3
У наставку рада, детаљније ћемо се бавити међузависношћу врста саобраћаја и
туризма, саобраћајном инфраструктуром те улогом појединих грана саобраћаја у
туристичком развоју и функционисању.
1. ДРУШТВЕНИ И ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ РАЗВОЈА ТУРИЗМА
Развој туризма у свијету као масовне и организоване привредне дјелатности је
једна од најважнијих карактеристика овог времена. Туристичка путовања данас имају
огромне размјере и омогућавају да многе националне економије у свијету остваре велике
приходе од туризма. Људи у туристичким путовањима користе разна саобраћајна средства
жељезничког, друмског, ваздушног, поморског и ријечног саобраћаја.
Историјски развој саобраћаја подстицајно је дјеловао на претварање туризма у
масовну појаву да би, опет, у каснијој фази, туризам повратно дјеловао на развој
саобраћаја. Може се рећи да је развој туризма, као посебне привредне дјелатности у
туристички развијеним земљама утицао на мијењање структуре саобраћајног система и
раст тражње за услугама путничког саобраћаја (Коларић, 2007).
Развијен саобраћајни систем директно утиче на развој туризма који се, прије свега,
огледа кроз пружање што квалитетније услуге од стране саобраћајних организација.
У најзначајније факторе развоја туризма се убрајају:
развој саобраћајног система,
развој туристичких инфраструктурних објеката,
ниво развоја животног стандарда становништва,
природна и историјска богатства земље,
организација туристичког промета и друго (Батес, 1983).
Саобраћај је основни предуслов развоја туристичке привреде. До појаве масовног
туризма долази са развојем жељезничког саобраћаја, а са развојем нових саобраћајних
грана, посебно друмског и ваздушног, улога жељезничког саобраћаја се смањује.
Туристички потенцијали једне земље као што су природне љепоте и културно - историјски
мотиви долазе до изражаја тек са изградњом одговарајуће саобраћајне инфраструктуре.
Утицај појединих саобраћајних грана на развој туризма зависи, прије свега, од
структуре и састава њихових транспортних капацитета, њихових техничко - технолошких
и економских карактеристика. Посебну пажњу треба посветити модернизацији и
међусобном усклађивању саобраћајних средстава како не би постала лимитирајући фактор
туристичког промета. Од основних фактора који утичу на подјелу рада на саобраћајном
путничком тржишту треба истаћи:
4
цијене превоза, брзину превоза,
еластичност прилагођавања капацитета,
комфор и удобност саобраћајних средстава,
туристичке погодности које пружају саобраћајна средства и
безбједност путовања.
Може се закључити да туризам и саобраћај могу имати позитиван и негативан
међусобни утицај. Позитиван утицај туризма на саобраћај се огледа у сљедећем: туризам
квалитативно и квантитативно мијења потражњу за саобраћајем, интензивирање изградње
и модернизација саобраћајне инфраструктуре, повећање капацитета и модернизација
саобраћајних средстава, увођење нових облика организације саобраћаја, пораст промета
путника и терета.
Позитиван утицај
саобраћаја на туризам: омогућава савладавање растојања, тј.
туристичка кретања; омогућава реализацију туристичке тражње, квалитетнија саобраћајна
понуда повећава туристички потенцијал.
Негативан утицај
саобраћаја на туризам
представљају: саобраћајна инфраструктура зато што заузима све већи простор
(саобраћајнице, бензинске пумпе, паркинг простор и слично) што представља визуелну
деградацију простора; саобраћајна средства зато што имају негативни еколошки утицај
као што су бука, штетни гасови и материје, проблем одлагања и рециклаже застарјелих
саобраћајних средстава; безбједност - интензивирање саобраћаја често је праћено
смањеном безбедношћу.
Негативне утицаје туризма на саобраћај чине усмјеравање и лимитирање развоја
саобраћаја; значај планирања - који су циљеви, гдје ће се усмјерити негативни ефекти
саобраћаја (гдје ће се ограничити туристички развој) и могућа релокација економски и
функционално оптималних саобраћајница, како би се заштитио туристички вриједан
простор.
6
конкурентних и ниских цијена је омогућило доступност мјестима за које се некада
сматрало да су далеко ван свих токова путовања.
2.1. Друмски саобраћај и туризам
Уз уважавање чињенице да су ширење и модернизација путне мреже имали велики
утицај, треба рећи да је развој путничког друмског саобраћаја у епохи савременог туризма
првенствено био условљен модернизацијом и увођењем нових средстава друмског
транспорта. У првом реду, то су: изум првог аутомобила са мотором са унутрашњим
сагоревањем од стране Карла Бенца (1885), почетак производње првог аутомобила (1888),
као и увођење првог серијски произвeденог аутомобила (1908), што је омогућило његову
приступачност и омасовљавање.
Ово је значајно имајући у виду да се туристичка кретања на кратким и средњим
релацијама већ деценијама заснивају на употреби аутомобила. Такође, за туризам је битна
и 1895. година, када је у употребу пуштен први аутобус са моторним погоном, који је
представљао претечу данашњих луксузних туристичких аутобуса.
Слика 1. Први серијски аутомобил, Форд модел Т
(Извор:
https://autoportal.hr
)
Путовање аутомобилом је углавном независан облик превоза. Возач одлучује куда,
када и како ће путовати да би стигао до жељеног одредишта. Једна од главних предности
се огледа у томе да је то једини начин превоза који не захтева трансфере, у смислу да се
цијело путовање може обавити без иједног стајања. Овај вид превоза је преовлађујући на
