К Р И М И Н А Л И С Т И Ч К А О П Е Р А Т И В А

1. Појам и значај оперативне делатности у борби против криминалитета

1.1. Појам и предмет криминалистичке оперативе

Појам криминалистичке оперативе није довољно одређен и расветљен, пре свега у

односу на криминалистику, чији је, према мишљењу појединих аутора, она саставни део.
Тако,   према   професору   Бошковићу,   криминалистичка   оператива,   већ   у   самом   називу,
садржи   атрибут   „криминалистичка“   из   чега   произилази   да   је   треба   уврстити   у   састав
криминалистике. Међутим, поменути аутор указује да „то само по себи није довољно и да
егзистира   као   криминалистичка   дисциплина,   већ   је   нужно   да   она   својом   потпуном
дефиницијом, својим предметом, садржајем и специфичним методама, што до сада није
био   случај,   буде   стварно   одређена,   са   теоријског   и   практичног   аспекта,   као
криминалистичка дисциплина и да са криминалистичком тактиком, методиком и техником
чини   систем   криминалистике   као   јединствене   науке   у   борби   против   криминалитета“.

Уколико прихватимо мишљење да је криминалистичка оператива научна дисциплина
проистекла из окриља криминалистике, онда се она мора појмовно одредити, дефинисати,
као и одредити њен однос према другим криминалистичким дисциплинама.

Професор Алексић и професор Шкулић, у свом најновијем уџбенику

криминалистике, децидирано истичу „кратко речено, то је наука о техници, тактици и
методици истраживања и спречавања кривичних дела“.

Поменути аутори, судећи према

њиховом мишљењу, сматрају да криминалистичка оператива егзистира изван
криминалистике.

Међутим, професор Симоновић, свеобухватно дефинишући криминалистику,

између осталог, наводи „криминалистика је наука која се бави изучавањем стратегије,
тактике, методике и технике откривања, сузбијања и превенције криминалитета на нивоу
појединог кривичног дела и појава у целини“.

Полазећи од реченог, професор Бошковић

изводи   следећи   закључак:   „Садржај   ове   дефиниције   такође   указује   на   могућност
проширеног   система   криминалистике,   што   аутор   јасно   и   потврђује   убацујући   у   појам
криминалистике   и   стратегију,   поред   постојеће   три   дисциплине,   указујући   на   то   да   се
систем   криминалистике   стално   развија   и   да   није   статичан   и   непроменљив.   Такође,   у
прилог дефинисању криминалистичке оперативе као посебне дисциплине криминалистике
иду  и неке  посебно  наведене  радње  које  улазе у  садржај криминалистике,  као  што  су

Бошковић, М.,

Неки теоријски и практични аспекти оперативног рада

, Безбедност, бр. 2, МУП Републике

Србије, Београд, 2000., стр. 158.

Алексић, Ж., Шкулић, М.,

оп. цит.

, стр. 1.

Симоновић, Б.,

Криминалистика

, Правни факултет, Крагујевац, 2004., стр. 3.

На основу презентиране аргументације свих наведених аутора сматрамо да

криминалистичка   оператива   представља   саставни   део   криминалистике   као   науке.   При
томе,   најубедљивију   аргументацију   даје   професор   Бошковић   који,   између   осталог,
криминалистичку   оперативу   назива   „подсистемом   криминалистике“.   Исти   аутор,
криминалистичку  оперативу  дефинише на следећи  начин:  „криминалистичка  оператива
представља дисциплину криминалистике која изучава, усавршава и примењује специфичне
методе и средства којима се обезбеђују доказне и оперативне информације и који улазе у
садржај појма оперативног рада (посебне истражне радње и оперативне везе), а који су
регулисани   законским   и   подзаконским   актима   који   се   одобравају   и   примењују   по
одређеном поступку у конкретној криминалистичкооперативној ситуацији, као и методе
криминалистичко-аналитичке

делатности

(криминалистичко

моделирање,

криминалистичко   профилирање,   географски   информациони   систем),   криминалистичко-
обавештајне   делатности   и     криминалистичкооперативног   коришћења   свих   трагова   и
других   индицијалних   чињеница,   а   у   циљу   спречавања   и   откривања   кривичних   дела   и
учинилаца и обезбеђења доказа“.

