1
НАЧЕЛА НАСЛЕДНОГ ПРАВА
1. НАЧЕЛО ОБАВЕЗНЕ УНИВЕРЗАЛНЕ СУКЦЕСИЈЕ
Значи да макар један наследник мора бити стицалац права и обавеза из заоставштине - он
добија права и стиче обавезе у целини или у одређеном делу (израженом разломком). У случају
кад завешталац постави наследнике тако да сваком остави тачно одређена права и при том
исцрпи целокупну заоставштину, универзални сукцесор ће бити онај од наследника кога је
завешталац на било који начин издвојио у односу на остале. У супротном, сви ће бити
универзални сукцесори и то сразмерно величини наслеђене имовине. Одређивање универзалног
сукцесора је практично значајно због одговорности за оставиочеве дугове. Проблеми одређивања
универзалног сукцесора могу се јавити само код тестаментарног наслеђивања, јер се код
законског увек ради о универзалној сукцесији.
2. НАЧЕЛО УНИВЕРЗАЛНОСТИ (ЈЕДИНСТВЕНОСТИ) НАСЛЕЂИВАЊА
Значи да су правила законског наслеђивања иста, тј. општа, јединствена, универзална, без
обзира на личне особине и квалитете оставиоца или наследника (пол, узраст, националност,
имовинско стање) и без обзира на врсту, порекло и квалитет добара која улазе у саства
заоставштине.
3. НАЧЕЛО РАВНОПРАВНОСТИ
Наше право прокламује принцип да сви грађани под истим условима имају право на
једнак наследноправни положај. То се односи на равноправност полова, брачне и ванбрачне
деце, домаћих и страних држављана. Ипак, страни држављани нису у потпуности изједначени -
могу наслеђивати покретне ствари исто као и домаћа лица, а непокретности само под условом
узајамности.
4. НАЧЕЛО ОГРАНИЧЕНОСТИ ОСНОВА ПОЗИВАЊА НА НАСЛЕЂЕ
Два основа: тестамент и закон. Уговор о наслеђивању је забрањен.
5. НАЧЕЛО ПАРАЛЕЛНОГ ОДНОСА ОСНОВА ПОЗИВАЊА НА НАСЛЕЂЕ
Могуће је наследити делимично као тестаментални, а делимично као законски наследник
(завешталац половину имовине остави својим законским наследницима - тај део наслеђују по
правилима тестаменталног наслеђивања, а део који није обухваћен завештањем, наслеђује се по
закону, интестатски). Дакле, најпре се примењује тестамент као основ позивања на наслеђе.
Законски основ позивања на наслеђе примењује се ако је завештање ништаво, или ако завештајни
наследници
неће
(дају негативну наследну изјаву) или
не могу
да наследе (не доживе тренутак
делације, неспособни су, недостојни) или ако је завештањем одређена само сингуларна сукцесија.
Изузетно, примениће се оба основа наслеђивања, ако је тестаментом располагао делом, а
не целокупном заоставштином, или је тестамент делимично ништав.
6. НАЧЕЛО СЛОБОДЕ ЗАВЕШТАЊА
Грађани имају право да под законом утврђеним условима слободно располажу својом
имовином и дају друге изјаве са одређеним правним дејствима за случај своје смрти. То право
остварује се у форми тестамента. Међутим, и овде постоје ограничења -
општа
, путем установе
јавног поретка, и
посебна
- право на нужни део.
2
УНИВЕРЗАЛНА И СИНГУЛАРНА СУКЦЕСИЈА
Универзални сукцесор
је наследник у правом смислу те речи. Он добија
заоствштину у
целини или у одређеном њеном делу
(изражено разломком или процентуално).
Поред тога што добија одговарајућа права из активе заоставштине, универзални сукцесор
одговара и за оставиочеве дугове (прима сразмерни део пасиве).
Универзални сукцесор ступа у оставиочева права и обавезе непосредно у тренутку
делације. Право својине на стварима из заоставштине наследник стиче у тренутку смрти
оставиоца, тако да
modus acquirendi
као посебан акт није потребан.
