Kvalitet društva i kvalitet života

Kvalitet društva i kvalitet života

Boško Gavović, Stanislava Timotijević

Rezime:

Kvalitet društva i kvalitet života su u bliskom odnosu i utiču jedan na drugog. Postoji veliki broj 
istraživanja i modela, čije se zajedničke karakteristike mogu izvući. Srbiji bi donošenje 
nacionalne vizije moglo značiti prekretnicu u podizanju kvaliteta života.

U radu “Kvalitet društva” objavljenom u časopisu “Kvalitet” br. 9-10/2011, otvoreno je pitanje odnosa 
kvaliteta društva i kvaliteta života. Pojam “kvalitet života” obično opisuje faktore koji imaju uticaj na  
životne uslove društva ili pojedinca, a uopšteno on podrazumeva stepen blagostanja pojedinca ili grupe 
ljudi.

Koncept kvaliteta života odnosi se na sveukupnu dobrobit unutar društva, a usmeren je na to da 
omogući svakom članu društva da ostvari svoje ciljeve (a kao što znamo iz teorije sistema menadžmenta, 
ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom ili štetni po člana ili okolinu). To znači da se kvalitet života meri 
preko različitih ekonomskih, ali i neekonomskih pokazatelja. Pristup konceptu kvaliteta života oslanja se 
ne samo na indikatore materijalnog životnog standarda, već i na različite subjektivne faktore koji utiču 
na ljudski život. 

Analiza kvaliteta života uobičajeno obuhvata sledeća područja:



Političko i društveno okruženje (politička stabilnost, stopa kriminaliteta, vladavina prava...),



Ekonomsko okruženje (stabilnost privrede, bankarske usluge...),



Društveno-kulturno okruženje (cenzura, ograničenja lične slobode...),



Zdravstvo   i   sanitarno   okruženje   (dostupnost   lekarskih   usluga   i   lekova,   infektivne   bolesti, 
kanalizacija, otpad, zagađenost vazduha...),



Škole i obrazovanje (standard škola, dostupnost škola...),



Javne usluge i transport (struja, voda, javni prevoz, gužve u saobraćaju...),



Slobodno vreme (restorani, pozorišta, bioskopi, sport...),



Sredstva široke potrošnje (dostupnost hrane i dnevnih predmeta, automobili...),



Dom (kuće i stanovi, bela tehnika, nameštaj, održavanje...),



Prirodno okruženje (klima, istorija prirodnih nesreća ...).

Veliki   uticaj   na   promene   u   metodama   merenja   prosperiteta   i   kvaliteta   života   imao   je   francuski 
predsednik Nikola Sarkozi, koji je svojim govorom iz 2009. godine, pozvao na sprovođenje suštinskih 
reformi u merenju napretka jedne zemlje. On je kritikovao međunarodne institucije što za procenu 

blagostanja koriste isključivo bruto domaći proizvod (BDP) i pozvao istraživačke centre na primenu 
obuhvatnijih merila napretka koja sagledavaju koncepte nejednakosti, ekološke održivosti, netržišne 
proizvodnje i kvaliteta života. 

Nema konsenzusa niti standarda po pitanju definicije kvalita života, što stvara šarolikost i poteškoće pri 
merenju.   Neki   naučnici   polaze   od   toga   da   se   kvalitet   vlastitog   života   meri   po   vrlo   subjektivnim 
kriterijumima,   drugi   govore   o   tome   da   ocena   kvaliteta   života   pojedinca   u   velikoj   meri   zavisi   od 
individualnog temperamenta, dok neki naglašavaju potrebu kombinovanja objektivnih i subjektivnih 
aspekata kvaliteta života, jer su oni u korelaciji. 

U korist činjenici da su kvalitet društva i kvalitet života pojedinca u veoma bliskoj, neraskidivoj vezi, 
govori i to da je život pojedinca u direktnoj vezi sa sistemom vrednosti zajednice u kojoj živi, sistemom 
vrednosti   porodice   u   kojoj   je   odrastao,   pravnim   uređenjem   države,   kulturom   sredine,   ličnim 
karakteristikama osobe i njegovom projekcijom životnih vrednosti, kao i dubinom njegovog emotivnog 
života i spoznaje. 

Kvalitet društva jedan je od osnovnih pokazatelja ukupnog kvaliteta života. Ljudi pridaju veliku važnost 
kvalitetu svog lokalnog okruženja, javnih usluga i demokratskih institucija.

Kvalitet globalnog društva – kvalitet života na planeti

Kao što je rečeno u radu „Kvalitet društva“

, 

danas je široko prihvaćeno stanovište da je kvalitet društva 

samo manjim delom zavisan od novca. O tome da kvalitet života i društveni  razvoj nemaju uvek direktne 
veze   sa   bogatstvom   određenih   zemalja,   pokazuje   i   istraživanje   koje   su   na   Petoj   međunarodnoj 
konferenciji  Internacionalnog društva za ispitivanje kvaliteta života, održanoj u Frankfurtu, prezentovali 
naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji.

Oni su izneli podatke koji jasno ukazuju na to da je kvalitet života u celom svetu u opadanju, pa čak i u  
nekim od zemalja koje beleže ekonomski progres. 

Pensilvanijski naučnici posmatrali su desetogodišnje socio-ekonomske pokazatelje u 163 zemlje sveta, 
koristeći se pritom podacima nacionalnih vlada, Ujedinjenih nacija i Svetske banke. U istraživanju je 
tretirano i ukršteno 40 faktora na osnovu kojih je napravljena top-lista, odnosno indeks kvaliteta života u 
svetu. Pored ekonomskih pokazatelja, platežne moći, nezaposlenosti i uključenosti u svetske privredne 
tokove, analizirani su i faktori kao što su: kvalitet zdravstvene zaštite i školstva, stanje ljudskih prava, 
politička zrelost građana, natalitet, izdaci za vojsku, zaštita životne sredine, položaj žena i sposobnost 
društva na prihvatanje kulturne različitosti.

Zanimljivo je da se najmoćnija zemlja na svetu – Sjedinjene Američke Države – po kvalitetu života koji  
omogućava svojim stanovnicima, nalazi tek na 27. mestu. Glavni negativni pokazatelji jesu sve veća 
nezaposlenost, neodgovarajuća zdravstvena zaštita za većinu stanovništva, kao i urušavanje školskog