Када говоримо о основним задацима криминалистичке оперативе, узимајући у

обзир њен однос према криминалистици, можемо издвојити два основна задатка.

Суштина првог задатка се састоји у делатности на плану спречавања

криминалитета, тј. активности у домену превенције. Тај задатак се углавном реализује кроз
оперативну   контролу   која   се   успоставља   сходно   одређеним   позитивним   прописима.
Оперативна контрола превасходно има превентиван карактер, а може да пружи и такве
оперативне   информације   на   основу   којих   се   могу   одмах   применити   и   адекватне
репресивне мере, што је најизраженије у ситуацији када оперативна контрола доводи до
хватања учиниоца у извршењу кривичног дела (delicto in flagranti). Због тога је значајно да
се води рачуна о свим специфичностима локација на којима се успоставља оперативна
контрола и да се у том смислу одржавају контакти са лицима из криминалне средине или
њима   блиским   лицима,   како   би   се   добиле   што   релевантније   информације,   нарочито   о
намерама   и   циљевима   појединаца   или   група   који   планирају   извршење   одређених
кривичних дела.

Други задатак криминалистичке оперативе се испољава кроз репресивну делатност,

тј. кроз откривање кривичних дела и њихових учинилаца и обезбеђење доказа. Овај
задатак криминалистичке оперативе углавном се остварује кроз оперативну обраду, која
се отвара и спроводи када се стекну основи сумње да је извршено кривично дело, или да је
одређено лице учинилац неког од кривичних дела за која се гони по службеној дужности,
ако су испуњени услови из посебног прописа министра унутрашњих послова.

Пре свега, појава и развој криминалистичке оперативе резултат је практичних

потреба за организовањем рада оперативних радника полиције. Стање и интензитет
криминалитета у савременом друштву, као и његова мобилност на свим пољима, захтева

Бошковић, М., Матијевић, М.,

оп. цит.

, стр. 36.

Бошковић, М., Матијевић, М.,

оп. цит.

, стр. 33.

веће ангажовање професионално оријентисаних службених лица. С тим у вези, у пракси се
показало да је квалитетан оперативни рад темељан услов за успешно откривање кривичних
дела и њихових учинилаца.

Зато изучавање организације и битних услова за реализацију оперативне делатности

и општих метода професионалне оријентације одређених субјеката у тој борби, чини
суштину и појам криминалистичке оперативе. Сама реч „оператива“ упућује нас на
закључак да се ради о одређеној активности, у конкретном случају брзини, тачности и
ефикасности свесне, организоване акције.

Познато је да криминалитет, макар и у најблажем облику, садржи у себи

организовану   црту   -   вишег   или   нижег   нивоа.   Надаље,   савремени   криминалитет,   који
укључује   и   вршење   кривичних   дела   из   области   компјутерског   криминалитета,
препознатљив   је   према   добро   организованим   и   координисаним   криминалним   групама.
Сходно томе, неопходна претпоставка добре организације у вршењу кривичних дела јесте
поседовање   савремених   средстава   комуникације   (телефона,   интернета,   прислушних
уређаја) које криминалци редовно користе. Полазећи од савременог начина организовања
криминалаца у вршењу кривичних дела, као и од потребе за његовим сузбијањем, полиција
и правосудни органи морају деловати организовано и координисано. Међутим, није увек
довољна добра организација полиције да би дошло до успешног сузбијања криминалитета.
Напротив, сведоци смо да је полиција често у инфериорнијем положају у односу на добро
организоване криминалне групе.

Заправо, полицијски рад мора бити усмерен на приближавању и остваривању

непосредног контакта са криминалним групама. На овај начин постижу се три циља:

превентивно деловање у ситуацијама када, још увек, кривично дело/а није
извршено/а,

правовремено сазнање за учињено кривично дело,

откривање учинилаца кривичних дела и њихово даље процесуирање.

