UPRAVNO PRAVO
Definicija po Zakonu o upravnim sporovima
–
Upravni akt je akt kojim državni organ ili organizacija koja raspolaže javnim ovlašćenjima rešava o nekom
pravu, obavezi ili pravnom interesu određenog pojedinca ili PL u kakvoj pravnoj stvari.
Osnova obelezja:
-
Konkretnost
– upravni akt se odnosi na konkretnu pravnu situaciju.
-
Autoritativnost
– autoritativnost u smislu prinudnosti i namentanja određenog ponašnja postoji kod upravnih
akata kojima se utvrđuju i nameću pravne obaveze (dužnosti).
-
Jednostranost
– jedna strana u pravnom odnosu određuje prava i obaveze druge strane.
-
Pravno dejstvo
– upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosi na pravni poredak.
-
Zasnovanost na zakonu
– donošenje upravnog akta moguće je samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.
-
Izvršnost
– upravni akt kojim se utvrđuju obaveze za stranku mogu prinudno izvršiti (npr. poreska obaveza).
-
Upravna stvar
– upravni akti se izdaju povodom donošenja upravnih odluka.
VRSTE UPRAVNIH AKATA
Pozitivni i negativni
-
Pozitivni UA
- kojim se proizvodi neka promena u pravnom poretku: stvaranje nove pravne situacije, menjanje
postojeće pravne situacije i ukidanje postojeće pravne situacije.
-
Negativni UA
- kojim se odbija promena u pravnom poretku, iz kojeg izvire namera održavanja postojećeg
stanja. Negativnim UA niti se stiču neka prava, niti se nameću neke obaveze.
Konstitutivni i deklarativni
-
Konstitutivni UA
- sam po sebi stvara (menja ili ukida) neku pravnu situaciju. Donose se po sl. dužnosti ili po
zahtevu stranke.
-
Deklarativni UA
- sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju, već samo konstatuje (utvrđuje) ispunjenje
zakonskih uslova da je nastala nova pravna situacija. Deklarativni se uvek donose po sl. dužnosti, i to po sili
zakona
Vezani i slobodni
-
Vezani UA
- kod kojeg je zakonom unapred određeno kada se ima doneti i kakva mora biti njegova sadržina
(
npr. donošenje akta o prestanku vojne službe po sili zakona
).
-
Slobodni
- kod kojeg je donosilac zakonom ovlašćen da po svojoj slobodnoj oceni, u konkretnom slučaju odredi
da li će uopšte doneti UA, i ako ga donese, kakva će biti njegova sadržina (
npr. akt o prijemu u državljanstvo
).
Jednostavni i zbirni
-
Jednostavni
- koji donosi jedan ovlašćeni donosilac.
-
Zbirni
- u čijem donošenju učestvuju 2 ili više ovlašćenih donosilaca. Za zbirni je karakteristično da svi učesnici
u njegovom donošenju žele isti pravni efekat.
Formalni i neformalni
-
Formalni
- donosi se na osnovu propisanog postupka donošenja upravnih akata (
upravnog postupka
) u pismenoj
formi (
npr.rešenja
) i sa odgovarajućim sastavnim delovima (
npr.uvod, dispozitiv, obrazloženje, pouka o
pravnom leku itd.
). Ovoj grupi pripadaju sva pismena rešenja.
1
-
Neformalni
- ne donosi se na osnovu strogo sprovedene procedure, nema pismenu formu i koji često nema sve
sastavne delove (
npr. usmena rešenja - koja se donose u slučaju hitnosti
).
Trajni i trenutni (ograničeni)
-
UA sa trajnim vremenskim dejstvom
- stvara trajne pravne situacije, u smislu da proizvodi pravno dejstvo sve
dok se ono izričito ne ukine (
npr.vozačka dozvola, dozvola za nošenje oružja
).
-
UA sa ograničenim vremenskim dejstvom
- ne stvara trajne pravne situacije i ima ograničeno pravno dejstvo, u
smislu da se njegovi pravni efekti koriste jednokratnim izvršenjem njegove sadržine (
npr.akt o odobravanju
javnog skupa
).
UA po sl. dužnosti i UA po zahtevu stranke
-
UA koji se donosi po sl. dužnosti
- donosi se kada je organu uprave zakonom određeno da radi ostvarivanja
javnog interesa mora doneti UA (
npr. kada se mora utvrditi porez nekom licu
).
-
UA koji se donosi po zahtevu stranke
- donosi se povodom zahteva stranke organu uprave da joj se izda neki
UA (
npr.zahtev za priznavanje prava na dečiji dohodak
).
Rešenja i zaključci
-
Rešenje
- UA kojim se odlučuje o upravnoj stvari, tj. o priznavanju konkretnog prava ili utvrđivanju konkretne
obaveze nekog lica u pojedinačnom slučaju.
-
Zaključak
- akt kojim se odlučuje o pitanjima vezanim za postupak donošenja upravnog akta.
