Семинарски рад:

Појам компаније и разлози оснивања компаније

САДРЖАЈ

УВОД..................................................................................................................3

ПОЈАМ КОМПАНИЈЕ.................................................................................4

Карактеристике

ко

мпаније

као сложеног облика организовања

...........................5

Управљање

ко

мпаниј

ом

................................................................................6

Унутра

ња организација к

омпан

ије

.........................................................6

Мултинационлне компаније и транснационалне компаније..................................6

ОСНИВАЊЕ КОМПАНИЈЕ.......................................................................7

ЗАШТО БИ НАШ ПРЕДУЗЕТНИК ОСНОВАО КОМПАНИЈУ?...... 10

ЗАКЉУЧАК

............................................................................................

ЛИТЕРАТУРА.

.......................................................................................

.15

ПОЈАМ КОМПАНИЈЕ

Најчешћи облици организовања великих пословних система у свету су компаније. Оне се
најчешће називају, велика предузећа али и мултинационалне компаније. Највећа предност
савремених    компанија    је што омогућава прикупљање финансијских средстава великог обима од
разних  врста поседника, па и ситних штедиша.   Тиме се   омогућава обављање  крупних  пословних
инвестиционих подухвата, као што су изградња железница, ауто путева,електрана, итд. Да
би се та капитална средства прибавила, потребно је да се  емитују и пусте у продају акције
приступачне   и   малим   власницима   финансијских   средстава,   односно   капитала. Откупом    тако
емитованих акција стварају се  велике, финансијски моћне компаније, са често  милионским
бројем акционара. Компанија је  најразвијенији облик капиталистичког предузећа. Један од
првних облика трговачких друштва, такође има и бројне предности у односу на друге
правне   облике   привредних   друштва.   Компанија   ја   успела   отклонити   све   слабости
ортачких друштва, посебно оне које се односе на ризик, будући да у случају банкрота
компаније, власник акције губи само оно што је уложио у акције. Компанија је друштво
капитала, које до средстава за оснивање и поседовање долази издавањем акција. Новчани
износ потребан за оснивање и рад компаније зове се основна главница, која се дели на
одређени   број   акција.   Деонице   се   налазе   у   рукама   деоничара,   власника   компанија.
Компаније се најчешће оснивају као акционарска друштва. У гигантским компанијама
број   деоничара  се   пење   на   стотине   хиљада   па,   у   неким   случајевима,   и   више   од
милиона. Компанија је један од најсавршенијих начина прикупљања капитала, посебно у
оним   делатностима   у   којима природа процеса   производње   захтева   велики
новац. Компаније   имају   сложену   организациону   структуру,   с   већим   бројем   предузећа
(кћери) у свом саставу. Основни критеријум је управљања компанијским  предузећима у
њеном саставу посредством већинског власништва над деоницама тих предузећа. Велике
компаније,   с   обзиром   на   сложеност   своје   структуре,   приступају   процесима
дивизионализације   организационе   структуре   и   децентрализације   руковођења,   те
формирању   релативно   аутономних   јединица   по   делатностима,   профитним   центрима   и
стратешким пословним јединицама, како би избегли њихову велику тромост и подстицали
прилагођавање захтевима околине у којој делују. Компаније имају, посебно оне највеће,
на стотине па и више локалних компанија , широм света. Све се те локалне   компаније
обједињавају   у   мањи   или   већи   број пословних подручја,   односно   програма. Једно
пословно подручје односно програм може објединити већи број фабрика из различитих
земаља   које   по   сродности   спадају   у   одређено   пословно   подручје. Најважнији   органи
управљања   компанијом   јесу   скупштина   и   управни   одбор,   док   компанијом   руководе
предсједавајући управног одбора и председник компаније. Компаније су веома еластичне,
нарочито   након   што   уведу   организацију   предузећа   према   начелу   конфедерације   или
мреже предузетника. Лакше се преоријентирају с једне инвестиције на другу, а ако су
успешне,   врло   лако   долазе   до   додатног   капитала   (новом   емисијом   акција),   а   њихова
еластичност огледа се и у томе што лако могу сменити менеџмент, као што се и власници

сами лако мењају, куповином односно продајом акција на берзи вриједносних папира. У
компанијама   се   све   више   развија   унутрашње   предузетништво   (интраподузетништво)   -
процес формирања малих, релативно аутономних предузећа, односно јединица у оквиру
компаније којима се додељују потребна средства, људи и организациона самосталност да
би сви појединци који имају предузетничке идеје , таленат и способност, а  у великим
системима   су   спутани,   могли   реализовати   те   своје   идеје,   отварањем   нових   фирми   у
оквирима постојећег предузећа. На тај начин компанија може сачувати најталентованије и
најкреативније   људе,   а   такође   може   и   равноправно   конкурисати   у   погледу
предузетништва   и   иновативности   малих   предузетничким   фирмама. Компаније   имају   и
становите слабости. У самој основи компаније налази се конфликт између оних који сносе
ризик (деоничара) и оних који тим ризиком управљају (менеџера). Компаније чине веома
мали   проценат   од   укупног   броја   предузећа   у   привреди   неке   земље,   али   по   свом
економском потенцијалу, производњи и броју запослених оне су носиви дио привреде
сваке развијене земље.   Корпорације се деле на приватне и јавне.  Јавне компаније (или
државна   предузећа)   имају   већу  комерцијалну  слободу,   иако   њихове   циљеве   може
постављати  влада, оне нуде своје акције на отвореном тржишту великом броју јавних
инвеститора. Приватне компаније су компаније чије деонице нису доступне на тржишту,
познате су још као и затворене компаније.

Карактеристике ко

мпаније

као сложеног облика

организовања

Компанија је облик организовања великих пословних система у развијеним   земљама   тржишне
привреде.  Као облик организовања, компанија иам низ  специфичних обележја, она   по
свом   организованом   устројству   и   садржини   предеставља   акционарско   друштво.Она је,
дакле,   предузеће   које   капитал   за своју   делатност   прибавља   емитовањем   и   продајом   акција.
Без обзира на то о којем се капиталу ради: почетном, оснивачком или оном који се накнадно стиче
током  рада предузећа, он се обезбеђује купопродајом  акција предузећа. Капитал  компаније углавном
се   стиче   преко   акција,односно   њихове   емисије   и   продаје.

Компанија представља јединствену целину у пословном и власничком погледу.
Она чини једно предузеће, у облику целовитости       пословно-организационог система.
Као предузеће компанија поседује све оно што имају и сва друга предузећа, организована као
ортачка друштва, приватна предузећа, итд.
Компанија има статус правног лица и законско овлашћење да ступа у првни промет са другим
предузећима и пословним партнерима. Она има сопствену имовину, односно капитал, делатност, органе
управљања итд.  Делови   компаније  немају  сопстве на   средства,   нити  капитал. Капитали
средства са којима они располажу, припадају компанији  као целини. Њихово покриће су издате
акције о којима брине менаџмент на нивоу компаније, такође немају  ни сопствене  управљачке  органе.,
те  органе  има   компанија   као   целина. Органи   управљања   доносе   основне   управљачке   одлуке
које се односе и на делове компаније. За спровођење тих одлука одговорни су менаџери разних нивоа у
компанији   и   њеним   деловима.  Без   обзира   на   величину,   компанија   представља   обрачунску