1.    ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ВАСПИТАЊА

1.1.ПЕДАГОШКИ КЛАСИЦИ О ВАСПИТАЊУ

О васпиању можемо говорити још у првобитној заједници. 

Првобитно друштво је било бескласног карактера те је и васпитање имало бескласни карактер и 
разликовало се само по полу. Циљеви, садржива и начин васпитања у првобитној заједници 
заснивали су се на јединству, једнакости и заједничком изграђиванју и усавршавању оружја и 
оруђа, али и заједничком стицању  и уживању најосновнијих жвотних потреба. Потребе тадашњег 
друштва су захтевале што пре укључивање младих у рад и главни задатак одрасллих је 
преношење искуства на потомке ради припреме на живот и извршаванје заједничких интереса. У 
првобитној заједници нису постојале класне разлике ни класне супротнсоти те није било поделе 
васпитања, а једина неједнакост и подела рада је била имеђу мушкараца и жена. Мушкаарци су се 
бавили ловом и израдом оружја и оруђа, а женске потомке – женске послове. У првобитној 
заједници, без обзира на пол, сви субили укључени у радни процес ради побољшања 
материјалних прилика и смањења зависносте и од природе. Заокупљени физичким радом у циљу 
опстанка, чланови првобитне заједнице нису имали прилике да развију науку, културу и уметност. 
О васпитању у првобитној заједници зато нема писаних података о њему просуђујемо на основу 
података прикупљених од етнолога и етнографа.

Поред непосредног оспособљавања за рад јавља се као васпитни циљ потреба за укључивањем 
омладине у целокупан друштвени живот, пре свега потреба верског, моралног и војничког 
васпитања. Настајањем друштвених разлика првобитно васпитање губи карактер друштвене 
једнакости, а са почетком класног друштва јављају се и почеци класног васпитања. Умно 
васпитање постаје нарочито право владајућих, док се васпитање осталих чланова ограничава на 
радно и бојничко васпитање.

Васпитање у робовласничком друштву има већ изразито класни карактер. У робовласничком 
друштву постоје два антагонистичка система васпитања: васпитања робовласничког и васпитање 
робовласничког подмлатка. Посебно треба истаћи чињеницу да деца робова нису имала никакво 
право на интелектуално васпитање. Такав став робовласника био је адекватан израз њихове 
идеологије и схватања да су робови „оруђа која говоре“.

Неколико векова пре наше ере култура и школство у античкој Грчкој достижу виши степен. Овде 
владају два васпитна система: спартански и атински. Спартанско васпитање је изразито војничко, 
док се атинско васпитање одликује својим вапитним идеалом, складношћу тела и духа. Наставно 
градиво се некако концентрише у свим предметима: у граматици, дијалектици, реторици, 
аритметици, геометрији, астрономији и музици.

Разуме се да је ова наставна садржина била веома богата и да одговара животу у доба цветања 
античког света. За грчку васпитну праксу и теорију веома су значајни неки филозофи.

СОКРАТ 

(469-399 п.н.е) је значајни грчки филозоф, идеалисста, који је насупрот софистима учвтсто 

веру у сазнање, истину  врлину. Сократ је највише ценио знање о моралу јер је био убеђен да је 

знање о врлини исто што и сама врлина. Својим животнм делом дао је значајан пример за 
употребу индуктивне методе у васпитању мисли код људи, методе којом учитељ  успешно води 
ученикауколико му питањима помаже при самосталном истраживању.

ПЛАТОН 

(427-348 п.н.е) Сократов ученик, аристократски атински идеолог учио је о свету идеја и 

пролазних ствари. Платонов значај за педагодију састојао се у томе што је он систематичније 
почео да пише о васпитању указијући на његов друштвено – политички значај и развио 
предшколско васпитање. Према њему деца од седме годинне треба да посећују државне 
васпитне установе где ће се васпитавати музички (читање, математика, писање, музика, 
геометрија, певање , аритметика) и гимнастички (трчање, бацање копља и диска, игре, плес, 
рбање, јахање). Платон је у свом васпитном систему унео елементе спартанског васпитања (да 
омладину треба васпитати строг, чак и девојке) и атинског васпитања које га је одушевило 
хармонијом гимнастике и музике, као школским системо. Платон сматра да право на васпитање 
треба да имају деца филозофа и војника као и то да је васспитање неопходно за државу.

АРИСТОТЕЛ 

(384-322 п.н.е) син дворског лекара и Платонов ученик, идеалност који тврди да је 

свет  јединствен и да се појмови не могу одвојити  од ствари. Васпитање је ствар државе и држава 
опстаје ако васпитава грађанина у духу својих закона. Аристотел разликује морално, телесно и 
умно васпитање. Васпитање је  намењено слободним гфађанима али не и робовима јер они нису 
слобосни. Предност је дао телесном васпитању које је неопходно за децу предшколског и 
школског узраста и то је предуслов за васпитни развој човека. Деца од 7-14 година да науче 
читање,писање,граматику,рачун и касније филозофију,математику,историју и музику. За морално 
васпитање је потребна и пракса. Радом човек формира врлине,а васпитањем се стичу моралне 
навике. Аристотелови васпитни фактори су природа,теоријска настава и вежба.

Хеленизам је тадашњем васпитању дао интелектуалистичко обележје,а и школе су постале 
државне и јавне. Формирани су нови наставни предмети који су имали васпитну функцију : 
граматика,астрономија,геометрија,аритметика,дијалектика и теорија музике. 

Васпитање у Риму имало је практичан карактер и у суштини је било породично. Улога мајке је 
била очигледна због честих одсуствовања оца у ратовима. Римњани нису ценили гимнастику,а 
тиме ни телесно васпитавање,али су их учили поштовању старијих и богова,обичаја,скромсности и 
храбрости и тиме морално васпитавали

ВАСПИТАВАЊЕ И ВАСПИТНИ РАД КОД СРБА – ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ

Непосредно после доласка на Балканско полуострво Јужни Словени настављају да живе на сличан 
начин као у старој домовини. Нега подмлатка и васпитање деце у оваквим заједницама-родовско-
племенским била је брига целе заједнице. За најмлађе постоји слободна дечја игра,а за 
Интелектуално васпитање ограничено је на учење говора,на задобијање јасних појмова о 
предметима и схватање количине бројањем,мерењем и рачуном.

Учена браћа Грци КОнстантин и Методије створили су првобтно словенско писмо глагољицу која 
је касније замењена лакшом ћирилицом. Прву школу за учење словенског писма код нас отворио 

background image

Želiš da pročitaš svih 7 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti