Baze podataka – Praktikum

- 1 -

UVOD U BAZE PODATAKA

1.1.

Uvod

Baze podataka se koriste za prikupljanje, čuvanje i manipulaciju

podacima  na  osnovu  kojih  se  dobijaju  nove  informacije  u  različitim
organizacijama, kao što su poslovni sistemi, zdravstvo, školstvo, vladine
institucije  itd.  Svakodnevno  ih  koriste  pojedinci  putem  ličnih  računara,
radne grupe putem mreţnih servera i svi zaposleni putem aplikacija koje
se  nalaze  u  poslovnim  sistemima.  Bazama  podataka  takoĎe  pristupaju
kupci i drugi udaljeni korisnici korišćenjem različitih tehnologija kao što
su govorni automati, web čitači (

browser

-i), digitalni telefoni i sl. Zbog

velike  konkurencije  u  svim  oblastima  poslovanja,  moţe  se  očekivati  da
tehnologija baza podataka dobije još  veći  značaj.  Menadţeri traţe način
da iz baze podataka brţe doĎu do novih saznanja kako bi bili u prednosti
u  odnosu  na  svoju  konkurenciju.  Na  primer,  detaljna  baza  podataka  o
prodaji  se  moţe  iskoristiti  kako  bi  se  saznalo  koji  kupci  kupuju  koje
proizvode, što se koristi kao osnova za reklamu i marketinšku kampanju.
Organizacije  mogu  da  uključe  u  svoje  baze  podataka  procedure  koje  se
zovu  okidači  -  trigeri  (

alerts

) koji upozoravaju o mogućim vanrednim

dogaĎajima (kao što su predstojeći nedostatak zaliha neke robe ili šansa
za prodaju dodatne količine robe) i na osnovu kojih mogu nastati
odgovarajuće reakcije. Mnoge organizacije danas prave posebne baze
podataka koje se zovu „skladišta podataka“ (

data werehouses

) koje sluţe

za aplikacije za podršku u odlučivanju.

Izučavanje baza podataka i sistema za upravljanje bazama podataka jesu
osnova  za  izučavanje  informacionih  sistema.  Stručnjak  za  informacione
sisteme mora biti spreman da analizira potrebe preduzeća i da dizajnira i
implementira  baze  podataka  u  okviru  razvoja  informacionog  sistema
jedne  organizacije.  TakoĎe,  mora  biti  spreman  da  se  konsultuje  sa
krajnim korisnicima i da im pokaţe kako se korišćenjem baza podataka
moţe  imati  bolja  podrška  za  odlučivanje,  čime  se  stvara  prednost  nad
konkurencijom. Široko rasprostranjeno korišćenje baza podataka vezanih
za Internet sajtove, koji vraćaju dinamičke informacije korisnicima web
sajta,  zahteva  od  projektanta  da  razume  ne  samo  kako  da  poveţe  bazu

- 2 -

podataka sa sajtom već i kako da je obezbedi tako da se njenom sadrţaju
moţe pristupiti ali ne i izmeniti od strane spoljnih korisnika.

Postoji puno načina kako se moţe definisati baza podataka. U osnovi to
je skup podataka koji su organizovani prema potrebama korisnika, koji se
odrţavaju  i  koji  se  koriste  za  dobijanje  informacija.  Moderne  baze
podataka  se  čuvaju  na  računaru,  ali  to  nije  bitno za  samu  definiciju.  Na
primer,  adrese  poznanika  i  prijatelja,  kolekcija  filmova  na  CD-ovima,
telefonski imenik itd. su takoĎe baze podataka (mada ih većina ljudi tako
ne  zove).  MeĎutim,  smeštanje  baze  podataka  na  računar  omogućava
lakšu  i  brţu  obradu  podataka  i  dobijanje  ţeljene  informacije.
Karakterističan  je  primer  sa  telefonskim  imenikom  koji  se  nalazi  na
papiru. Jednostavno je pronaći telefonski broj ţeljene osobe, ali je znatno
teţe  pronaći  ime  osobe  na  osnovu  telefonskog  broja.  Ako  je  telefonski
imenik  veći  (više  smeštenih  podataka)  prethodni  problem  se  dodatno
usloţnjava.  Računarski  zasnovane  baze  podataka  omogućavaju
jednostavno i  brzo dobijanje informacija. Pored  osnovnih informacija iz
odgovarajuće  baze  podataka  se  mogu  dobiti  i  posebne  informacije.  Na
primeru  telefonskog  imenika  mogu  se  izlistati  podaci  za  sve  osobe  po
imenu  npr.  Marko,  mogu  se  izlistati  sve  osobe  kojima  telefonski  broj
počinje  npr.  sa  2,  osobe  kojima  se  telefonski  broj  završava  sa  45  i  još
mnogo toga.

Na razvoj baza podataka presudno je uticao razvoj računara, računarskih
mreţa, kao i klijent/server obrade. Istraţivanje, projektovanje i upotreba
baza podataka su vrlo brzo pokazali niz svojih dobrih strana kao što su:
smanjeni troškovi odrţavanja; smanjena potreba za mreţnim resursima;
poboljšan integritet podataka; donošenje ispravnih odluka na osnovu
objektivnih informacija, brţa reakcija na trţištu, itd.

