SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET „VITEZ“ TRAVNIK
Fakultet pravnih nauka
Školska 23
SEMINARSKI RAD
Tema: „Političke partije“
PREDMET: „Politički sistem“
STUDENT: Amar Alijagić
PROFESOR: Doc.dr. Slađan Ajvaz INDEKS br.: 0005-09/ROP
ASISTENT: Adis Čolaković
SMJER STUDIJA: Opće pravo
SEMESTAR: IV
Travnik, septembar 2011
SADRŽAJ
1. UVOD....................................................................................................................................1
2. Pojam i suština političkih partija............................................................................................ 2
3. Struktura i funkcija političkih partija..................................................................................... 3
4. Konstitutivna obilježja političkih partija................................................................................4
4.1. Organizacije................................................................................................................. 4
4.2. Interesi društvnih grupa............................................................................................... 4
4.3. Ideologija.....................................................................................................................5
4.4. Težnja za vršenjem vlasti.............................................................................................5
5. Tipovi političkih partija..........................................................................................................6
6. Odnos partije i klase............................................................................................................... 8
7. Idejna fizionomija plitičkih partija....................................................................................... 10
7.1. Lenjinov koncept političkih partija............................................................................12
7.2. Perspektiva političkih partija..................................................................................... 13
8. ZAKLJUČAK...................................................................................................................... 15
9. LITERATURA.....................................................................................................................16
0
2.
POJAM I SUŠTINA POLITIČKIH PARTIJA
U određivanju pojma političkih partija postoje razlike medu teoretičarima. One su, naravno,
znatne među nemarksistima. Tako, recimo, postoje shvatanja da su: »političke partije u suštini
grupe, koje, sjedinjene zajedničkim ubijeđenjima, usmijerenje na određene državne ciljeve,
leže da te ciljeve ostvare«; »grupe ljudi koje se udružuju na osnovu zajedničkih principa da bi
svoje zajedničke napore slavili u službu svojih zajedničkih ciljeva«; »udruženje ljudi s istim
političkim ubijeđenjima i ciljevima, koje teži da osvoji državnu vlast radi ostvarenja svojih
zahtjeva«; »slobodne društvene grupe koje su ujedinjene određenim smjerom i pravcem radi
zajedničkog političkog rada«; »politička stranka je udruženje ljudi koje povezuju isti pogledi
na državno i društveno uređenje da bi, putem zauzimanja državne vlasti ili bar uticajem na
nju, ostvarili svoje zahtjevt«.Za navedene i slične definicije političke partije karakteristično je
da gube iz vida jedan od najvažnijih elemenata - klasnu uslovljenost i klasnu suštinu političke
partije. Klasici marksizma su ukazivali, vrlo eksplicite, na čvrstu vezu između političkih
partija i klasa, dokazujući da je borba političkih partija najpotpuniji i najizraženiji vid
političke borbe između klasa. S obzirom na to možemo reći daje politička partija dobrovoljna,
relativno trajna, politička organizacija, čiji je cilj preuzimanje i vršenje državne vlasti ili
učešće u njoj, ili bar stalni uticaj na nju radi ostvarenja određenih klasnih ili užih, grupnih
interesa. Političke partije su određeni dijelovi klasa koje okupljaju najnaprednije, najsvijesnije
i najspremnije pojedince koji se organizovano i svjesno bore za ostvarenje klasnih interesa i
ciljeva. Ovo pravilo, naravno, ima izuzetaka. Bilo je, pa i danas ima nekih, recimo buržoaskih,
pa čak i radničkih partija, koje po svojoj svjesti, organizovanosti i aktivnosti zaostaju za
ostalim političkim partijama te klase, ili pak i same klase u cjelini. To je uslovljeno različitim
objektivima i subjektivnim okolnostima (položaj određene klase, položaj pojedinih struktura
unutar klase i sl.). Međutim, bez obzira na izuzetke, pravilo je da je karakter političke partije
-njena struktura, organizacione forme, principi i dr., određen karakterom klase iz koje ona
izrasta, nastaje.
1 2
1
Jež Z., „Osnovi sociologije“, Novi Sad, 2009., str., 137-138.
2
Janković D., „O političkim stranakama u Srbiji XIX vijeka“ Beograd 1951, str.8.
2
2. STRUKUTURA I FUNKCIJA POLITIČKIH PARTIJA
Struktura jedne savremene, moderne političke partije može se prikazati preko nekoliko
koncentričnih krugova. Što je veći krug, to je slabija veza sa političkom partijom, tj. sa njenim
jezgrom. Prvi, najširi krug, čine pristalice. Oni formalno i nisu članovi partije, ali prihvataju
njen program i skoro redovno glasaju za nju. Krug pristalica se sastoji od dvije odnosno,
nekada, od tri struktrure. Prva, najperifernija struktura u njemu su birači. Oni formalno
nemaju nikakve partijske obaveze. Od njih se jedino očekuje da na izborima daju svoje
glasove upravo za određenu političku partiju. Štite i propagiraju programe svojih političkih
partija, stupaju u organizacije na koje se ona oslanja, pomažu je novčanim sredstvima,
učestvuju u nekim njenim manifestacijama itd. Pored ovih dviju struktura, u prvom krugu, ali
samo kod pojedinih političkih partija, nalazi se još jedna struktura - to su kandidati. I oni
formalno nisu članovi partije. Međutim, iako vanpartijci, oni se ne samo upoznaju sa
programom i statutom političkih partija, njenom organizacijom, stilom rada, već i redovno
plaćaju članarinu i izvršavaju zadatke koje im partija odredi. Kad tako dovoljno ispolje svoje
moralne i političke kvalitete, partija donosi odluku da li da ih primi za svoje redovne članove.
Drugi koncentrični krug čine članovi partije. Mogu se i ovdje razlikovati uglavnom tri
strukture: obični članovi, aktivisti i rukovodioci. Obični članovi se najmanje opterećuju
partijskim zadacima. Oni žive partijskim životom - prisustvuju sastancima, plaćaju članarinu,
glasaju na izborima za kandidate svoje partije i izvršavaju zadatke koje im naloži partija.
Aktivisti su više od običnih članova angažovni, privrženi, vezani za partiju. Oni su pokretačka
snaga partije, bez njih se aktivnost partije ne bi mogla ni zamisliti. Pošto su oni posredna
struktura između rukovodstva i običnog članstva, to od njih umnogome zavisi da li će i kako
će ideje rukovodstva biti shvaćene, prihvaćene i ostvarene. Oni predstavljaju, u krugu
članstva, vrlo mobilnu, dinamičku partijsku strukturu. Oni su aktivni i kad se obični članovi
odmaraju. Na poziv partije prvi se odazivaju i stupaju u akciju. Širina ove strukture različita je
i zavisi od niza okolnosti. Kod različitih partija, različit je broj aktivista.
3
4. KONSTITUTIVNA OBILJEŽJA POLITIČKIH PARTIJA
3
Kostadinović A., „Opšta sociologija“, Beograd, 2009., str., 45.
3
