Н А С Л Е Д Н О

Наслеђивање је прелазак имовине умрлог лица на друга лица ( наследнике).

Наследно право има два појма:

Објективни – скуп правних прописа који уређују наслеђивање

Субјективни – овлашћње одређеног лица да ступи у имовинскоправне односе умрлог.

У нашем праву постоје два основа позивања на наслеђе:

1. Тестаментарно
2. Законско

Трећи основ позивања на наслеђе је уговор о наслеђивању и код нас је забрањен.

НАЧЕЛА:

1. Начело обавезне универзалне сукцесије

Макар један наследник мора бити стицалац права и обавеза из заоставштине у целини или у
одређеном делу

2. Начло универзалности наслеђивања

Правила законског наслеђивања су општа и јединствена без обзира на личне квалитете
оставиоца и наследника и без обзира на врсту, посрекло и квалитет добаракоја улазе у састав
заоставштине

3. Начело равноправности

Сви грађани под истим условима имају једнак наследноправни положај

4. Начело ограниченог позивања на наслеђе

Могу се позивати из два основа, тестаментално и законско.

5. Начело паралелног односа основа позивања на наслеђе

Најпре се примењује завештање како основ позивања на наслеђе, а после закон, уколико је
завештање ништаво или ако завештајни наследници не могу или неће да се прихвате наслеђа а
није им одређен супститут или ако је завештањем одређена само сингуларна сукцесија.

6. Начело слободе завештања

Грађани имају право да под законом утврђеним условима располажу својом имовином за случај
смрти у форм тестамента. Ограничења се установљавају путем јавног поретка и павом на
нужни део.

УНИВЕРЗАЛНА СУКЦЕСИЈА

– универзални сукцесор је наслледник у правом смислу те речи. Он у

тренутку смрти оставиоца стиче сва права и обавезе из заоставштине у целини или у делу одређеном
процентом. Поента је да он одговара за дугове оставиоца, не стиче само права из заоставштине. Он у
заоставштину ступа непосредно у тренутку делације. Настаје на основу завештања и закона.

СИНГУЛАРНА СУКЦЕСИЈА

– сингуларни сукцесор стиче само права из заоставштине. Он не одговара

за дугове оставиоца. Он тренутком делације не ступа непосредно у право, вец стице право да захтева од
универзалних сукцесора испуњење одређене престације. Он у моменту делације дакле стиче право на
подношење тужбе за остварење свог права. Може настати само на основу завештања, али и на основу
закона у одређеним случајевима: а) када нужни део има облигационоправну природу; б) код повећања или
смањења наследног дела супружника или родитеља; в) у случају доживотног права плодоуживања
оставиочевог усвојиоца из непотпуног усвојења

ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА НАСЛЕЂИВАЊЕ

1. СМРТ ОСТАВИОЦА

Битан и неопхоа елемент да би досло да наслеђивања. Тренутком смрти физичког лица отвара
се његова заоставштина, па је стога неопходно утврдити тачан тренутак смрти.

Коморијенти

– лица која су умрла у истом треутку а која се могу међусбно наслеђивати. Када

није могуће утврдити тачан тренутак смрти сваког од њих узима се као да су умрли у истом
тренутку.

Проглашење несталог лица за умрло

– решењем суда којим се нестало лице проглашава

умрлим утврђује се тренутак смрти тог лица, уколико у решењу није назначен дан и час смрти,
даном отварања наслеђа сматра се први дан по истеку законом предвиђених рокова. Рокови
који почињу да теку од дана отварања наслеђа, почињу тећи од дана правноснажости решења.

Уколико се деси да се лице које је проглашено за умрло појави савесни држаоци враћају само
оно што се код њих затекло од ствари, без обавезе накнаде, а несавесни држаоци морају
вратити што се код њих затекло и дугују накнаду за отуђене и потрошене ствари, прпуштене
плодове и смањење вредности ствари услед њихове употребе.

2. ПОСТОЈАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ

Заоставштина

је целокупна оставиочева имовина, актива и пасива, која је подобна да пређе на

наследнике

Бруто заоставштина се састоји од АКТИВЕ и ПАСИВЕ.

Нето заоставштина

је разлика између активе и пасиве

Обрачунска вредност заоставштине

– збир нето вредности заоставштине и дређених поклона

које је оставилац чинио за живота законским неконкретним наследницима и поклон учињен

Недостаојно лице се сматра као да је умрло пре оставиоца и њега наслеђују његови потомци
путем правила представљања

4. ПОСТОЈАЊЕ ОСНОВА ЗА ПОЗИВАЊЕ НА НАСЛЕЂЕ

1. ЗАКОНСКО НАСЛЕЂИВАЊЕ

То је наслеђивање на основу чињеница прописаних законом када се не примењује наслеђивање на основу
завештања.

Прописи који се односе на законско наслеђивање су диспозитивног карактера.

Законско наслеђивање примењује се када:

a) Оставилац није сачинио завештање или га је опозвао или је оно ништаво
b) Када завештајни наследник не моћже или неће да наследи а завешталац ми није одредио

супститута

c) Када је завештање уништено, изгубљено, скривено или затурено, а суд не може одредити његово

постојаер, облик и садржину

d) Када је завешталац располагао само делом своје имовине
e) Кад је завешталац одредио само сингуларне сукцесоре, а завештањем асполагао само делом своје

имовине

Законско наслеђивање је редовно, за разлику од НУЖНОГ које е обавезно и прописано је
императивним номама, а примењује се само када завешталац расолаже и нужним делом када се
примењује против његове воље и круг нужних наследника је ужи од круга законских, а наследиви део
мањи.