Pogrešni upravni akti i njihovo uklanjanje
-
Pogrešan UA je opšti naziv za svaki UA koji sadrži bilo kakav nedostatak (manu). Postoji pravna pretpostavka
da su UA u trenutku njihovog donošenja pravno perfektni. Nedostatak UA će se utvrđivati i otklanjati samo
ukoliko neko to traži (
s tim što postoji obaveza drž. organa da po sl. dužnosti vode računa da li postoji neki UA
sa greškom i da ga uklone iz pravnog poretka
).
Pogrešni upravni akti mogu biti
: neispravni i protivpravni, nezakoniti i necelishodni, rušljivi i ništavi.
Neispravan - sadrži grešku tehničkog karaktera. Ove greške se najčešće javljaju kao greške u pisanju i računanju
(
pogrešno napisano ime, otkucan pogrešan broj
). Otklanjaju se tako što postoji obaveza donošenja posebnog akta o
ispravci, koji čini sastavni deo UA koji sadrži grešku.
Neuredni - ne sadrže faktičku grešku, ali postoje okolnosti koje ih čine neupotrebljivim (
loša kopijai, pocepan
).
Protivpravan - sadrži grešku pravnog karaktera (u samoj volji).
Nezakoniti - sadrži pravnu grešku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.
Protiv ovoga se može iskoristiti žalba u UP i tužba u upravnom sporu.
Necelishodan - sadrži pravnu grešku koja nije neposredno protivna zakonu, ali koja je suprotna javnom interesu.
Necelishodnost znači da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena. Protiv ovoga se može upotrebiti samo žalba u UP.
Pravno nepostojeći UA - akt koji je donelo lice koje nije ovlašćeno za njegovo donošenje.
Rušljivi - sadrži lakšu povredu zakona ili drugog propisa koji je zasnovan na zakonu.
Ništavi - sadrži tešku povredu zakona ili drugog propisa koji je zasnovan na zakonu. Za razliku od rušljivih, ništavi
nikada ne mogu konvalidirati.
Uklanjanje pogrešnih UA
– Svaki pogrešan UA mora biti uklonjen bez obzira na to koju vrstu nedostatka sadrži. Za to
se koriste odgovarajuća pravna sredstava (pravni lekovi) - žalba u UP i tužba u upravnom sporu. U tehničkom smislu
2
Upravni nadzor
- Oblik pravnog nadzora koji vrsi drzavna uprava unutar sebe ili nad imaocima javnih ovlascenja u vrsenju poverenih
poslova ili nad FL i PL.
- Da bi subjekti javne uprave mogli da vrse upravni nadzor moraju biti ovlasceni zakonom.
- UN regulisan je Zakonom o drzavnoj upravi i posebnim propisima. On moze imati preventivni i represivni karakter.
- Tokom UN sprovodi se pravno uredjena delatnost proveravanja pravilnosti (zakonitosti i celishodnosti) akata i radnji
kontrolisanih subjekata. Sprovode ga organi drzavne uprave – ministarstva, njihove podrucne organizacione jedinice ili
inspektorati kao specijalizovani organi u sastavu ministarstva.
- Oblici upravnog nadzora:
1. Drzavni
– vrse organi drzavne uprave i nedrzavni – vrse imaoci javnih ovlascenja
2. Unutrasnji
– organi drzavne uprave vrse nad drugim organima drzavne uprave i imaocima javnih ovlascenja u
vrsenju poverenih poslova drzavne uprave i spoljasnji – inspekcijski nadzor u odnosu na vrsioce razlicitih nedrzavnih,
odnosno neautoritativnih aktivnosti tj. Nad FL i PL.
3. Upravna kontrola uprave
– unutrasnji upravni nazor i inspekcijski nadzor – vrse ga ministrastva preko inspektora ili
drugih ovlascenih lica u skladu sa zakonom (komunalna, sanitarna, trzisna, saobracajna, inspekcija rada, veterinarska,
urbanisticka,... inspektor je samostalan u radu u granicama ovlascenja utvrdjenih zakonom i drugim propisima i za svoj
rad je licno odgovoran.
Pojam i vrste upravnog postupka
-
UP
- postupak donošenja UA - proceduralna pravna pravila koja se primenjuju u vezi sa donošenjem odluka u
upravnim stvarima.
- Propisi u UP sadrze pravila koja regulisu forme radnji i donosenje UA. Propisi o UP imaju za cilj da obezbede
pravilnu primenu materijalno-pravnih propisa kojima su regulisane pojedine upravne materije.
- UPP obuhvata sledece postupke:
1. Prvostepeni UP – UP u prvom stepenu
2. Drugostepeni UP – postupak po zalbi
3. Postupak po vanrednim upravnopravnim sredstvima
4. Upravni izvrsni postupak – postupak izvrsenja UA, administrativno izvrsenje.
- Opšti
UP podrazumeva jedinstvena opšta pravila upravnog postupanja u procesu donošenja upravnih akata, uredjen
je Zakonom o opstem UP
- Poseban
UP podrazumeva posebna pravila upravnog postupanja u procesu donošenja upravnih akata. Primenjuje se u
slucaju kada se ne mogu primeniti propisi opsteg UP. Poseban UP predstavlja odstupanje od opšteg UP. Odredbe
zakona kojima se zbg specificne prirode upravnih stvari u pojedinim uravnim oblastima propiuju neophodna odstupanja
od parvila opsteg UP moraju biti u saglasnosti s osnovnim nacelima utvrdjenim Zakonom o OUP.