Предмет криминалистичке оперативе се односи на изградњу механизама у циљу

супротстављања   свим   врстама   криминалитета.   Ова   научна   дисциплина,   крећући   се   у
унапред   постављеним   законским   оквирима,   оперативно   обрађује   и   користи   трагове,
предмете и чињенице везане за извршено кривично дело и његовог учиниоца. Предмет
криминалистичке   оперативе   чини   и   праћење   развоја   других   криминалистичких
дисциплина,   односно   техничко-тактичких   достигнућа   у   оквиру   којих   она   налази
могућности   за   унапређење   сопствених   сазнања.   Према   томе,   предмет   ове   научне
дисциплине обухвата праћење и изучавање праксе у раду полиције и правосудних органа,
како   би   се   ова   сазнања   могла   искористити   у   сопствене   сврхе,   односно   ради   изградње
бољег   система   и   адекватних   механизама   у   супростављању   свих   врста   и   облика
криминалитета.

1.2. Однос криминалистичке оперативе и других криминалистичких дисциплина

Костић, С.,

оп. цит.

, стр. 22.

радњи, мера и поступака који укључују велики број непосредних и посредних контаката са
људима из различитих радних и животних средина, као и различите животне доби и
професионалне оријентације.

Према томе, може се извести закључак да се оперативна делатност „састоји од

система   организоване   делатности   органа   унутрашњих   послова   која   није   оптерећена
строгим процесним радњама што јој омогућује већи маневарски простор   у прикупљању
обавештења  и   података,   те   да  као   таква  ствара  могућност   за   ефикасну   и   одговарајућу
примену тактичких радњи. С друге стране, примена тактичких радњи, као и коришћење
резултата   криминалистичке   технике   и   оперативне   технике,   даје   простор   и   смер   за
оперативну   делатност   у   смислу   правилног   усмеравања   у   прикупљању   обавештења   и
података“.

У оквиру разматрања о трасологији, професор Водинелић истиче да

„криминалистичка трасологија није грана криминалистичке технике, него целокупне
криминалистике, а то значи да је она укомпонирана у криминалистичку тактику - општи
део и у криминалистичку методику, а не само у технику“.

Према томе, криминалистичку

трасологију

не треба посматрати искључиво у оквирима криминалистичке технике.

Напротив, многи аспекти трасологије (тактички, доказни, кривичнопроцесни и сл.) нису
садржани у криминалистичкој техници. Зато је потребно проширити опсег посматрања и
истраживања трасологије и изван ове криминалистичке дисциплине. Дакле,
криминалистичка оператива је упућена на коришћење знања из других криминалистичких
дисциплина (на пример трасологије) уз посебно вођење рачуна о свим законитостима које
се односе на њихов предмет, метод, задатак и циљ.

Криминалистичка оператива се у односу на друге криминалистичке дисциплине

разликује и по начину у коме приступа решавању конкретног криминалног случаја. При
томе, ефикасна примена тактичких знања и метода условљена је са резултатима
криминалистичке оперативе, односно оператива је та која предузима радње са циљем да се
обезбеди целокупна грађа везана за учињено кривично дело. Након обављеног
оперативног дела обраде, у односу на конкретни криминални случај, долази до примене
знања из других криминалистичких дисциплина.

Криминалистичка оператива има задатак да превентивно делује у ситуацијама када

је сасвим извесно да може доћи до извршења кривичног дела, што је битно разликује у

Ибид.

, стр. 28.

Водинелић, В.,

Криминалистика - откривање и доказивање

, I том, Факултет безбедности, Скопље, 1985.,

стр. 720.

Трасологија (франц.

тrace

, енгл.

тrace

- траг), је криминалистичка дисциплина која проучава механизам

настанка трагова и проналази, усавршава и примењује најпогодније тактичке и техничке методе откривања,
фиксирања и тумачења трагова кривичног дела. У делу криминалистичке литературе се сматра да трагови
представљају   искључиво   предмет   изучавања   криминалистичке   технике,   занемарујући,   при   том,   правила
доказивања у кривичном поступку, која подразумевају да траг мора бити процесно формиран, како би имао
доказну вредност. У том смислу, трасологија се не бави само доприносом природних и техничких наука
криминалистичкој   обради   трагова,   већ   развија   и   најпогодније   методе   и   средства   њиховог   осигурања   и
презентирања у кривичном поступку. Алексић, Ж., Миловановић, З., Лексикон криминалистике,

оп. цит.

стр. 324.