Сингуларни сукцесор
стиче само користи из заоставштине - добија одређена права
из активе. Он не одговара за оставиочеве дугове. Али, ако се оставиочеви повериоци не могу
намирити од дела заоставштине који треба да припадне универзалним сукцесорима, њима ће
припасти и оне користи које је завешталац наменио сингуларним сукцесорима.
Сингуларни сукцесор не ступа у права одређена у његову корист непосредно тренутком
делације. Он стиче једино облигационо право на основу кога може захтевати од универзалних
сукцесора испуњење одређене престације (нпр. легатар има право да захтева од наследника
предају неке ствари, и он постаје власник те ствари тек кад му она буде предата у државину -
добровољно или принудно у извршном поступку који се покреће на основу пресуде парничног
суда).
Универзална сукцесија настаје на основу завештања и закона, док сингуларна сукцесија
настаје на основу завештања. Ипак ЗОН предвиђа да сингуларна сукцесија настаје и на основу
закона у следећим ситуацијама:
- када нужни део има облигационоправну природу;
- код повећања или смањења наследног дела супружника или родитеља;
- у случају права доживотног плодоуживања оставиочевог усвојиоца из непотпуног усвојења.
ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА НАСЛЕЂИВАЊЕ
1) Смрт оставиоца
2) Постојање заоставштине
3) Постојање наследника
4) Постојање основа позивања на наслеђе
1
. СМРТ ОСТАВИОЦА
Оставилац може бити свако и само
физичко лице
. Тренутком смрти оставиоца отвара се
његова заоставштина, па је потребно тачно утврдити тај тренутак (дан, час и минут) - према њему
се одређује састав заоставштине, круг наследника односно њихово постојање, достојност,
способност.
Коморијенти
су лица која су се могла међусобно наслеђивати по неком основу, а изгубили
су живот у истој опасности и то тако да се не може утврдити редослед њихове смрти. У нашем
праву у таквом случају узима се да су сви умрли истовремено, тако да се међусобно не могу
наслеђивати.
Истоветно дејство са смрћу оставиоца има
проглашење несталог лица за умрло
. Као
тренутак смрти несталог лица проглашеног умрлим узимају се дан и час наведени у решењу, а ако
тога нема, даном отварања наслеђа сматра се први дан по истеку законом одређених рокова.
4
3. ПОСТОЈАЊЕ НАСЛЕДНИКА
Наследник оставиоца може бити и
физичко и правно лице
. У сваком случају,
наследник
мора доживети тренутак смрти оставиоца, односно мора постојати у том тренутку
. Два
изузетка:
1. Право на наслеђе признаје се и зачетом а још нерођеном детету, али под условом да се
роди живо. Кад постоји
nasciturus
отавински суд одлаже расправу до тренутка рођења тог детета.
Оно мора бити рођено најкасније у року од 300 дана од дана смрти оставиоца. Овај рок ствара
обориву претпоставку да је дете већ било зачето у тренутку делације.
2. Правно лице које у тренутку смрти оставиоца није било оформљено може постати
тестаментални наследник ако је у том тренутку поступак за формирање био у току, под условом да
заиста буде оформљено.
Уколико није познато
да ли има наследника
, суд огласом позива лица која полажу право
на наслеђе да се пријаве суду у року од
1 године
од дана објављивања огласа. Оглас се прибија на
огласну таблу суда, објављује се у Службеном гласнику, а по потреби и на други, месно уобичајен
начин. Ако се претпоставља да су наследници у иностранству, оглас се објављује и у
одговарајућем иностраном средству јавног информисања.
Ако се у овом року нико од наследника не пријави, суд доноси решење којим
заоставштину предаје на уживање РС. Истеком одређеног рока РС стиче право својине на
предатим стварима - рок од
3 године
за покретне и
10 година
за непокретне ствари, а рачуна се
од дана смрти оставиоца.
Када су наследници непознати или непознатог боравишта, суд поставља привременог
стараоца заоставштине, и о томе обавештава орган старатељства, који може поставити другог
стараоца.
НЕСПОСОБНОСТ ЗА НАСЛЕЂИВАЊЕ
Јесте одузимање могућности једној категорији лица да се позову на наслеђе оставиоца, и
то по било ком основу позивања на наслеђе и без обзира на њихов субјективни однос према
оставиоцу или друштву, тј.
