Seminarski rad iz predmeta
“Kultura komunikacije
”
INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA I NJEN ZNAČAJ
U POSLOVNOM SVETU
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1
SADRŽAJ:
1. Definisanje interpersonalne komunikacije……………………………………………3
2. Oblici interpersonalne komunikacije…………………………………………………5
3. Dinamički faktori interpersonalnog komuniciranja…………………………………..6
4. Statički faktori interpersonalnog komuniciranja……………………………………..8
5. Pregled ostalih pitanja koji se razmatraju u nastavku rada………………………….10
6. Prepreke za ostvarivanje efikasne i uspešne interpersonalne komunikacije..............12
7. Prevazilaženje barijera...............................................................................................15
8. Zakljućak …………………………………………………………………………..17
2
znači boriti se‘‘.
Na svakodnevnu praksu interpersonalnog komuniciranja ljude pokreću
sledeće tri filozovske predpostavke:
1. ontološka;
2. gnoseološka;
3. aksiološka.
Prva pretpostavka polazi od toga da je čovek nesavršen i da mu je zbog toga potreban
drugi čovek da bi mu u punom smislu razvio svoju ličnost:
‚‚Ako uzmem da drugi nije ništa drugo do drugačija mogućnost mene, neko moje
odvojeno ja, nešto drugačije od mene, ali koje teži da mi se priključi i upotpuni, onda ovo
rastojanje među nama mora biti dokinuto: valja početi sa razgovorom. U meri u kojoj je
drugi zagonetka i tajna za mene, u toj meri sam ja tajna za sebe. Drugi nije tu da me
samo ograničava, on je tu i da me proširi za sebe: za svoje iskustvo, znanje i umeće
(Šušnjić 1994, 62).
Gnoseološka pretpostavka ističe čovekovo traganje za istinom o sebi koja je uvek
nepotpuna. I na kraju dolazi aksiološka pretpostavka, koja polazi od toga da je u srži
interpersonalnog komuniciranja želja da se kroz razgovor stvori nova vrednost, jer se
samo putem razgovora može doći do istine – jedne od vrednosti.
OBLICI INTERPERSONALNOG KOMUNICIRANJA
Interpersonalna komunikacija može se razvrstati prema situaciji u kojoj se ona odvija.
Postoje pet oblika prepoznavnja interpersonalne komunikacije, a to su:
4
1. formalna i neformalna;
2. javna ili privatna;
3. distancirana ili intimna;
4. ritualna ili otvorena; i
5. funkcionalna ili skspersivna.
1. Formalna ili neformalna
interpersonalna komunikacija je razlika između
proračunatog ili promišljenog, na jednoj strani, i spontanog korišćenja komunikacijskih
veština na drugoj strani.
2.
Javna ili privatna
interpersonalna komunikacija je razlika u pogledu konteksta
komunikacije; npr. Pri komunikaciji na javnom mestu izbegava se korišćenje neverbalnih
znakova i pokazivanje emocija.
3.
Distancirana ili intimna
interpersonalna komunikacija je razlika u kvalitetu odnosa i
veza između učesnika komunikacije. Distancirana komunikacija znači veći stepen
formalizma u govoru ili nastupu, dok intimna komunikacija svedoči o čvršćim osnosima
među ljudima.
4.
Ritualna ili otvorena
interpersonalna komunikacija je različita mogućnost predviđanja
upotrebe određenog komunikacionog koda. Ritualizovana komunikacija je koriđćenje
uvek istog, ograničenog koda, koji svedoči o jakim vezama i prisutnosti među učesnicina
komunikacije.
5.
Funkcionalna ili ekspresivna
interpersonalna komunikacija predsavlja razlike u
kvalitetu i svrhovitoj upotrebi jezika. Govor se koristi ili na strogo celishodan, odnosno,
funksionalan način ili kao sredstvo diskusije ili spekulacije.
5
