.[1] Problem zla su pokušavale da reše razne filozofije, religije i druge nauke, pa većina teorija zla sadrži i svojevrsno rešenje tog problema. Česti načini za prevazilaženje problema zla su negiranje ljudske slobode, odricanje želje, konačna pobeda dobrog počela ili prihvatanje neiskorenjivog dualizma.[1]
U velikom broju kultura, pojam zla se koristi za opisivanje onoga što donosi patnju i smrt — suprotno od dobra, koje označava život, mir i slogu. U nekim religijama se zlo predstavlja kao aktivna sila, koju personifikuje Satana, Ahriman, Mara, itd. Međutim, pojmovi dobra i zla umnogome zavise od moralnih shvatanja društva koje ih određuje, pa se često zlim naziva svako ponašanje protivno vladajućoj religiji.
Grčki izraz za zlo je kakia, čije je prvobitno značenje »ono što je loše — što čovek želi da izbegne«, kao što je fizički bol, bolest, patnja, nesreća, svaka vrsta povrede.[2]
Zao je onaj koji je sklon zlu.Onaj koji čini zlo naziva se zlikovac, zločinac i zlotvor.Nosilac zlobe je zlobnik.Zloga je izrazito zla narav čiji su pokazatelji zla volja, zla namera, zluradost, pakost i slično. Zloupotreba je upotreba dobrog ili neutralnog čina u zle svrhe i još se naziva manipulacija.[4]
Postojanje zla
Pitanje koje se može postaviti u vezi sa zlom jeste: „Postoji li zlo uopšte?“.
Veliki broj mislilaca poriče postojanje zla u ontološkom smislu.[4] Za njih, zlo ne postoji na isti način kao dobro – dobro je samostalna ontička supstancija, dok zlo to nije. Ono je nedostatak. Dobro je biće, a zlo je nebiće.[4]            Međutim, postoje i tradicije koje zlo smatraju samostalnim bićem, principom oprečnim dobru. Te dualističke tradicije svet uglavnom vide kao mesto večite borbe dva principa, svetlosti i tame, dobra ili zla..

 
Psihologija zla
Čovek je dobar, najviše teži samoostvarenju i ljubavi, a zlo se javlja kao iskrivljenje na tom putu, kako pogrešan metod kojim se želi postići taj isti cilj. Za humaniste, ljudi koji rade zle stvari zapravo na izvitoperen i izopačen način žele da postignu iste ciljeve koje i svi drugi.
Raspravljajući , kroz istoriju, da li je čovek po prirodi dobar ili zao, psiholozi su bili različitih stavova i mišljenja. Frojd je u čoveku video jedno animalno stvorenje kome je primarno da zadovolji svoje seksualne i agresivne nagone, a kojeg zajednica primorava da umnogome odstupi od svojih želja, da bi ljudi uopšte mogli ostati zajedno i ostvariti zajednicu. Ova pesimistička slika prave čovekove prirode progonila je Frojda skoro do smrti, kada je u poznoj starosti malo ublažio svoj stav. Jung je, sa druge strane, verovao da su svakom čoveku zapravo najvažniji oni impulsi koji ga vode samoostvarenju tj. individuaciji. Suština života je dostizanje harmonije sa sobom i prirodom. Jung je verovao u dobrog čovjeka, kao i humanistički orjentisani psiholozi. Frankl, Rodzers, From. . . Čovek je dobar, najviše teži samoostvarenju i ljubavi, a zlo se javlja kao iskrivljenje na tom putu, kako pogrešan metod kojim se želi postići taj isti cilj. Za humaniste, ljudi koji rade zle stvari, zapravo, na izvitoperen i izopačen način žele da postignu iste ciljeve koje i svi drugi ljudi, ljubav, poštovanje, smoostvarenje, povezanost. Ali, pošto su bili povređeni i doživeli mnogo zla sami, oni zlo proizvode i prenose dalje kao jedini način da postognu ono što svi želimo. Ali, to nije ispravan put, pa takvi ljudi pate i iz patnje se ponovo radja zlo. Začaran krug.Ne verujem da je postojao ijedan serijski ubica a da je imao divan život, ispunjen ljubavlju i razumevanjem.Obično su takve osobe i same bile žrtve zlostavljanja, zanemarivanja i svakojakih užasa.Naravno, to nije opravdanje za zlo.Ali je objašnjenje.Postoje i ljudi koji su svoju patnju preobratili u svoju najvišu vrednost.Koje patnja nije prozlila, već podobrila.Spominjani psiholog Viktor Frankl, koji je bio osnivač logoterapije tj.terapije smislom, i sam je prošao kroz koncentracioni logor. U logoru je izgubio svoje najbliže.Najstašnije ljudsko iskustvo. On ga je iskoristio da pomogne mnogim ljudima koji su izgubili smisao života ili imaju neke druge psihološke probleme. Njegov stav je bio da svako, i u najtežoj životnoj situaciji, ima izbor da li da se odluči za dobro ili zlo. On se odlučio za dobro. Iako je pretrpeo najveće zlo.Verovao je u ljude. Kao i Hristos koji je u Bibliji rekao: “Kao bogovi ste:“Ljudi, dakle imaju tu božansku moć, pitanje je kako će je iskoristiti.