без обзира на њихову кривицу
. Ово данас више не постоји - изузетак:
страни држављани имају иста наследна права као и домаћи, али под условом реципроцитета.
НЕДОСТОЈНОСТ ЗА НАСЛЕЂИВАЊЕ
Јесте наследноправна установа чијим наступањем једно лице
eh lege
губи наследноправна
овлашћења. За разлику од неспособности, овде је губитак могућности за наслеђивање везан за
кривицу
лица, тј. за његово неодговарајуће понашање према оставиоцу или друштву.
Недостојност делује без обзира на основ позивања на наслеђе.
ЗОН - пет разлога недостојности. Недостојан је да наследи:
1) онај ко
умишљајно усмрти оставиоца или то покуша
. Извршено кривично дело убиства и
степен виности утврђује се правоснажном кривичном пресудом која обавезује оставински и
парнични суд. Недостојан је и подстрекач или помагач;
2) онај ко
принудом, претњом или преваром
наведе оставиоца да сачини или опозове завештање
или неку његову одредбу, или га у томе спречи;
3) онај ко у намери спречавања оставиочеве последње воље
уништи или сакрије
његово
завештање, или га
фалсификује
;
4) онај ко се
теже огреши
о законску обавезу издржавања оставиоца или му ускрати нужну помоћ;
5)
војни обвезник
који је напустио земљу да би избегао дужност њене одбране, а до смрти
оставиочеве не врати се у земљу.
На недостојност суд пази
по службеној дужности
. Оставилац може у форми тестамента
опростити
недостојност, изузев под бројем 5. Иначе, недостојност не смета потомцима
5
недостојног и они наслеђују као да је недостојни умро пре оставиоца. Недостојно лице се сматра
као да није доживело делацију, што код законског наслеђивања значи да се примењује право
представљања, а код тестаменталног наслеђивања се на наслеђе позива супститут, односно
законски наследник.
НАСЛЕЂИВАЊЕ НА ОСНОВУ ЗАКОНА
Заоставштина се првенствено распоређује на основу завештања, а на основу закона се
наслеђује:
1. када оставилац
није сачинио завештање
или га је сачинио али касније опозвао, или кад
је оно ништаво;
2. када завештајни
наследник неће или не може да наследи
, а оставилац том наследнику
није одредио супститута;
3. када је завештање
уништено, изгубљено, сакривено или затурено
, а у судском поступку
нису утврђени његово постојање, облик и садржина;
4. када је оставилац располагао завештањем
само са делом своје имовине
;
5. када је у завештању одређен само
сингуларни сукцесор
, а завештањем је располагано
само делом заоставштине.
Наслеђивање на основу закона означава се и као
редовно законско наслеђивање
, јер
постоји и
нужно законско наслеђивање
- регулисано је императивним прописима и примењује се
само онда када оставилац сачини завештање којим располаже и нужним делом и тада се
примењује против његове воље. Круг нужних наследника је ужи а њихов наследни део мањи.
СИСТЕМ ГРУПНЕ РАСПОДЕЛЕ СРОДНИКА КАО ЗАКОНСКИХ НАСЛЕДНИКА
Парентеларни систем
заснива се на подели крвних сродника у одређене групе парентеле
(наследни редови). Родоначелник прве парентеле је сам оставилац, родоначелници друге
парентеле су оставиочеви родитељи (два родоначелника), родоначелници треће су деде и бабе
оставиоца (четири родоначелника), итд. Однос између парентела је регулисан по принципу
искључивости и следореда
: најпре се на наслеђе позивају сродници из прве парентеле, па ако
нико од њих не може или неће да наследи, из друге, итд. Редослед позивања на наслеђе
сродника унутар исте парентеле регулисан је институтима
права представљања и права
прираштаја
.
ПРАВО ПРЕДСТАВЉАЊА
То је посебно наследно правило које омогућава потомцима оставиочевог сродника који
у конкретном случају неће (дао је негативну наследничку изјаву) или не може да буде
наследник (не доживи тренутак делације, недостојан је, неспособан) да ступе на његово место
добијајући онај део који би добио њихов предак да је постао наследник
.
Овај институ се примењује само код законског, не и код тестаменталног наслеђивања.