Baza  podataka  smeštena  u  računaru,  predstavljena  je  nizom  bita,
organizovanih  u  bajtove,  a  sa  više  bajtova  u  odgovarajućem  formatu
zapisuju se vrednosti pojedinih podataka i predstavljaju jedno polje baze
podataka. Niz polja se organizuje u zapise (rekorde) koji imaju značenje
jer  mogu  da  predstavljaju  opis  nekog  objekta  iz  realnog  sveta  ili  neke
veze izmedju objekata realnog sveta. Zapisi istog formata se slaţu i čine
datoteke, koje su fizički zapisane na disku. Baza podataka obuhvata više
povezanih  datoteka  i  moţe  biti  centralizovana  na  jednom  računaru  ili
distribuirana na više meĎusobno udaljenih računara. Pored podataka koji
su  zapisani  u  bazi  podataka,  postoje  i  posebni  podaci  kojima  se  opisuju

- 4 -

1.2.1.

Podatak

Istorijski, pod terminom podatak se podrazumeva činjenica o

nekom  predmetu  i/ili  dogaĎaju  koja  se  moţe  zabeleţiti  i  sačuvati  na
računaru.  Na  primer,  u  bazi  podataka  nekog  prodavca  podaci  bi  bile
činjenice kao što su ime, adresa i broj telefona kupca. Ovakav tip podatka
se  zove  struktuirani  podatak.  Najvaţniji  struktuirani  podaci  su  brojevi,
karakteri  i  datumi  (vreme).  Današnje  baze  podataka  pored  struktuiranih
podataka  sadrţe  i  druge  vrste  podataka  kao  što  su  razna  dokumenta,
mape, fotografije, zvuk, čak i  video zapise. Na primer, u bazi  podataka
nekog prodavca mogla bi se naći i slika kupca. TakoĎe bi se mogao naći
zvučni  ili  video  zapis  poslednjeg  razgovora  sa  kupcem.  Ova  vrsta
podatka  se  naziva  nestruktuirani  podatak  ili  multimedijalni  podatak.
Multimedijalni  podaci  se  najčešće  mogu  naći  na  web  serverima  i  u
Internet bazama podataka.

Danas  se  podatak  definiše  kao  sačuvana  reprezentacija  predmeta  i/ili
dogaĎaja  koja  ima  smisla  i  vaţnosti  za  korisnika  baze  podataka.  Ova
definicija  uključuje  i  struktuirane  i  nestruktuirane  podatke.  Često  se  u
okviru  jedne  baze  podataka  mogu  naći  kombinovani  struktuirani  i
nestruktuirani  podaci  kako  bi  se  stvorilo  multimedijalno  okruţenje.  Na
primer, automehaničarska radnja moţe kombinovati struktuirane podatke
(koji opisuju klijenta i njegova kola) sa multimedijalnim podacima (slika
automobila i skenirana kopija osiguranja).

Pod podatkom se podrazumeva činjenica prihvaćena kao takva tj. kakva
jeste. Podatak sam po sebi nema značenje, tek kada se interpretira nekom
vrstom  sistema  za  obradu  podataka  poprima  značenje  i  postaje
informacija.  Tipično,  termin  “podatak”  se  odnosi  na  ono  što  je  u  bazi
podatak.  Dakle,  podatak  je  sirova  činjenica  -  neobraĎena  informacija.
Računar vrši obradu podataka, prema zadatom programu, te se na osnovu
saznanja sadrţanih u podacima, a kao rezultat njihove obrade, stiču nova
saznanja - informacije.

- 5 -

1.2.2.

Informacija

Termini podatak i informacija su usko povezani i često se koriste

kao  sinonimi.  MeĎutim,  korisno  je  razlikovati  termine  podatak  i
informacija.  Informaciju definišemo kao podatak koji je bio obraĎen na
takav način da se znanje osobe koja koristi podatak povećalo. Na primer,
razmotrimo sledeći spisak činjenica:

Petar Petrović

150698371

0325

Marko Marković

021197985

0123

Janko Janković

111298583

0456

- - - - - - - - - - -

- - - - - - - -

- - -

Slika 1.1

Skup podataka

Prikazane  činjenice  po  definiciji  pretstavljaju  podatke,  ali  bi  se  većina
sloţila  da  su  ovi  podaci  u  sadašnjoj  formi  beskorisni.  Čak  iako
pretpostavljamo  da  se  radi  o  imenima  osoba  i  njihovim  matičnim
brojevima, podaci ostaju beskorisni jer ne znamo čemu sluţe. Pogledajte
šta  se  dogaĎa  kada  stavimo  ove  iste  podatke  u  kontekst,  kao  što  je
pokazano  na  slici  1.2.  Dodavanjem  još  nekoliko  dodatnih  podataka  i
njihovim ureĎivanjem, prepoznajemo spisak upisanih studenata. Na ovaj
način  se  dolazi  do  informacije  koja  je  korisna  npr.  upravi  fakulteta,
profesorima, studentskoj sluţbi i sl.

Ime i prezime

JMBG

Smer

Godina upisa

Petar Petrović

1506983710325

2002

Marko Marković

0211979850123

RGD

2001

Janko Janković

1112985830456

2001

- - - - - - - - - - -

RGD

2003

- 7 -

Broj upisanih studenata po školama

Gimnazija;

Tehnička
škola; 79

Ekonomska

škola; 45

Ostali; 63

Gimnazija
Tehnička škola
Ekonomska škola

Ostali

Broj upisanih studenata po godinama

125

198

245

100

150

200

250

300

2001

2002

2003

2004

2005

Broj upisanih studenata

Slika 1.3

Grafički prikaz podataka iz BP - informacija o upisu

Podaci obraĎeni tako da dobijaju značenje čine informaciju. Informacija
koja je precizna, relevantna, i dobijena na vreme je ključ za donošenje
dobre odluke.