Основе
неурофизиологије
-
НЕРВНИ СИСТЕМ-
Функционалне одлике
Нервна ћелија, нервни импулс,
синапса
Рецепторно-ефекторни систем
Нервни систем је главни контролни,
регулаторни и комуникациони систем у
организму.
To
је и центар виших менталних активности
као што су: мишљење, учење и памћење.
Заједно са ендокриним системом је одговоран за регулацију и
усклађивање рада свих органа као и прилагођавање
организма на промене спољашње средине.
Функције НС су многобројне али се могу
груписати у три групе:
1.
Сензорна
2.
Интегративна
3.
Моторна
Еволуција нервног система
Сунђери (Porifera) – не постоји
Дупљари (Cnidaria) – први пут,
мрежаст н.с.
Пљоснати црви (Platyhelminthes) –
појава ганглија, цефализација,
врпчаст н.с.
Зглавкари (Arthropoda) – лествичаст
н.с.
Кичмењаци (Hordata) – цеваст н.с.,
ектодермалног порекла
Нервна ћелија - неурон
Неурон је високоспецијализована ћелија која има:
карактеристичан облик
способност примања, преношења и стварања нервног импулса
способност образовања синапси преко којих се врши пренос
нервног импулса са једне нервне ћелије на другу или на ћелију
ефекторног органа
способност стварања
неуротрансмитера
.
Нервне ћелије имају улогу
проводника (кондуктора) надражаја од рецептора до ЦНС-а,
од ЦНС-а до одговарајућих ћелија и органа (ефектори) који ће
одреаговати на надражај, и
улогу преноса и складиштења информација у нервном систему.
То су високодиференциране ћелије које немају
способност дељења (изузетак су мирисни неурони који
се код човека обнавлјају сваких два месеца)