Код нас се у наслеђивању примењује ПАРЕНТЕРАЛНИ СИСТЕМ наслеђивања. Он се заснива
на подели крвних сродника у парентеле које представљају скуп сродника који потичу од истог
родоначелника који је истог ранга са оставицем. Однос између парентела је одређен по
принципу ИСКЉУЧИВОСТИ И СЛЕДОРЕДА.

ПРАВО ПРЕДСТАВЉАЊА

Омогућава потомцима оставиочевог сродника који неће или не може да наследи у конкретном
случају, да ступе на његово место добијајући онај део који би добио њихов предак да је могао
да наследи.

Ово право постоји само код законског наслеђивања

У ПРВА ТРИ наследна реда примењује се НЕОГРАНИЧЕНО

ПРАВО ПРИРАШТАЈА

Када у конкретном случају из неког разлога није могућа римена права представљања,
примењује се ово право

Наследни део једног наследника постаје „слободан“ и прирашта другом наследнику истог реда

Не примењује се код нужног наслеђивања, па ако нужни наследник не може или неће да
наследи свој нужни део он припада осталим нужним наследницима

КРУГ ЗАКОНСКИХ НАСЛЕДНИКА

1. ПРВИ НАСЛЕДНИ РЕД

Овај наследни ред чине:

А. Оставиочеви потомци
Б. Оставиочев брачни друг

- Оставиочева деца и брачни друг заоставштну деле на једнаке делове.
- Право представљања се примењује неограничено
- Када оставилац нема деце супружник прелази у други наследни ред

2. ДРУГИ НАСЛЕДНИ РЕД

Овај наследни ред чине:

А) Оставиочев супружник
Б) Родитељи оставиоца са својим потомством

- супружник у овом наследном реду добија ½ заоставштине, а родитељи по ¼ заоставштине
- уколико супружник не може или неће да наследи његову половину наслеђују родитељи оставиоца на
једнаке делова
И овде важи неграничено право представљања

Када родитељ оставиоца не може или неће да прихвати наследство, а право представљања се не
може применити из неког разлога, примениће се право прираштаја, односно део који би требао
да наследи родитељ припашће другом родитељу ( или његовим потомцима). Овде треба водити
рачуна о квалитету сродства јер се сродници у другом наследном реду деле на пунородне и
полуродне, а ови на консангвинеје (по оцу) и утерине (по мајци), тако да добијају само једнаке
делове који су припали оцу односно мајци.

3. ТРЕЋИ НАСЛЕДНИ РЕД

Овај наследни ред чине:
Бабе и деде оставиоца и њихово потомство

Овде се заоставштина дели у две велике целине, па се онда опет дели на родоначелнике лоза, па
опет на бабе и деде и они добијају по 1/4 заоставштине

И у овом наследном реду важи неограничено право представљања

Такође се води рачуна о разликовању побочних сродника на полуродне и пунородне

2. Повећање наследног дела супружника у другом наследном реду

Супружник који нема нужни средстава за живот може тражити ДОЖИВТНО
ПЛОДОУЖИВАЊЕ на целини или делу заоставштине од родитеља оставиоца односно других
наследника

Уколик оје вредност заоставштине мала да би њеном поделом запао у оскудицу, може
захтевати целокупну заоставштину

Ово право је ограничено преклузивним роком од 1 године од тренутка смрти оставиоца

Уколико супружник умре ово право НЕ ПРЕЛАЗИ на наследнике

Може спораумно са наследницима преиначити ово доживотно уживање у ДОЖИВОТНУ
РЕНТУ

Ако се промене прилике због којих је добио ово право наследници могу од суда тражити да се
ово право укине

3. Смањење законског дела у другом наследном реду до ¼

Циљ ове установе је да се смањи могућност супружника који је кратко био у заједници са
оставиоцем да добије заоставштину коју су годинама у породици стицали

На захтев осталих наследника, суд може смањити супружнику наследни део до ¼ уколико су
испуњени следећи услови:

Да оставиочева наслеђена добра чине ВИШЕ ОД ½ његове посебне имовине

Да је заједница живота између супружника кратко трајала

Ово право је ограничено преклузивним оком од 1 године од смрти оставиоца

Део који се умањује припада само наследнику који је поставио захтев

Ово право је НАСЛЕДИВО, што значи да

уколико наследник умре пре истека рока за

истицање захтева, то могу учинити његови наследници у року од 6 месеци од његове
смрти

Супружник има право да, све док суд не реши о овом захтеву, изабере уместо својине на
наслеђу ДОЖИВОТНО УЖИВАЕЊЕ НА ПЛОДОВИМА ЗАОСТАВШТИНЕ.

Ова изјава мора бити дата безусловно и НЕОПОЗИВА је, а право на избор је НЕнаследиво

Такође се може на основу споразума преиначити у доживотну ренту

ПОВЕЋАЊЕ НАСЛЕДНОГ ДЕЛА ОСТАВИОЧЕВИХ РОДИТЕЉА

Родитељи оставиоца могу захтевати повећање свог наследног дела у следећим случајевима:

Када су позвани на наслеђе са супружником, а немају нужних редстава за живот, у року
од 1 године од смрти оставиоца могу захтевати доживотно уживање на целини или на
делу заоставштине

Када је заједница живота оставиочевих одитеља трајно престала, а један родитељ нема
нужних средстава за живот, може захтевати доживотно уживање на целој или делу
заоставштине наследдног дела другог родитеља