- Opsti UP u odnosu na posebne UP ima dopunki (supsidijarni) karakter – sto znaci da se odredbe ZOUP primenjuju
kada ne postoje propisi o posebnim vrstama postupka ili u onim pitanjima koja nisu regulisana odredbama propisa o
posebnim UP.
UP prema Zakonu o opštem UP RS
- ZUP se protežu 2 osnovne ideje: stroga zakonitost i zaštita prava i pravnih interesa stranaka.
- Osnovni cilj ZUP je da osigura formalnu zakonitost UA, kao i postupka u kojem se donose.
4
- Zajedno sa uslovom materijalne zakonitosti, UA mora ispunjavati i uslove formalne zakonitosti. Formalna zakonitost
UA posebno mora istovremeno obuhvatiti i sledeće momente:
a) nadležnost – (
UA je zakonit samo ako ga je doneo nadležni organ
)
b) postupak – (
UA je zakonit samo ako je njegovom donošenju prethodio zakonom propisan postupak
)
c) forma akta – (
UA je zakonit samo ako je donet u formi koja je propisana zakonom
)
Osnovna načela opšteg UP
- Načelo
zakonitosti
- podrazumeva materijalnopravnu (
da je pravilno primenjen materijalni zakon
) i formalnopravnu
(
da su poštovana proceduralna zakonska pravila u pogledu nadležnosti, postupka i forme akta
) zakonitost UA.
- Načelo
efikasnosti
- podrazumeva obavezu onih koji vode postupak da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i
zaštitu prava i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica, ili drugih stranaka.
- Načelo
ekonomičnosti
- podrazumeva da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za
stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja
i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.
- Načelo
zaštite prava građana
i
zaštite javnog interesa
– ZUP propisuje da se po sl. dužnosti mora voditi računa da
se stranci omoguće ostvarenje i zaštita njenih prava i interesa u UP. Pri tom, naravno treba voditi računa da ostvarenje
njihovih prava ne bude na štetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima.
- Načelo
pružanja pomoći stranci
– organ koji vodi postupak staraće se da neznanje i neukost stranke i drugih
učesnika u UP ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju. Sl. lice koje vodi UP dužno je upozori stranku i
druge učesnike UP, na njihova prava u UP, i da im ukaže na pravne posledice preduzimanja određenih radnji ili
njihovog propuštanja.
- Načelo
upotrebe jezika i pisma u postupku
– postupak se vodi na srpskom jeziku uz upotrebu ćiriličnog pisma
(
može i latiničnog, u skladu sa zakonom
). Na područjima u kojima je u sl. upotrebi i jezik određene nacionalne manjine,
postupak se vodi na jeziku te manjine uz upotrebu njihovog pisma. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno
drugih učesnika u postupku, obezbediće im se tumač za prevođenje toka postupka na njihov jezik. Neznanje jezika na
kojem se postupak vodi, ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.
- Načelo
saslušanja stranke
– pre donošenja rešenja stranci se mora omogućiti da se izjasni o činjenicama i
okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja. Rešenje se može doneti bez prethodnog saslušanja stranke samo u
slučajevima u kojima je to zakonom dopušteno.
- Načelo
slobodne ocene dokaza
– koje će se činjenice uzeti kao dokazane, odlučuje OSL po svom uverenju, na
osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno. Dokazna snaga javnih isprava jača je u
odnosu na sva ostala dokazna sredstva (
npr. izkaz svedoka, izjava stranke, mišljenje veštaka...
).
- Načelo
samostalnosti u rešavanju
- podrazumeva da su organi uprave koji rešavaju upravne stvari dužni da se
pridržavaju zakona i da nisu obavezni da uvažavaju konkretne intervencije i naloge hijerarhijski viših instanci. OSL
samostalno utvrđuje činjenice i okolnosti i na osnovu utvrđenog primenjuje propise na konkretan slučaj.
-
Načelo
dvostepenosti u rešavanju
– protiv rešenja donetog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu. Rešenje
koje se donosi po žalbi je konačno, što znači da se protiv rešenja donetog po žalbi ne može izjaviti nova žalba (
znači
nema žalbe na drugostepeno rešenje
).
- Načelo
pravosnažnosti
– Materijalna pravosnažnost vezuje organ u smislu da ne može izmeniti svoje rešenje ni u
korist, a naročito ne na štetu stranke, dok formalna pravosnažnost vezuje stranku u smislu da više ne može koristiti
redovna pravna sredstva u UP, niti pokrenuti upravni spor. Pravosnažnost stiču samo pozitivni UA (
akti kojima je
priznato neko pravo ili utvrđena obaveza
), dok negativni ne stiču (
rešenja o odbijanju zahteva stranke
).
5