Овим правом се могу користити сви оставиочеви потомци и побочни сродници (у оквиру круга
законских наследника) и примењује се и у корист зачетка.
Право представљања се неограничено примењује у прва три законска наследна реда,
односно у првом реду нужних наследника.
Код нас је прихваћен став да
потомак наслеђује по сопственом праву
(мора бити
способан, достојан), а не по туђем праву (јер онда не би могао да наследи ако би предак био
недостојан).
7
ДРУГИ НАСЛЕДНИ РЕД
Чине га оставиочев
супружник и оставиочеви родитељи са својим потомцима
. Супружник
добија 1/2, а оставиочеви родитељи по 1/4. Ако
супружник неће или не може да наследи
,
заоставштину наслеђују родитељи на једнаке делове. И у другом наследном реду неограничено се
примењује право представљања. Ако
оставиочев родитељ неће или не може да наследи
, његов
део на једнаке делове наслеђују његова деца (браћа и сестре оставиоца), а ако неко од њих неће
или не може да наследи - на једнаке делове његова деца (унуци оставиочевих родитеља), и тако
редом све док има потомака оставиочевих родитеља.
Када
оставиочев родитељ неће или не може да наследи
, а примена права представљања
није могућа (нема потомака или их има али они неће или не могу да наследе), примењује се
право прираштаја
. Део који би требало да наследи тај родитељ, припашће другом родитељу, а
ако ни овај неће или не може да наследи, онда његови потомци по праву представљања наслеђују
све што би припало родитељима.
Ако оставиочеви родитељи неће или не могу да наследе, а немају потомства, целокупну
заоставштину наслеђује оставиочев супружник.
У другом наследном реду, у ситуацији када ниједан родитељ неће или не може да
наследи, па се на наслеђе позивају њихови потомци по праву представљања, треба водити рачуна
о
квалитету сродства
. Побочни сродници у другом наследном реду деле се на
пунородне
(рођена
браћа и сестре и њихово потомство), и
полуродне
, којима је предак само један оставиочев
родитељ (браћа и сестре по оцу или мајци и њихово потомство). Они наслеђују на једнаке делове
само она ј део који би припао оцу, односно мајци, док пунородни наслеђују и очев и мајчин део, и
они наслеђују двоструко више од полубраће и полусестара.
ТРЕЋИ НАСЛЕДНИ РЕД
Чине га
деде и бабе оставиоца и њихово потомство
. Заоставштина се распоређује између
ових лица тако што се дели у две велике целине, од којих свака припада по једној лози: половина
очевој, а половина мајчиној. У оквиру сваке лозе, деда и баба наслеђују једнаке делове - свако по
1/4. И овде се неограничено примењује право представљања. Ако један од родоначелника лозе
не може или неће да наследи, његову четвртину по праву представљања наслеђују његови
потомци, а ако нема потомака, тај део прираста другом родоначелнику лозе односно његовим
потомцима ако он не може или неће да наследи. Ако родоначелници једне лозе немају потомства
а неће или не могу да наследе, њихов део прираста родоначелницима друге лозе односно
њиховим потомцима ако они не могу или неће да наследе.
ЧЕТВРТИ НАСЛЕДНИ РЕД И ОСТАЛИ НАСЛЕДНИ РЕДОВИ
Чине га оставиочеви
прадеде и прабабе
. Заоставштина се дели на два дела -један припада
прецима из очеве а други прецима из мајчине лозе. Опет се дели на пола, тако да по 1/4 припада
родитељима од дедова а друга родитељима од баба, тако да на крају сваки родоначелник четврте
парентеле добија по 1/8 заоставштине.
Искључена је примена права представљања
. Ако један
предак не може или неће да наследи, његов део прираста другом претку из тог огранка лозе. Ако
пар предака из огранка лозе не може или неће да наследи, заоставштина прираста прецима из
другог огранка лозе, а када нико од прадеда и прабаба из једне лозе не може или неће да
наследи, целокупну заоставштину наслеђују прадеде и прабабе из друге лозе.
ДРЖАВА КАО НАСЛЕДНИК
ЗОН прихвата став о држави као последњем законском наследнику - она одговара за
дугове оставиоца, мора да испуни испоруку или налог, уз две специфичности:
